Био, јео, вратио се...
Вратио сам се у НС тачно шестог дана након што сам га напустио. Заборавио сам наравно "емпетри плејер" и кључеве од стана. Тако да након што сам се два сата кувао са осталим сардинама на промаји у возу - остао сам на сунцу и ветру, без могућности да уђем у свежину вољене хобитске рупе. Лутао сам од 13 до 19.30 часова градом, пар сати се одморивши код Ћиме, док сам чекао цимера да допутује и откључа ми. Срећом, унутра имам резерни кључ.

Тамо сам се сморио последњег дана, па сам узео поново, први пут након другог средње, да читам "Дружину прстена". Јбт, увек сам бранио филм на разним форумима као "не може се једно дело пренети идентично из медија у медиј, увек нешто мора бити промењено, то су два различита дела (књига и филм) и не могу се поредити..." Ма филм је катастрофа!!! И није у питању само Том Бомбадил, који јесте важан г. Џексоне, иначе га Толкин не би помињао толико пута након њеовог растанка са Хобитима. Као филм је ОК, али тек кад се човек потсети и види шта су све уништили (у књизи нпр. Гандалф магију користи у борби најмање 3-5 пута пре Морије, а Арагорн од прве стране носи скршени мач и прича о прекивању - сасвим различито од кроз сва три филма представљених ликова, тј. сјебаног "шта ако поклекнем" Арагорна и смушеног "шта сад" Гандалфа)...
Треба ли рећи да сам имао ноћне море са Гандалфом као наратором кад сам вече након што сам прочитао целу прву књигу (а ујутро требао да путујем) легао да спавам... Није то уопште наивна работа...

ПС
Купио сам док сам чекао да се сезам отвори неку књижицу, "Жена у црном", али ме превише болела глава од промаје у возу, јавићу касније шта је и какво је...

Posted in Под: Живот, Књиге, Музика и Филм, Размишљања Написао Walker у 12:59 AM