Отворим ноћас оно мало дрвено што стоји поред кревета и нешто претурам (зачудили би се колико ствари може да стане тамо) и наиђем на папирну кесу са натписом Mango, онако малу, као да је у њу пакован женски доњи веш. Откуд ово у мом малом дрвеном што стоји поред кревета? Отворим, кад унутра један неупотребљен црвени балон, кликер, два бомбона и једна лизалица. И онда се сетим ко је то донео, иако не баш тачно и кад. И запитам се шта с тим...
Срећом, ту су били Ћимокс, Алекса и Марија, па сам им поделио слаткише, мада им нисам рекао одакле ми... Чињеница је да ни један слаткиш који је она донела никад нисам појео (рецимо да сматрам да имам разлог) и чињеница је да ће ме Алекса убити кад ово прочита :)
A сад сам се управо вратио из шетње и јако сам уморан, па идем да се комирам до ручка у мензи, ако и њега опет не преспавам...

Posted in Под: Живот, Размишљања, Хумор Написао Walker у 4:05 AM