Преко поља грануло је сунце,
грану сунце ко осмех у мајке
и ко ватра усред љуте зиме
па се ноћца склони у крај дану.
Преко поља отуд јунак јаше,
силан јунак да га таква нема
но је један у старице мајке
капа му је црна вучја глава
а под капом јуначки су брци
испод брка гвожђа окована
преко њих је свила и кадифа.
А да видиш силна њему ата,
пољем језди, земље он не гази
но где мане копитом од злата
ту се искре ко из огња пале,
црна грива као поноћ црна
силна коња а силна јунака!
Виде њега Фродо момче младо
па га вика "Здраво господару!
Преко поља силан јунак јашеш
силан јунак да га таква нема
но си један у старице мајке
капа ти је црна вучја глава
а под капом јуначки су брци
испод брка гвожђа окована
преко њих је свила и кадифа
и још видиш силна коња у те,
пољем језди земље он не гази
но где мане копитом од злата
ту се искре ко из огња пале
црна грива као поноћ црна
силна коња а силна јунака!"
Гледа њега силан јунак Марко
паке њему вако одговара:
"Помоз Бог ти фродо момче младо
каква те је нагнала невоља
да ти момче у свету неђељу
пољем луташ мене пољем тражиш
од ока ти суза једна иде
суза иде, кваси бјело лице?"
Сузу брише Фродо момче младо,
па њем своју приповједа душу:
"Море Марко видиш ли прстена
до каквог ли до од сува злата
нема на њем никаквих писмена
све док њега на огањ не ставиш.
Онда Марко, чудна ничу слова
чудна слова, чудније су речи
Један прстен да свима он влада!
Богом брате, краљевићу Марко
ја сад морам вратити прстена
вратити га мрачном господару
ако ли га он добије Марко
он ће снагу љуту повратити
он ће Марко завладати светом!"
Тако рече па се у плач даде.
Гледа марко преко поља равна,
преко поља до црних чадора
до чадора мрачног господара.
Гледа марко, па вако му каже:
"Не будали Фродо момче младо,
док је мене краљевића Марка
неће мрачни свијетом господарит!
Подајдер ми прстена од злата
паке трчи ондак селу своме,
реци свима Избави нас Марко!"
Даде њему прстена од злата
пак он трчи селу тада своме
прича свима - избави их Марко!
Дође Марко пред чадоре тавне
као да се ноћца спусти на њи
веже Шарца па потеже вина
старог вина од двадесет ока
паке вако Марко проговара:
"Чуј ме скоте господару мрачни
ево носим теби ја прстена
ако ли га желиш опробати
пружи руку краљевићу Марку!"
Под чадором љути Сауроне
добро слуша а још боље ћути
није ласно промолити руке
промолити краљевићу Марку
да је њему не одсече Марко.
Када виде шта ће бити Марко,
овако је њему беседио:
"Кукавице Сауроне црни
а кад не смеш руке показати
да је теби не одсече Марко
ето Марка да је тебе иска!"
Тако рече па засторе смаче
па дохвати црна Саурона
па му обе он ишчупа руке
обе руке голијем рукама.
Пак му узе небројано благо
и поведе нељубљено робље
па још пољем све попјева Марко
како нема већега јунака
него што је краљевића Марка.
Све се збило о њем се певало!