Било да се зове Принц таме, Уороборос, Кецалкоатл, Кадуцеј - кад нема украсе, змија је једна нага животиња, без ногу, перја или длака. Заобљена је, вуче се по земљи и често је усамљена. Двосмислена животиња по свом неправилном облику, чија се глава и реп мешају, познаје вештину преображења. Због свега овога, изазива страх и узбуђеност.

Змија је сва из једног дела. Усправљена, она је Јанг, мушки уд који оплођава; склупчана, она је Јин, женско јаје у тренутку оплођења.
Али, змија је сведок рађања света. Вукући се по првобитним водама, зар она није први живи облик, сићушна црта крцата семеном?


Симболичка дефиниција змије садржана је у два концепта: знање и сексуалност.
Знање - од тренутка када је предложила Еви (какве ово везе има са Астецима? -прим. мене) да куша воће са дрвета добра и зла. Она је првобитни грех!Знање везано за понос, таштину.
Сексуалност - због њеног фалусног облика, нјене опасне вертикалности, њених узнемирујућих и фасцинантнихнаговештаја, и, изнад свега, зато што побуђује нагонске снаге, које трепере у човековој унутрашњости од почетка времена.

Змија, која се вуче по тлу, је анимизирани корен. Завлачећи се дубоко у земљу, бежећи кроз удубине у песку, она је корен по својим основним обрисима, по својој моћи продирања и свом полаганом и немом кретању.
Али змија се врло брзо одлепљује од мајке-земље, усправља се и достиже врхунац. Од корена постаје грана и започиње нова двојност. напуштајући земљу, стваралачку твар и мајку, подручје сенке и несвесног, подиже се ка небу, усуђујући се да изазива светлост и сунце. Њено успење се везује за идеју о ослобођењу и сублимацији.
И, као што се вучење по земљи - полагано, смерно, језовито - везује за изворе и вегетативни живот, динамична уздизања говоре о трансцеденцији, чистом духу и "инкарнираним" апстракцијама. Слике кошмара, мучнина и патњи, замењује свитљиво и отмено њихање, баш као код листа на ветру. Неком врстом магије, змија - симбл зла, бруталних сила и таштине - замењује своју кожу звезданом одеждом. Какав парадокс за рођене у овом знаку! Блатњава или звездана змија...

Перната змија, кецалкоатл из митологије Маја и Астека, асоцира на мрачну психику и инфериорну психу, ја "јасновидим" духом и супериорним фантазијама. На овај начин, пакао и рај се подударају у овој космичкој змији, која је носилац подземних и небеских светова. када змија са гмижења пређе у усправни положај, губи све прстенове и задовољава се да се сва "претвори у уста".
Змија Уороборос, која гризе сопствени реп, симболизује стварање, у смислу континуираног циклуса. Змија се сједињује са самом собом у савршеном кругу. Тада је она слика самооплодње: змија, симбол живота, даје живот...
Перната змија остварује равнотежу између суштинских човекових снага: удружује нагон са интелигенцијом. Игра две улоге: даје живот, и уздиже дух. Узимајући у обзир ова својства не изненађује што је змија постала симбол медицине. исцелитељка и пророчица, змија је камен темељац окултнога. Њен отров може да излечи, баш као што љубав може да убије. Змија је једно од првих живих бића: да ли ће бити и последње када хаос преоблачи небо и Земљу?

Одломак из књиге - Милош Јанковић, Слободан Станишић, Горан лекић - ЗМИЈА, Смедерево 1987.

Posted in kategorije: Horoskop Napisao Walker u 8:24 PM

Linkuj ovaj članak na: