Постови
Aujourd'hui, maman est morte
(среда, октобар 31, 2007)
У новембру морам да положим светску. Некако. Елем, читам, припремам се, али имам и доста нерешених питања на основу којих градим ставове супротне устоличеној критици и који би ме могли коштати испита, али спреман сам да их браним док ми неко не докаже супротно.
Албер Ками, Странац, на пример...
Имам само једно питање - зашто свака критика, предговор, поговор и свако тумачење упорно инсистирају на чињеници да је Мерсо погубљен? Где то тачно пише у тексту? Можда сам ја ћорав, али прочитао сам књигу 2x и нисам нашао да негде пише да је он погубљен, чак никакве вести о његовој молби за помиловање се не описују, само да још није дошао одговор, и да дан погубљења наступа...
Чак шта више, после "врхунца дела" у ћелији са свештеником, није ми јасно зашто је уопште важно да ли ће након краја романа и бити погубљен или неће, какве везе има?
Да ли очекујем одговор?
Па не баш... Само размишљам "наблог"...
Posted in
kategorije:
Knjige,
Razmišljanja
Napisao
Walker
u
1:38 AM
Linkuj ovaj članak na:
Cak sta vise je pleonazam :D
To mi je manija od srednje skole, imala sam profesoricu koja se nije mnogo opterecivala kako se izrazavamo, ali ako kazes cak sta vise ili pogresno akcentujes coveka, e onda nastaje tortura :D a meni od tih dana manijakalno ostalo u glavi da ispravljam ljude :)))
Nemoj da me pogresno shvatis, razgalilo me secanje, ja sam inace apsolutni sampion u nepismenosti, ne popujem ovde o tome ;)
Inace, ta profesorica, bi se apsolutno slozila sa tobom oko Stranca, mada smo se oko pitanja da li je Ana Karenjina kucka ili mucenica debelo posvadjale :)
Хех, знам. Приметио сам то одмах, али ме мрзело да исправљам текст :)
Мислим да сваки лик и свако дело око њега подлежу процени која се прелама кроз призму тренутног сензибилитета читалаца и епохе, али свеједно није у реду држати се за "чињеницу" која у делу није ни написана... Једно је схватити странца овако или онако, друго за сваку тврдњу полазити од тога да је смакнут, кад није, већ је то остављено као нешто што потенцијално неумитно следи...
A kako objašnjavate ono "I želim da me masa dočeka sa povicima mržnje!" (kad izađem da me pogube...), što mislim da je i poslednja rečenica romana. Jer onda ispada da Mersou nije u vezi sa svim sasvim svejedno, on ovim traži, priželjkuje povratnu reakciju, dokaz o svom postojanju (ili sl). ?
Da, i baš zanimljivo zapažanje da nije eksplicitno rečeno da je pogubljen. Čak dakle izgleda ni implicitno.*-:
Па размем ту реченицу као то да мерсо о нечему размишља у књизи. Никако као доказ да је погубљен XD
Htedoh reci - drugi moj komentar se odnosio na tvoj post, a prvi je u stvari offtopic: kako inace tumacite tu Mersoovu recenicu, nevezano za ovu trenutnu temu? Sto se tice pogubljenja - da, zanimljiva ideja, nije bila ironija.
Нисам ни схватио као иронију, не брини.