Први пост у "Новој години", четврта година како пишем ово... И од "радног дневника писања књиге" је постало ко зна шта... Зато, ову нову годину почињем мало другачије, једним сасвим озбиљним постом, о најозбиљнијој ствари на свету - храни. Топлој, укусној, печеној храни...

Не о празничном асталу, додуше, већ о мом омиљеном јелу - pizza.
Једем пицу од малена, навукао сам се у некој италијанској пицерији у Сутивану, на острву Брач. Тамо си могао да седиш и гледаш кувара како је меси, баца у ваздух, реда по њој надеве, ставља на велики дрвени пладањ и гура у отворену зидану пећ на дрва и пече на 400 степени, а она мирише... Нема тога код нас, јелте... Углавном, да скратим причу, од осме године правим пицу кад год ми затреба... Знам и да вртим тесто рукама, али тако се избрашњави цео стан, па не практикујем то баш често... Већину ствари сам сконтао сам, иако ме кева научила на почетку, али многе "тајне" мог личног рецепта сам стекао чисто - истражујући и испробавајући годинама...
Како сам данас управо правио две, паде ми на памет да поделим радост ове уметности са вама који читате, за случај да неко не зна да пече пицу... ако има таквих уопште... пазите, ово је мој специфичан рецепт који нећете наћи у књизи/новинама...
Ја имам и специјални плех за пицу који се не лепи и не иде уље у њега, платио сам га летос неких 700 динара... са њим дође и "крастер" и округли секач са лопатицом... верујте, исплати се имати то чудо...

Прво, набавите брашно (од килограма можете направити и до 5 комада), 100 грама стишњене шунке, танко исечене, кечап, 400 грама сира (ово је за две пице!) маслиново уље, прашак за пециво, оригано, мало соли...

У неки пластични суд (ако вас неко гледа док спремате, нека буде смешне роза боје) успите око пола килограма брашна, отприлике три пуне спојене шаке, затим цео прашак за пециво, и мало соли, а онда успите шољу ипо топле воде и мешајте дрвеном или пластичном кутлачом. Овако добијате веома ретко и лепљиво тесто. Додајете по мало брашна (отприлике две шаке, обичне) да се мало згусне, а онда га истресите на сто, на којем сте претходно размазали шаку брашна у круг од неких 40 центиметара у пречнику. Ово је и даље ретко и лепљиво, скоро да цури. Рукама скупљајте крајеве и савијајте га преко средине масе, и посипајте по мало са преосталим брашном. На крају ћете добити лоптицу, после неких 30-40 секунди пресавијања и гњечења. Поделите је на два дела, један склоните у страну (на брашњаво место да се не залепи) а други ставите у средину брашњавог круга и длановима притишћите док се мало не прошири. Онда га узмите са обе руке и окрените, поспите брашном, и опет притишћите, па опет окрените. Понављајте. Кад буде неких 20 центиметара у пречнику, ставите га у плех, и раширите до краја (плех не треба да буде преко 30 центиметара у пречнику, максимално 38!).

Ставите мало кечапа и размажите га кашиком, а онда то ставите на дно рерне коју сте загрејали на 250 степени, тачно 7 минута и 30 секунди.
Кад је извадите, ставите још мало кечапа и опет га размажите, поредајте исечену шунку (комаде шунке ставите један на други па исеците у 6 делова, то је најбоље! Једном вертикално, два реза водоравно - пола за једну пицу, пола за другу) и поспите изренданим сирем (лепо се топе пивнички, а може и бачка ролница, она већ има месо, али се теже ренда), ставите прстохват оригана, и мало маслиновог уља да буде сочније. Најбоље је ставити кажипрст и средњи прст на отвор флаше, па кроз њих сипати у круг по мало, тек да процури...

Вратите у рерну (овај пут на решетку у средини рерне) и пеците још тачно 7 минута и 30 секунди. Онда извадите чим вам запишти мобилни (или штагод сте већ навили да звони). Ставите је на крастер, а онда се вратите другој и поновите исто са њом. Прва, кад одстоји 5 минута, може да се сече и једе.
Наравно, што се тиче надева (у овом "стандардном" случају шунка и сир) и зачина - то је крајње произвољна ствар која зависи од вашег укуса и воље за експериментисањем. Можете на пример да избаците шунку, а ситно исечете чешаљ белог лука, ставите 4 феферона... Може и јаје, али њега онда прво мало пропржите у тави пре стављања на пицу...
Уживајте, и пријатно!
Ваљда нисам нешто заборавио :о)


PS
Слике су са мобилног, немојте замерити на ниској резолуцији или лошијем квалитету - ако кликнете на њих повећаће се... мало...
А да не заборавим, ево једне слике са дочека Нове 2007. године... тамо далеко, свира Ван Гог, пре њих је био Бреговић (њесра - као неки етно фазон, али сељачење тешко - Брегу додајем Кусти као другу "славну" личност која ме нервира) а после немам појма...
И да нови дизајн... није нешто, али је бар није један од понуђених скинова на блогеру, који свако може да узме...

Posted in Под: Живот, Кувар Написао Walker у 11:47 PM