Управо сам скинуо и ubuntu-7.10-desktop-amd64.iso, тако да сад имам и 64-bitnu верзију. Чисто ако не успем да се навикнем на Федору. Мада, приметио сам једну ствар која ме још више интригира код Федоре - њени корисници су опседнути, и воле да помажу. Не као обични GNU/Linux ликови, већ баш некако, да човек осети да мора да је проба, кад је такви људи користе. Мора да ту има нешто онда, зар не? А и плаво ми се више свиђа од карамел-Убунтуа...

Сутра идем раном зором на пар сати до Новог сада, да пробам нешто да обавим. Не верујем да ћу успети, али срећом, нервирање и брига прелазе у такву равнодушност, да тек сад схватам колико ми је такво осећање недостајало... А тешко га је постићи ових дана... Изгубио сам мир негде далеко...

Плус, напокон сам погледао феноменални "Howl's moving Castle", и иако ми је "Spirited Away" још увек фаворит, мала срчана ватрица из камина испливала је на друго место свих јапанских дугометражних, испред Принцезе Мононоке. Јбг, и ја сам само човек...

Било који fan ће одмах уочити да су ово све филмови истог аутора, да искористим тај свеобухватни израз...

Е, идем сад да спавам до увече као човек...

Posted in Под: Freedom, Живот, Компјутер, Музика и Филм Написао Walker у 9:47 AM