Једна од ствари које сам могао да чујем, да су времена боља и да нисам студент. Неко ће рећи, све се може кад се хоће, али истина је да сам могао, али нисам баш нешто претерано ни хтео. Не знам зашто. Да имам пара можда бих и отишао, овако ме мрзи да се цимам...
Са друге стране, гомила људи које знам упала је у посао са обезбеђењем. Ту су пре свега Ћимокс, Алекса и Шаман, који су сви из мог стана (осим Ћимокса који званично не живи овде али је "чудни лик са кауча који је увек ту"), и они раде директно за Игзајт, имају 3500 плату. Даље, ту су "браћа Митровићи" и "мали Сале", са још гомилом људи које ме стварно мрзи да набрајам, који раде преко студентске, за плату од 3000. Кажу да из Новог сада креће (тј. кренуло јутрос у 11) око 100 аутобуса обезбеђења. Ови наши су негде око 35-40 по проценама.
Такође, свако са ким се чујем иде на Папричице, или жестоко плаче ако не може. Зашто? Још пре шест месеци сам ја био сељак што их слушам, а данас сваки сељак* иде да их чује. Или да прича како је био тамо...

*Без увреде искреним љубитељима!

Posted in kategorije: Razmišljanja Napisao Walker u 3:39 PM

Linkuj ovaj članak na: