Наравно, наслов је шала, али не потпуно неистинита. У духу мог начина објашњавања, кренућу од почетка, дуго и заобилазно, па ко издржи до краја, схватиће шта причам :)

Наиме, јуче ујутро око 14 часова устанем и седнем мало да се одморим у фотељи испред телевизора на тераси (да, имамо телевизор на тераси, додуше не стално, и кауч, и фотеље... студентски...) и време лети, а око 15 часова сконтам да нисам доручковао. Питам кума је ли јео, није ни он. И почнемо да се договарамо да једемо нешто, менза је већ отпала, пара баш и немамо... Наравно, како смо пуни оригиналних идеја, а знамо да је паприка 23 динара комад, одмах смо одбацили паприке са кромпиром и одлучили се за јефтинију варијанту - месо са кромпиром. Супу волимо као и сви који су често знали бити гладни, дакле, мокру, а и ја се сетим да морам да купим Свет компјутера који је изашао тог дана.
Одемо до продавнице, купимо младог кромпира који ћемо касније само опрати и "остругати", можда који већи и пресећи, купимо и 2 свињске шницле, и још неке глупости, кечап за сутра, и тако то, и док је он плаћао на каси, ја одем до трафике и купим СК...
Онда смо се сетили да немамо сока, па смо отишли до рибље где има неки доста повољан дисконт пића и узели Вино Жупа сок од наранџе - 2 литре само 75 динара, и он је успут поправио сат за 45 динара... Остали смо без динара :)

Углавном, вратили смо се у стан, и док сам ја обавио важне послове на нету, он је припремио кромпир, ставио супу да се кува и чекићем излупао шницле. Кум је вредан човек кад зна шта хоће да уради. Ја сам изненада добио идеју да шницле исечемо на "црвиће" као у кинеским ресторанима, па смо то и урадили, и испекао сам их са каријем, чилијем и мало оригана. До тад је и супа била готова, и док сам причао са Wolverineom са форума, и чекао да се све то мало охлади, он је нешто мало јео и нестао на basket. Остао сам да се изборим са гомилом хране, потпуно сам... Шаман се појавио однекуд (није га било у стану преко 48 часова) али није јео са мном већ је нешто промумлао и нестао испред свог компа...
И Свет компјутера стоји на кревету, у целофану, неотворен...
Онда се јавио Шваба да се жали како је гадно надрљао на пробном раду и да одустаје од тог неког посла, и питао да шетамо, што сам ја (погледај ми надимак) радосно дочекао и скоро истрчао из куће... Оставивши СК на кревету, неотворен...

Вратио сам се око 23 у стан, кум и његова девојка су били на тераси, Шаман се већ губио из гајбе поново, нестајући у пространствима академских мука и неконтролисаних количина алкохолних пића...
Седео сам за компом до поноћи проверавајући неке поруке и радећи нешто, а онда сам се сморио, и отишао да шетам. Сам наравно, мрзело ме да проверавам ко је све заинтересован... Вратио сам се у стан тек око 3, мало јео, упалио Last.FM Eniaroyah.Com Group Radio и легао на кревет те отворио Свет Компјутера, који ме никад није чекао овако дуго...
Читам ја тако СК редом, окрећем страну по страну, дођем до Пингвина, видим нови Ubuntu који и сам користим, сетим се да је Урке причао како ће описивати Пиџин, окренем страну, кад угледам ШТА?

Моја слика, и разговор о Убунту-Гном функционалности, Уркетовим изгледима радне површине...
С тим да морам да исправим једну грешкицу коју сам приметио - свуда пише платформа GNU/Linux а Пиџин јако лепо ради и на Windowsu и инсталација може да се скине са званичног сајта .
Ако ми због овога не дугује бар крем бананицу, ја стварно не знам... Могао си да ме упозориш човече ;)

Иначе, за сутра смо се кум и ја договорили да ја правим pizze за вечеру и да сви (Кум, Шваба, Боро, Ћима, ко зна ко све још, и након свих ја) гледамо утакмицу овде код нас...

Идем да спавам, СК је прочитан уздуж и попреко...

Posted in Под: Размишљања, Хумор Написао Walker у 5:28 AM