Мислим да је термин groupies довољно познат да не морам да га објашњавам у детаље, и да, ако занемаримо најекстремнију групу обожаватељки које су спремне да "дају све" за своје звезде, у суштини та реч представља групу људи, која прати рад одређене особе, поистовећује се са њеним делом и личношћу, осећа блискост, и почиње да жели више...

Знам да је било довољно текстова на нету о блоговима, као врсти сајтова, те као феномену. Такође, сећам се и неких психолошких тумачења, где се тврдило да читаоци временом почну да осећају да познају блогера (без обзира да ли је реч о особи мушког или женског пола, лакше ми је да пишем овако). Није баш као код музичке звезде која скаче по сцени у школској униформи, али истина је да је блогер ипак ту пред њима, својим речима и делом, понекад строго послован, понекад огољене душе, понекад занимљив као најбољи концерт, понекад сморен као хир искварене поп звезде...

Такође, с обзиром на особеност блога као форме, за разлику од форума где све стране равноправно дискутују, овде долази до обраћања појединца маси, са узвишеног места. Као и у античком времену, сваки појединац има право да говори. Демократија можда ипак ради. Наравно, исто као и у Антици, само од занимљивости појединчевих речи, његовог израза и форме (некад се то проучавало као "реторика") зависи колико људи ће застати да га саслуша... Неки ће и добацивати, предлагати, критиковати (коментари)... Неки само слушати са одобравањем или одмахивањем главе...

Чак и у антици, истакнутији говорници и философи имали су своје пратиоце, па и ученике и настављаче дела... Додуше, неко ће рећи да ученици нису исто што и обожаваоци Metal музике, али од онога ко обожава рад Van Halen-a, до онога ко прати све концерте и бесомучно вежба гитару у гаражи у предграђу није далек пут...

Куд циљам са овом причом?
Па, имају ли блогери своје "поштоваоце лика и дела"? Ја мислим да имају. Имају "сталну публику", људе који се враћају да читају њихове речи, имају посетиоце који коментаришу и надограђују тезе, истакли су своју личност пред рефлекторе интернета, и кад се мало размисли, ту су све друге предиспозиције за постојање мало екстремнијих група читалаца, на пример - Blogies (верзија речи са 2 g је већ заузета за оне награде).

Ко би сад били Blogies?
Па, екстремнија група, коју би иза себе окупили познатији блогери, а која би имала очекивања која њему лично не би пала на памет док пише блог, али би му ласкала када би сазнао. Узећу за пример Пеђу Blogowskog, у нади да ми неће замерити. Мислим да се без веће резерве може узети он као најпознатији блогер српског говорног подручја. Самим тим, база људи који га прате, је доста велика. Хоћете да ми кажете, да у тој бази (нек' опрости његова лепша половина, ово су само нагађања) нема пар девојака које би умрле само да га упознају лично - не због његовог изгледа, или било које сличне особине, већ само зато што је он - ОН. А када би се он упознао са њима, мислите да не би добио бар једну "екстремнију" понуду?

Опет кажем, Пеђа је само пример због своје истакнутости. Има још познатих блогера који су инспирисали друге да почну да блогују, дали им сјајне идеје, навели их да помисле, "хеј ово је сјајна особа, ваљало би га/је познавати"...

Почињем да се губим, али занима ме Ваше мишљење...

Posted in kategorije: Internet Napisao Walker u 5:59 PM

Linkuj ovaj članak na: