И блогери су људи

Већ сам писао да сам одабран међу десет новосадских блогера који ће да бесплатно наруче храну преко сајта Donesi.Com и напишу своје утиске на самом сајту. Нико од мене није захтевао да исто пишем и на блогу, али је наравно пожељно.
Ту долази до једног сукоба интереса. "И блогери су људи".
Да ли допустити да захвалност због бесплатне хране утиче на текст који ће човек да напише. А стварно сам захвалан, студент сам, храна ми је потребна, а и волим је. Знам да има људи који не воле да једу укусне ствари, држе линију или слично, али ја волим. Већину укусних ствари. Па опет, све је релативно...
Са друге стране, ако већ пишем текст, било би тотално кретенски не допустити да осећања проговоре својим језиком, и она су део људског бића. И чине важан фактор приликом јела. Веровали или не.
На крају сам одлучио неколико ствари. Прво, написаћу текст и на блогу. То сам одлучио и пре него што ми је јављено да сам изабран, када сам само веровао да ће тако бити. Друго, написаћу оно што сматрам за истину, а ако се неко не сложи са њом, нека ми замери ако мисли да намерно лажем или улепшавам. Мишљења се разликују. Треће, покушаћу да дам неку конструктивну критику која би помогла унапређењу сервиса.
Шта је од овога успело, просудите сами.

Donesi.Com - сајт и наручивање

Пре свега, сајт јако лепо изгледа, има једноставну навигацију, брзо се учитава, нема неких нејасноћа или сувишних елемената који би могли да збуне неискусног корисника интернета.На самом почетку одаберете град у ком се налазите и ужу локацију у граду, а затим вам се нуди избор ресторана који у то време достављају на вашој територији. Изаберете ресторан, изаберете храну, у сваком тренутку видите цену изабраних ђаконија и укупну цену наруџбе... Замерка је следећа. Нигде нема "Региструј се" линка. Да, регистрација се обавља лако и успутно, да можете се регистровати преко "Пријава" стране, али ја сам од оних људи који воле да се прво региструју па онда разгледају шта ће да наруче. Предпостављам да би ту могло да се дода "Регистрација / Пријава" ако ништа друго...

Као што рекох, наручивање је јако лако, а након потврде и додатних упутстава за особље ресторана, ваша наруџба се изабраном и прослеђује, а ви у реалном времену посматрате статус, који се након неког времена промени у прихваћена или одбијена. Ако је поруџбина прихваћена, на адресу ваше електронске поште примићете додатну потврду, податке ресторана за контакт уколико желите да измените наруџбу, те процењено време доставе.


Ја сам лично имао идеју да оброк треба да се састоји од супе, главног јела и прилога, салате и дезерта. То сам и наручио. Такође, додао сам и специфично упутство, да сладолед у дезерту сме да буде само од ваниле, никако воћни. Са једне стране зато што не волим воћне сладоледе а знам да их обично стављају сви редом, а са друге да видим како ће реаговати.
После нека три минута чекања или мање, сајт ме обавестио да је захтев одобрен, а онда сам примио и поруку у којој су ме обавестили да ће храна бити испоручена за 45 минута.

Достава

Како сам ја видовит, осетио сам да ће достављач доћи пет минута раније и сишао сам пред капију. Чим сам сишао, знао сам да је грешка што нисам понео мобилни, јер би човек могао да ме зове да провери адресу, или нешто слично. Међутим, није могао да промаши, и pick-up за доставу је стигао до мене тачно 40 минута након наручивања. Пет минута раније.
Лик је био јако љубазан, и свидело ми се што је обратио пажњу на комбинације топлог и хладног - супа и главно јело су достављени у једној кеси, а салата и дезерт у другој. Верујте, знам зашто ово истичем, пре пар година у БГ сам имао проблем са достављачем пице који је сладолед држао преко ње па је она била на крају хладна, а он истопљен.
Даље, свако јело је запаковано у одговарајући суд. Супа, салата и сладолед у пластици, а моја Карађорђева шницла у великом термалном суду од неког пенастог материјала. Није ми достављен само пекарски кромпир, којег тренутно није било, и наравно, није ни наплаћен. Када сам отворио паковање са шницлом, видео сам да ми није ни потребан. Поред огромне шницле од 400 грама, чинија је била препуњена и - ПОМФРИТОМ. И наравно, једна кришка лимуна у ћошку.

И мирис и...

Пре свега ћу рећи да за мој укус и прорачун, храна јесте релативно скупа. Али кад човек реално погледа, у питању је ресторан, не хамбургерија. Уосталом, цене су редовне и сајт нема утицаја на њих, само вам омогућава да на једном месту имате брз и лак, те што је најважније бесплатан, приступ наручивању из више ресторана у граду.
А саме порције су довољне за две особе. Ја сам све осим помфрита преполовио и оставио и за сутра. У пола литре супе таман дођу два тањира, за две особе или два дана. Шницла, већ споменух, има 400 грама. У просеку, највеће јело у разним објектима брзе хране има максимално 200, 250 грама. А све нешто мислим да онај помфрит не улази у тих 400.

Салата је била од свежег поврћа, расхлађена тачно онолико колико је потребно да освежава. Додуше, уместо Шопске сам добио Српску, разлика је што прва поред парадајза и краставца има рендани Фета сир, а друга исецкану љуту паприку. У суштини иста ствар. Ова је била супер, па не замерам ништа.


Дакле, узмем да пробам тањир супе. Очекујем супу као супу. Добијем стварно укусну супу. Златне боје, са колутићима шаргарепе и резанцима. Сад ми пада на памет да је на сајту писало да је са кнедлама, али стварно не знам јесам ли ја погрешио у поруџбини и гледао ко зна шта. Чињеница да се ове ситнице нисам сетио све до сад, и да сам супу појео у секудни, говори доста.
Ако некоме не говори, рецимо само да сам одрастао на супи. Јео сам и најразноврсније домаће и куповне из кесица или коцки, јео сам је у ресторанима (у Новом Саду бих истакао Шаран, Кинески Змај, те Травицу, иза сајма, директори знају која је то...) и гарантујем да је ова супа јако укусна. Једва чекам сутра да поједем и другу половину...

Шницла? Па, да је Карађорђе имао оволику Карађорђеву, имао би чиме да се одбрани од убица оне кобне ноћи. То чудо има преко 30 центиметара, а у пречнику бар 5. Понављао бих се кад бих почео да описујем укус, јер је стварно феноменалан. Споља мало крцкава, изнутра мекан и топао кајмак, благо киселкаст као контраст поху са презлом... Њам...

Дезерт сам сачувао у фрижидеру за касније и поделио га са два друга. У питању је "Марина банана", заправо банана сплит, по мојим инструкцијама, направљен само од сладоледа од ваниле. Кад смо га поделили на три дела, свако је добио по једну ону масивну 0.25 чашу за коњак, знате већ које су то. Било ми је глупаво да све сам поједем под један, а и нисам могао да дишем, не да зинем, под два. А и сматрао сам да ће се више радовати сплиту, него супи, за разлику од мене. Да неко не схвати погрешно, скроз је супер.

Лични утисак

Већ сам рекао да сам овако нешто чекао код нас од кад сам видео Сандру Булок како на компу наручује пицу у филму "Мрежа". Сад, након ове дегустације на којој се веома захваљујем тиму иза сајта Donesi.Com, могу слободно да кажем - дочекао сам.
Мислим да свако може да нађе неку храну за себе у избору ових ресторана, примерену и укусу и цени. На питање зашто то урадити уместо класичног наручивања, одговор је прост. Лакше је, брже, а не морате да трошите телефон кад сте и онако већ на нету. Плус, имате на једном месту избор из више ресторана, па можете на основу понуде да се одлучите за онај који вам највише одговара. На питање зашто уопште наручити храну кад је јефтиније сам је спремити, одговор нам даје на пример ова врућина напољу. Зашто се везати уз шпорет на пар сати ако можете да добијете храну за две особе, за у просеку некох 1000 динара, за само 45 минута до сат времена?

Posted in Под: Блог, Живот, Кувар, Размишљања Написао Walker у 5:34 AM