Пре неки дан сам на Мајину препоруку набавио Анансијеви момци и одмах је прочитао (само сам заборавио да нешто и напишем).

Књига се рачуна као његов "други роман за одрасле" после Америчких богова, са којима дели једну снажну наративну црту прожету митологијом и изразито Гејменовским опуштено-загонетним стилом. Овог пута није реч о, опростите ако звучи расистички, белим, него о црним боговима, тачније, ова књига оживљава веровања острвљана и африканаца, кроз тотемизацију животиња, и вечити плес духова са људима кроз песму. Од првобитног синкретизма, до данас, песма остаје јако средство комуникације, спајања, магијског обреда, израза осећања и жеља...

Ананси је нижи бог у том мноштву и он је паук - онај чије су приче и песме, онај који је донео довитљивост људима. Код нас бих га упоредио са Ером на пример, а његов вечити противник је Тигар (Турчин?)...

Све почиње са Чарлијевим сазнањем да је његов QL ћале, који га је од малена стално бламирао, умро тамо негде на флориди... И Чарли невољко седне на авион и одлети из Лондона на сахрану... Е, тако почиње прича, Чарлијева прича, а све приче су...

Препорука. Наравно, препоручио бих да прво прочитате Америчке богове, а пре свега тога Stardust. Ако вам треба неки редослед

Posted in Под: Књиге Написао Walker у 11:31 AM