Немам намеру да пишем о самом Егзиту, већ о једном лепом ефекту који га прати. Наиме, тек када изађете на улицу, и видите реке људи који причају страним језицима или јако чудним нагласком овај наш заједнички језик, схватите да је ова српска Атина заправо једно мало забачено село. Јер, сваки дан исти људи седе на истим местима, исти људи шетају истим стазама, исти људи се исто облаче... А онда бум. Све се промени. На жалост, на само 4 дана. А било би лепо да је тако сваки дан...

Са друге стране, ту је и ружан ефекат гомиле пијаних и разузданих омладинаца који нису кренули на радну акцију, али, и такве ствари се дешавају свакодневно, па што не и сад кад је једина разлика да напољу има више људи, па су приметнији.

Дакле, живео Егзит, не јер је комерцијално и напуцано срање, већ јер оживи град бар мало!

Posted in kategorije: Razmišljanja Napisao Walker u 8:22 PM

Linkuj ovaj članak na: