Неколико дана сам био без нета. Успео сам да прочитам све књиге које сам добио за рођендан, и успут поједем (потпуно сам) ону Милку од 300 грама. Одморио сам се, вероватно зато што сам био сам. Понекад је потребно одморити се од друштва уопште, напунити мало батерије.

Након песама бола од 23. јуна, које су биле нека врста модернистичког експеримента, исти експеримент сам продубио. Тада нисам спавао један дан, сада сам изгурао 2 уз константну умну активност. На крају сам успео да покрадем сам себе (ненамерно) и напишем још једну (нову?) песму...

И да, ту је "рецензија" првог Вукодава...

Мислим да се постови са овог блога и даље не приказују на Планети, па... Нешто...

Posted in Под: Живот, Књиге, Писање, Размишљања Написао Walker у 4:04 AM