Размислите... | Think about it...
(среда, мај 23, 2007)
Размислите добро, да баш Ви, када вечерас мирно склопите очи, и ушушкате се у сигурној топлоти сопственог јоргана, у свом дому, где сте потпуно слободни и сигурни. Сетите се својих рођака, деце, пријатеља, радости и брига, и верујте да долази боље сутра шта год да се деси...
А онда се запитајте колико вере, наде и сигурности би осећали Ви да вам неко у ноћи означи врата. Да ли би се насмејали, или се сетили ноћи разбијених излога? Ова врата су фотографисана малопре, на повратку из шетње, а заједно са овом сликом од јуче, и констатацијом да не верујем у случајности, остављам Вам да се сами запитате у каквом то свету ми живимо...
Tonight, when you shut your eyes and curl yourself under the blanket, think about it - You are in your home, safe and free. Think of your relatives and friends. Believe that better tomorrow will come one day...
And then ask Yourself, how much faith would you have if someone marked your door with star in the middle of the night? Would you just laugh, and feel free as before, or would You remember the Night of Broken Glass? This picture is taken not long time ago, when I was going back from a walk. Connect it with that one from yesterday... I don't Believe in coincidence...
Now ask yourself ... In what kind of world do we live?
PS
Ја лично не познајем некога ко је Јевреј, али сам осетио (Балкан је ово) расну мржњу...
I don't even know anyone who is Jew, but I do know how it is to be hated because of your race...
Posted in Под: English, Freedom, Живот, Размишљања Написао Walker у 1:29 AM
Josh kad pogledash ovo, stvarno se oseti chovek bespomocnim.
Ja, Viktore, čoveče, nisam ovo čula ranije! Za ime sveta!
Tamo, kuda se moj sin i ja često šetamo, urbanim delom grada u našpem komšiluku, par godina već stoji grafit na zgradi: Mladić, heroj, i još ono sranje nož, žica...
Godinama.
jednom prilikom sam morala da objašnjavam detetu o čemu je reč, mislio je da je Mladić tek neki mladić i da je grafit afirmativan... kada sam mu objasnila, on je pitao sasvim normalno (ima sedam godina): Kako to da ovi ljudi koji tu žive nikada to nisu prekrečili? Da li se oni slažu s onim što je Mladić radio?
I ja stan, pa bokte, tu živi najmanje 50 porodica. Pa nije valjda da 50 porodica, 150 ljudi, to može da gleda na svojim zidovima, godinama.
Jao, kvari mi se tastatura. Gomila tipfelera, sorry.
Ne mogu da verujem, mada znam da se svašta dešava u gradu.
Svaki put kada čujem ovako nešto, poželim da mi kasnije neko kaže "Hej, to je samo loša šala..." a to se, naravno, nikad ne desi.
Ne mogu da prihvatim takve stvari. Ne mogu, neću, ne želim!
Oseti se čovek toliko bespomoćnim... :(