7 коментара:

1. Imzadi Says: 7:52 PM

   Jebeš ti takav život kad prijatelje gubiš na ovaj način...

2. jelenaartpoezija Says: 8:58 PM

   Walkere
   ne znam kako da te zovem.
   Jednom sam na tvom sajtu videla
   fotografiju nekih vrata (setices se o cemu se radilo , grafit).
   Delim tvoje misljenje ili je to moje misljenje koje pronalazim ovde.
   Svaka ti cast za ovaj tekst.
   Drago mi je da postoje takvi ljudi.
   
   Skoro da sam providna, a ne bela
   svesna sam svog porekla i ponosna, ali ne podnosim zigosanje ljudi.
   Pozdrav.

3. Imzadi Says: 10:37 PM

   Stvar je veoma prosta, a jako komplikovana kad se povadi svašta ponešto iz konteksta, pogotovo ako ostane toliko toga neizrečenog.
   Nema tu nikakvog žigosanja, nego suvih činjenica. Činjenica je da je 90% njih takvo kako jeste. Prljavo, neobrazovano, nekulturno. Postoji mali broj onih koji su uspeli... imam ja primera oko sebe na desetine. Ali, to je samo 10% njih... što znači da je 90% takvo kako jeste.
   Materijalna ugroženost postoji. Ali ne dibidus, jer primaju mesečnu pomoć. Takođe primaju i higijenska sredstva. Pored svega toga, nije normalno živeti u basnoslovnoj prljavštini. Nije normalno praviti po 10-oro dece ako nemaš sredstava ni za jedno. Nije normalno na -10 stepeni vući za sobom golu,bosu,modru i gladnu bebu kako bi se na taj način zarađivala plata... Svako može da radi. Druga je stvar što emancipovan čovek bira posao. Ako nemaš osnovnu školu, ne možeš ništa bolje ni da očekuješ. Nije normalno pustiti tu istu decu da se igraju u blatu sa pacovima, a oko njih kartoni, polupana plastika i staklo... Nije normalan ogroman broj incesta u njihovim porodicama. Nije normalno prositi i kukati, a kad se neki dinar i zaradi, dati ga na pečeno prase, koje će peći u istoj toj prljavštini. NIJE FER praviti nove generacije koje će se isto tako mučiti. Nije teško zasući rukave i potrpati smeće oko sebe u kontejnere ili ga zapaliti. Nije teško dati deci da jedu iz čistog tanjira. Nije normalno živeti sa 14 članova porodice u baraki i koristiti jedno kupatilo... To nije za sažaljevanje. A povrh svega toga, nije normalno pevati i "udariti brigu na veselje" dok se smrad širi,stenice piju krv deci kad legnu da spavaju, a pacovi kolo vode...
   Ako se nema normalan stambeni prostor, bar ono što se ima treba da bude bar u minimalnim higijenskim uslovima. Jer deca su deca, nije bitno koje su rase...
   I na kraju svega, nije u redu živeti tako, a kukati na sve ostalo... Odnesi u karton naselje kamion deterdženata - prodaće ih...Nađi im svima posao (fizički, ne može drugi sa 4. razreda),radiće 5 dana, pa će shvatiti da je lakše prositi na ulici...
   Takođe da se pridružim antirasističkoj družini sa komentarom da imam komšinku, Romkinju, sa kojom povremeno popijem kafu. Ali, u njenoj kući je čisto za promenu. I ona radi u sudu, u Beogradu, ali je završila školu i zna svoj posao. Za onoga ko zna da radi, hoće da radi, ima osnovnu kulturu - nema diskriminacije. Znam još par Roma koji rade na normalnim radnim mestima (da ih tako nazovem)... Znam dečka koji radi u Sbb-u, znam čoveka koji radi u farbari, imam komšiju koji radi u prodavnici nameštaja...
   I sve su to primeri onog malog procenta Roma koji imaju neki nivo svesti.. Koji su i sami ogorčeni na svoje sunarodnike i to otvoreno priznaju.
   Ovo nije 15. vek i više nije popularan nikakav Wu Tang Clan, već naprotiv - kažnjiv je zakonom. Romi imaju ista prava kao i ostale nacionalne manjine.
   Dakle, ja nisam rasista niti je rasa merilo čistoće i kulture, ali neka se svi zapitaju koja je prva asocijacija na reč "Cigani". Govorim o onom većem broju, o onih 90%.
   I svako normalan će reći da je sve ovo što sam nabrojala veliki problem u društvu i da je istina. Da stvar bude još ironičnija, jako bih volela da se svi pametnjakovići posavetuju oko ove tematike sa samim Romima, ako ih poznaju (ja ih bar poznajem i ne libim se druženja sa njima sve dok mi ne prete vaške i zarazne bolesti), pa neka kažu šta oni sami misle o svojim sunarodnicima koji žive kako žive.
   Eto.
   Sad slobodno neka se javi neko ko će mi opet reći da sam kreten. "Što te ne ubije, to te ojača".
   Pozdrav

4. Pedja Says: 10:41 PM

   Odlican tekst.. A osecaj razocarenja koji si imao sa drugaricom totalno kapiram.. I ja sam preziveo par puta tako nesto :(
   
   Samo bi dodao da je problem Roma, problem cele drzave, kao i to da je na zalost to jedno od ogledala i srpskog drustva (onog belog) :(

5. Walker Says: 2:25 AM

   @ Јелена: Знам на шта мислиш, два текста о антисемитизму, и непостојању реакције на њега. Нисам савршен, али неке принципе и уверења имам, и држим их се.
   
   @ Пеђа: Дешава се.
   А за проблем - јесте, и потребан је плански приступ његовом решавању кроз разбијање зачараног круга. Краткотрајне помоћи типа "Европо и свете, дајемо им помоћ, видите" само одмажу. Научи човека да пеца - нахранио си га за цео живот...
   
   @ Имзади: Замисли једно људско биће. Живи у дрвеној шупици на сметлишту периферије, не зна за воду, струју, камо ли тв или купатило. Понекад се бућне у реци, онако са одећом. Има троје деце, и труди се. Сви око ње само одмажу и сметају, својом појавом, понашањем или ставом. Сви је гледају са презиром. Због боје коже, мириса, или без посебног разлога. Чисто да се осећају бољим од некога. Ње. Замисли то биће како се труди цео живот, и сваки пут буде осујећено. Родитељи су је удали младу а нису је питали, муж био пијаница, загинуо негде, није је ништа питао, можда је и тукао. Децу не воле наставници у школи, киње их друга деца јер смрде, али немају купатило, шта она више да ради? Шта?
   
   Сад замисли да си та особа ти...

6. Imzadi Says: 4:30 AM

   Taj primer koji pominješ je izuzetak, jer je malo ekstremniji od ostalih. A izuzetaka je uvek bilo i uvek će ih biti. U svemu, svuda.
   Ima takvih primera među raznim narodnostima, ne samo među Romima. Ja znam za skoro isti primer, u pitanju je srpska porodica. Pitaš me šta ona da radi?
   Pa ništa... apsolutno ništa ne može uraditi, zadesila je loša sreća, dešava se. Ali ako je situacija takva kako kažeš... ali može neko iz njene okoline. Ti na primer.
   Pošto si toliko osetljiv i filantropski nastrojen prema tim ljudima, što ti nešto ne uradiš? Okupiš neke ljude, napišeš nekoj humanitarnoj organizaciji mejl, daš joj nešto stare odeće...? Svašta čovek može da uradi pozitivno, samo kad hoće... Mediji danas plaču za takvim pričama. A mene malo nervira to preterano prosipanje morala bez nekog rezultata iza sebe ili cilja pred sobom... čemu onda?
   Vidiš, ja pričam ovde naglas da su prljavi... to što svi shvataju pogrešno i smatraju to rasizmom i diskriminacijom, to je njihov problem. I pričaću tako sve dok se to stanje ne promeni. Ali, bez obzira na sve to, ja ovom što skuplja kartone odnesem ponekad veliku kesu stare garderobe, svaki put kad nešto čistimo po dvorištu zovnemo ga, da nosi staro gvožđe, da ga proda i uzme neku kintu, i još mu platimo za rad... svaki put do sad je dobio 500 ili 1000 dinara. Ali opet, ja pitam kad-kad njegovu snaju što malo ne počiste taj nered... Pitam, kako mogu da puste decu da se igraju u smeću...i pitam kad misle da zavežu besnog psa od koga mi preti smrtna opasnost svaki put kad napustim oblast svog dvorišta... Možda će nešto i vredeti ako stalno budem pitala, you could never know...
   Dakle, ja nikoga ne mrzim niti diskriminišem, možda imam dugačak jezik ali sam za razliku od mnogih bar nešto dobro uradila za njih. I bez obzira, ponavljam: osuđujem toliku prljavštinu, jer neke stvari su gorka i tužna istina, kao npr. to da su prljavi, to da niko ne može da me uveri da 50 dinara nemaju za sapun i isto toliko za peraći sapun (ne mora prašak) i da samo misle o natalitetu, to ne mogu da opovrgnem. Kriva je država što ih malo više ne edukuje o kontracepciji, ali ipak malo mi je čudno da nisu čuli za prezervativ npr...??!
   Da ne pominjem to što ih samo u Beogradu ima nekoliko hiljada (ne znam tačan broj ali su hiljade u pitanju), koji nemaju ličnu kartu i nisu registrovani, što znači da mogu 'ladno ubiti čoveka a da ih niko ne osudi za to jer praktično ne postoje!
   Uostalom... šta ja imam da pričam kad svi emancipovani Romi pričaju to isto... pokušavaju da utuve ostatku mase u glavu da se tako ne radi u životu... da nije sve samo pesma. Da kad se nema, pa se onda ima, ne treba odmah kupovati televizor i pečeno jagnje... Nego se nešto počistiti i uraditi oko kuće. I oni najsiromašniji, za Đurđevdan se uvek snađu ;)
   A još ću pomenuti i to da sam čak bila na "Romskom balu" u Čačku, održava se jednom godišnje u hotelu "Morava". I jako je interesantno, volim da čujem i njihovu pesmu i igru, i ne dozvoljavam da me neko naziva kretenom i rasistom a da ne razume ni 5% onoga što pokušavam da kažem, a još pored toga navodi log razgovora izostavljajući svoje "nosi se" i slične glagole i epitete.
   Imzadi out.

7. Misa Says: 1:45 AM

   Kako volim tu reč „emancipacija“... To je ona reč koju, koliko sam ja bar uspeo da skapiram do sada, ljudi koriste kada hoće jasno da se ograde od bilo kakve potrebe da obrazlože svoje stavove pa reše da nađu nekog dežurnog krivca koji je, gle čuda, kriv za sve. Po sistemu „ti si emancipovan pa nema potrebe da se dalje objašnjavaš“ a svi vi ostali koji to niste ... Šta da vam radim... Takav je život. Potrudite se malo više sledećeg puta pa da i vi postanete emancipovani :)
   Izgleda da je tačna ona izreka koja kaže da se ljudi plaše svega što ne razumeju pa to isto pokušavaju da unište ili bar pokopaju dovoljno duboko da o tome ne moraju da razmišljaju. Kratko i jednostavno... Ne želim o nečemu da razmišljam, shodno tome problem ni ne postoji, zar ne? To je valjda ono što se zove relativan pogled na problem ali da li se ikada neko do vas zapitao šta je zapravo relativno u definiciji same reči „problem“? Relativni smo mi, ljudi!
   Dakle, povela se ovde rasprava o romima i tome kako su prljavi, neobrazovani,pokvareni... Ma jednom rečju pošast koju treba istrebiti i ne razmišljati o tome jer kao što neko ovde već reče „koja je prva asocijacija na pominjanje reči cigani“. Pa sve ono gore navedeno, jel tako? A da li se možda neko od vas zapitao kakva smo mi pošast za prirodu? Da li je ono što nama smrdi možda u stvari nešto što priroda smatra sasvim normalnim ili bar normalnijim od „Chanela“, „Denima“, „Nivea“ kreme i sličnih ljudskih tvorevina koje „emancipovani“ ljudi koriste? Da li je možda normalno da „emancipovan“ čovek kao deo prirode sebi za plafon postavlja dvoje ili troje dece a da tamo neki, pu pu pu, cigani „naštancuju“ po deset- petnaest „komada“? To valjda spada u domen one „kontracepcije“? Hehe... Nešto mi se čini da taj pojam ne postoji u prirodi već da ga je izmislio čovek.
   Društvo je očigledno ta veštačka tvorevina koja definiše valjane standarde za dobijanje epiteta „ispravan“ (da ne kažem još jednom reč „emancipovan“ jer mi se čini da će mi pripasti muka) a nikada se ne zapitamo koliko u stvari društvo kvari i redefiniše ono što je sama priroda definisala. Pokušavamo stalno da odvojimo društvo od prirode i da celu situaciju posmatramo samo iz ugla društva a zaboravljamo da njega čini čovek – nerazdvojivi deo prirode.
   Jednostavno mislim da je potpuno neosnovano osuđivati ljude na osnovu upoređivanja njihovog načina života i našeg, gde smo mi apsolutno ubeđeni da je naš način ispravan. Naš sistem vrednosti ne mora da bude u isto vreme i onaj do kojeg romi drže a smem da tvrdim da su cigani bar za par dimenzija srećniji narod od svih nas.Hoću da kažem da dovoljno dugo živim među njima da mogu da osetim da jednostavno ljudi poštuju filozofiju koja glasi „živim za ovaj trenutak“. I tu je celoj raspravi kraj... Mogu oni da smrde (eh pomenute relativnosti), mogu da budu lopovi, kriminalci i šta sve ne ali to ne menja činjenicu da čoveku uvek treba neki dežurni krivac da bi mogao da kanališe svoje neznanje, strah i gnev.
   Lične karte? A pa da... One su pravi garant da će počinilac zločina biti uhvaćen. Pitam se samo šta je sa onima koji imaju čak pasoše (neki čak i diplomatske), dozvole za ubijanje i slične „džidža-bidže“ pa su opet kriminalci koji čine mnogo veću „čast“ svetu nego jadni „cigiš“ koji odžepari nekoga.
   Kad smo već kod uzimanja i davanja... Nije stvar u tome da nekome nešto jednostavno daš već i u tome šta ćeš mu dati. Jeste... Veoma je plemenito i časno dati ali je ponekad mnogo vrednije razmisliti o tome šta nekome u stvari treba. Drugim rečima ako rešiš da nekome, bilo kome, daš po par stotina dinara svakog meseca, postoji velika šansa da taj neko iz tvog dobrog dela izvuče potpuno pogrešan zaključak i relativno štetan nauk. Razmišljaće u fazonu „što bih se ja sad zamlaćivao radom kada neko lepo može sve to da mi džabe svakog meseca jednostavno da“? Potrošiće taj novac i odmah nakon toga će početi da razmišlja kako bi sledećeg meseca bilo dobro da nađe još nekog donatora. S druge strane, neko koga nešto jednostavno naučiš (pa makar i da broji do deset) ili mu daš dobar savet neće moći to da potroši pakoliko god da potrudio a čak, verovali ili ne, postoji verovatnoća da će iz tog čina izvući upravo onaj zaključak koji treba da izvuče.
   Zašao sam već polako veoma duboko u suštinu celog problema a to definitivno ne želim jer kao što je već stari dobri čika Albert rekao „Sve je relativno“ pa tako i ovo moje trabunjanje koje je neko možda čak i pročitao do kraja :) E stari dobri čika Albert... Ostavio bih mu celu kuću i imanje u amanet samo kad bi mi rekao na čemu je bio onog trenutka kada je došao na tu suludu ideju o relativnosti :)

Објави коментар