Зар није магичан онај тренутак пред паљење светала када сутон трепери у међупростору и међувремену, тајновит и паучинаст... Било би боље да сам имао апарат уместо мобилног телефона, али парола је снађи се...

Почео сам да се опраштам од Новог Сада. Ту сам још до краја септембра. Остала су ми 2 испита + дипломски (који се састоји од још два, доста обимна и захтевна) а с обзиром да немам предавања већ годину дана, откако сам апсолвент, моје обитавање овде постало је... неважно, прескупо, непотребно, предуго, неисплативо, неприхватљиво, ...

Углавном, сад преостале испите морам да полажем путујући 102 км возом. Оно што ме сасвим лепо обрадовало у целој причи је откриће да сам пожељан на пуно адреса и да имам више пријатеља него што сам очекивао - у једном дану ми је понуђено 5 места за "преспавати пред испит". С обзиром да је већина колега са факса обично свраћала до мене у таквим ситуацијама, знао сам да на њих не могу да рачунам, али неки други људи су се показали. Баш лепо, зар не? Само да те понуде потрају док ми и не затребају :)

Posted in Napisao Walker u 1:04 AM

Linkuj ovaj članak na: