Али да се манемо поема, било је весело, а људи ме већ питају где је "извештај и комплименти и зврк" па да кренем редом, како сам отишао на један дан да полажем испит па избивао 7 дана...

До тамо и назад, али без хобита

17. сам имао испит, и након што се поздравих са свима и спаковах доста глупости у руксак, седнем на бус (Севертранс, 1050 динара повратна, кад сам пре недељу дана ишао да пријавим била је 960!) у недељу у 13 часова и запалим до Новог Сада. Договор је био да преспавам код Швабе једну ноћ и ујутро идем на испит, па се после ручка вратим. На станици ме чекао Ћимокс, те сам прошетао са њим до станице градског, купио гел за косу и неке "милоште" за домаћина, па се одвезао до Клисе, тамо код цркве оне што се прави петицом, и - стигао баш на ручак.
Код Швабе ми дадоше целу собу само за мене, централно грејање, топло, фино, тихо, милина. Учио, понављао, прошетали Томија (његов сибирски хаски), гледали немачке сателитске станице, ја на жалост разумем тек 20-25% оног што се прича, а ако је емисија о аутомобилима и већ сам је гледао на енглеском раније, онда је боље...

Ујутро већ како је ред, устанем, купатило, доручак, такси, ... мало сутра такси. Шваба ми оставио 5 бројева да зовем, сви редом заузети. На крају, СОС се јави, музика 5 минута свира, кажу, за 5 минута стиже возило. Скечке и јакна, руксак, у руксаку рукопис књиге, капија, такси долази. Жена замало прошла, морао сам да сигнализирам. Унутра лепо и топло, ја кажем Филозофски, она окрене да иде краћим путем, и за час тамо... мене нервоза ухватила. Дао сам јој 80 динара више, јер волим кад је у зору топло и загрејано ауто, а и остали нису хтели да се јаве, и не воле да иду на Клису...

Испип

Упаднем на трећи спрат, нађем кабинет, неке рибе већ седе испред. Толико о томе да сам остао једини који није положио светску. Ко сте, шта сте - следећа генерација, апсолвенткиње. Машала. Ту се нешто запричамо, зезамо, размењујемо искуства око неких испита и како ко шта успева да положи, кад ето ти професора. Њих три уђу, две одмах изађу - једна извукла 3 Електре, друга Џојса... Јбт, сви кажу Џојс није био 20 година извучен... Нас 10 - 10 комбинација... Све контам, било би најбоље извући Злочин и казну, књигу о Јову, Странца, Очеви и деца, тако нешто... Појави се нека и пита је л' професор дошао, ја је у шали нападнем како то без "ни добар дан ни помоз' бог" а она ће -Па малопре смо причали, а сад седиш на мом месту- Да, баш ја памтим како ко изгледа...

Дође мој ред, упаднем унутра, две колегинице седе... Извучем комбинацију - Декамерон, Јади младог Вертера, Злочин и Казна - онако стојим, не верујем, кажем полугласно "па сад...", седнем, изгледам полуснуждено, могло је и боље, али и ово је супер... Пита асистент хоћу ли да одустанем - ма реко' не, одговарам ја... Нуде ми папир за концепт, лепо одговорим да никад не пишем концепт, и он и профа закључе да сам неки безвезњак и да немам појма, иако напомену да ми то није минус што не пишем концепт... Ах, предрасуде...

И седим и чекам да њих две заврше, како која изађе улазе нове, прва туц-муц, 7, друга зна, 8, ... Ја. Нека слаткица плавушица седи поред мене и осмехује се, дошла као само да извуче комбинацију и одустане, ја је испред зезао нешто, и тврдио осталима да ће она 100% положити јер се насмејала... Контам да и јесте положила, мада нисам остао...

Питам професора забрањено - Могу ли да кренем од трећег питања - Па што колега? - Па ето, имам неку тезу, емотивно везан... - Па немојте колега, није ред...-
Лик убеђен да не знам прва два. Исти лик који ме, кад сам био 16. на списку на пријемном за компаративну и ишао реда ради да се жалим (примали 15) питао, "а ви сте тај, чудили смо се вашем писменом, реците ми ко вам је био веза кад сте овако добро написали?" па се сјебао кад сам рекао да не знам никога у НС, камо ли да имам везу на факултету... Он је мене заборавио, ја њега нисам ;)

Лм, почнем редом, Декамерон, испричам, он се сјебе. Па ето, сад му криво што је хтео да ме провери, мислио је да се извлачим кад оно ја знам, баш му жао... желим ли да прескочим друго па идем на "оно своје" - Реко', професоре, сва три су моја, идемо редом. Каже он, па неће бити времена, свако питање по 5 минута, ја одговорим да ћу некако угурати и причам Вертера. Заборавио сам како се Алберт зове, али у суштини и то сам знао јако добро, сваку тврдњу поткрепио текстом, анализирао, бла, бла...
Долази треће, и ја износим своју тезу да је Злочин и казна парафраза Новог завета, Раскољников жртва типа Исуса, која треба кроз саживљавање са мучеником да спаси посматрача/читаоца, правим паралеле за разне делове, наводим - он ћути, зинуо човек. Завршим, каже, "добро Вам је ово колега". Реко' ја се плашио да не испадне смешно - каже он, могло је да сте само лупили, али сте поткрепили, стварно оригинално и занимљиво, најпријатније изненађење у неких 10 година... (контам ето мени 10-ке изгледа...)
Асистент, који није никога ништа питао, пита - па ви онда тврдите да је Библија трагедија. И ту ја њему објасним да не тврдим, него да је Исус трагичан лик по свим особинама. Па ће он опет, -али он ускрсне- па ја опет се вратим на већ речено, да је и Раскољников васкрсао кад је пао на колена, заплакао... Ништа није буквално, је ли... И он клима главом, ћути. Профа клима главом, ћути и он. Реко', то је то. Кад ће асистент - а јесте читали "Негативни јунак" ДР Милошевића. И ја кажем да нисам, откуд знам, могу ме опет нешто ту питати, а нисам стигао стварно. И каже профа - мора бити објективан, јесам све знао, али без литературе не може 10, иначе он не би ни питао то и дао би ми 10, али кад је већ питао асистент и кад сам рекао да нисам... Мора бити објективан. Ја кажем слободно, покупим индекс са деветком и одем.

Са или без шифре

Нађем се на пољопривредном са Ћимоксем, он каже - сутра ми је дипломски, мораш остати. Зове кум - сад кад си положио мораш доћи на славу. Реко', људи, немојте ме... Али нема шансе. И тако падне одлука - ако може да се преспава код Швабе још једну ноћ, остајем на дипломском па после тога палим за Шабац на славу. И одемо Ћ. и ја до Матице, он се раније распитао како треба да изгледа рукопис кад се предаје - између осталог потписан - а свуда на нету пише да су људи слали под шифром, званичног текста конкурса нема нигде - ми тамо, каже госпођа, "да, да, све је у реду, ко ће касније јурити ко је под којом шифром, а и тако сте сви непознати, то је прва књига, бла, бла..." резултати у средствима јавног информисања, не пре априла... Реко' супер. Две муве једним ударцем.

Уђем на петицу, за Клису - нека риба иста, али иста колегиница Драгана са факса, али сконтам да није она. Па опет, док сам ја сконтао, мало сам се био загледао, довољно да она погрешно схвати, осмехне се, спусти главу, мало поцрвени... Јбг, шта је ту је, а и гужва у бусу, морао сам стајати одмах поред ње. Упадне бус у гужву - миц по миц сат времена до моста, на мосту плавци нас врате, саобраћајна несрећа, камиони, не може се проћи, а она мене пита - Шта је то, шта се дешава? - ја сам као био мало испред, и слушао кад је возач причао са цајканом кроз прозор. Лепо кажем, сконтам да смо заглавили, скинем јакну, пробам да се не нервирам, размислим да кренем пешке, можда зовнем и њу... Возач окрене на руту кеца, паралелно, други мост - и заглави се у месту, тамо на Салајци, код продавнице лампи. Ја изађем, бацим руксак на асвалт, обучем јакну, покупим руксак, и оплетем на Клису пешке. Нема пуно, јбг, сат, сат ипо на испод нуле.

Корњача и зец


И тако ја пешачим, ставио слушке и трудим се да не умрем од зиме, или да у блату без тротоара се не оклизнем и не паднем под точкове неког шлепера у колони која стоји (имам слике на мобилном, али не могу да их пребацим, шта да кажем) кад после пола сата, моја петица избија однекуд преко паркинга из паралелне улице. Погледам, кад она риба ме видела, насмеје се, махне. Ја одмахнем, прођем поред њих, сконтам да нема шансе да се укључе у колону још пола сата, наставим, пређем мост, две - три споредне улице, кад ето буса, колона се разбија, опет стају мало испред мене, она опет маше и смеје се. Ту је бус скренуо назад десно и више га нисам видео. Ја све контам, овој се баш шетало самном, али шта знам где живи, глупаво да је зовем, па се испостави да иде краће, или 3x даље него ја, шта онда... А и хладно... И наставим, прођем цркву, кад - она из супротног смера, сретнемо се ту у улици. "Како си ти дошао пре мене?", чујем скидајући слушалице. И упознамо се, покаже ми где живи, ово, оно - Да сам ја знала да ти идеш ту, могла сам сићи да идемо пешке, упознамо се, причамо... Ја се смрзао, не стоји ми се више, причамо бар 3-5 минута у месту. Насмејем се, избацим своју већ увежбану фразу "Е, па ко ти је крив"? кажем ћао и окренем се и одем у кућу.

Ово није унапред договорено

Ујутро једва некако добауљам на време до пољопривредног, нађем Ћимокса, дође маса (родитељи, рођаци углавном и пар најбољих пријатеља), отворе салу, дипломски. Мислим, глупост. Комисија чита нека срања што је још Титова администрација састављала, он држи предавање које мора да уклопи у 15 минута (???) они се повуку и као, честитамо 10. Искрено, ја јесам све лепо схватио што је он причао о тим сушарама за вође, променама особина крушке сорте Вилијем при комбинованом сушењу, али... Питања која су професори постављали су више реклама за њихове приватне послове него иоле везана за сам рад, а уопште нису ни слушали одговоре, већ је све ту реда ради, зато што тако треба...
Ако неком треба дипломирани инжињер механизације са годином дана праксе на сецкању и сушењу воћа - цимајте га ;)


После сам само честитао, нисам остао ни на закусци, отрчао да депонујем скрипте код неких другова успут и на аутобуску - правац Шабац, преко Иришког венца. Горе пут чист, али около снег, снег и још снега. Стигнем на време, кум ме дочека са неким другом, и као, шетамо кроз град па ћемо до њега касније. Тај друг тражио звучнике, и сат неки да купи. Звучнике је купио, сат није. На крају узели такси и искотрљамо се у кућу, а он ће "Има да се одушевиш куме, знаш какав је добар димљени шаран" -Какав шаран? -Па посна слава! Одмах сам се сетио Дуда... Јбт, мука. Али шта да се ради, присилно сам постио 2 дана.

Свети Никола

Ту кум узме и направи прженице на масти, јер канда не пости дан пре славе, једемо, мало спремали по кући, причали, тамо-вамо, на спавање тек у 3. Ја већ навикао код Швабе око 12-1 да легнем. Ујутро нас буди у 6 да идемо у цркву сви, овај друг и ја искулирамо. Иначе, тај лик је спавао горе, ја доле (кревети на спрат) а кум на поду поред нас, јер човек нема више места. Смрзао сам се, нема грејања. У другој соби исто 2 кревета, баба и мала сестра на једном, сестра на другом, кева у приземљу на каучу... Ћале му негде на граници Русије и Украјине, у камиону, чека прелазак границе...
И ту смо доручковали, причали, ишли по пиће за госте, седели док није прошао ручак, сметали више него што смо били од користи, и после ручка побегнемо тај његов друг и ја на аутобуску иако нас је кум задржавао да останемо још један дан, у 5 смо имали бус обојица, он за Љубовију, ја за Београд, а Шеки ме чекао, јер још док сам ишао за Шабац, сетио сам се да сам њему обећао доћи чим положим испит, а и Воја ме звао у СК да навратим, Ирис хтела да ме упозна, ма свашта... Фрка је што сам се смрзао чекајући бус, овај за БГ каснио више од пола сата. На крају срећно дођем, напустим возило, пешке прођем испод Бранковог, па уз степенице, до калиша и Кнез Михајлове, и ударим десно, према Коњу, ту је био договор, у 8.

Београд


Јавим се Егзекјушнеру, Полару и Сестри, али први није био у БГ, други и трећа имали обавезе, па оставим виђење са њима за сутра, у и онако нагуран распоред. План је био да у 15 часова већ напустим Београд. Нађем се са Шекијем, којем сам још годину дана раније, кад сам последњи пут био у БГ, на сајму књига, обећао да ћу доћи да видим његов стан, преспавам, да се испричамо... Лепо ме човек дочекао, нема шта. Као и куму, и њему сам донео флашу црног вина, али не због славе, већ оно, идем му први пут у кућу, и те форе. Онда смо наручили на Донеси две пице, и добили 4 палачинке бесплатно, а он направио супу, и јели, причали, оставио ја поруку на СК форуму да сам у БГ и да ме упуте како да нађем редакцију... Назовемо Бакија да честитамо и њему славу, кад он почне да инсиситира да останем још један дан, ето њега сутра, могу и код њега да преспавам... Јбт, све контам, откуд ја овако популаран, али хајде, како одбити људе? И кажем, нешто ћемо договорити.

Ујутро устанемо, доручак и све, у 3 сата ме остави Шеки испред зграде Политике, и оде да држи предавања (ради као асистент на математичком) и покупи Баки, па уђемо горе. Е то је била фора. Свет Компјутера је на истом спрату где и Забавник, а нико од админа са форума није био ту одмах. Тихомир нас увео у канцеларију (успут смо видели уживо Alien VS Predator кућиште и разне друге ствари) и рекао да не дирамо хардвер (ко ли је био пре па дирао, кад морају да опомињу људе?), и ту смо сачекали Воју, који се појавио за који минут, насмејан, задихан... Поправљао неки релеј ТВ Политика :)


Лик је легенда овако, и испричали смо се поштено, једно сат ипо најмање, од форумских ствари преко радних акција у Македонији у давна времена... Касније нас је испратио, и одемо Баки и ја до Теразија да посетимо банкомат, почело да нестаје пара, а треба купити карту сутрадан. Ту се јави Ирис, и договоримо се да негде седнемо па јој кажемо где смо. И Баки се сети неког места, где је хтео да упадне са рибом, али никад није, и као да видимо то. Одемо тамо (споредна код Сервантеса и чесме, из Кнез Михајлове) и седнемо, гледам - све девојке у паровима, да смо у НС одавно бих закључио да је неки геј бар, али шта знам, можда је у БГ таква мода, да седе по две рибе, гледају једна другој у шољу, шапућу на увце... ЛМ, контактирам опет пар људи, од свих њих појави се Ирис само, и то пар минута након што је Баки отишао (од није асистент, али је демонстратор). Једна, али вредна, одмах да кажем, одушевила ме скроз. Иначе не волим уопште да упознајем нове људе, стално ме јуре неки сморови, али она је скроз другачија. Брзо мисли, брзо прича, брзо се смрзава :) Подсетила ме на гомилу угашених шибица у снегу, и једну сјајну жеравицу која топи снег око себе. А и изгледа много боље него на сликама ;) (само се надам да неће читати, да се не утрипује сад)

После 6 се јави Шеки да је завршио и кренемо да се нађемо са њим ту иза ћошка, и онда тако погођена растанком Ирис покуша самоубиство у залеђеној фонтани, све са осмехом. А и тад сам сконтао како је сва мала и слатка, мада никад не бих рекао крхка. Мислим, никад није крила своју висину, само док смо седели уопште се не примети. И стоји јој некако, исто као и то позитивно лудило. Прави малк. Риспект.

Касније сам се нашао са још једним ликом са СК и овог нашег књижевног форума - Младеном, и сели смо у неку крчму, оно - диплома за квалитет услуга још из КСХС, али данас малкице запостављена... Он и Шеки узели по пиво, ја тражио ћевапе и сок од брескве. И онда долази конобар и прави гримасе - бресква? Бреесква? Бреееескваааа? Тако је било и за рачун... Ваљда не знају шта су бресква и рачун... Ту смо се исто испричали бар сат ипо, и поздравили се са њим кад се јавио Баки да је и он слободан опет. На крају смо се окупили сви у Шекијевом стану, гледали Јужни парк, трилогију "Kyle sucks Cartman's balls"... Причали и седели до 3 ујутро... А у 11 сам сео на воз за Нови Сад, и моји другови се решили белаја... за неко време ;)

Дипл.Инг.

Дошао сам у Нови у неком полусну, опет ме дочекао Ћимокс, отишли смо мало кроз град, купио сам му Лоркине песме као поклон што је дипломирао, ручали код њега, и ја потврдио карту за Сомбор, а он купио себи једну, да дође мало код мене и промени средину...

Све би то било супер да карта није 500+ повратна и 600+ у једном правцу, а утрчи гомила клинаца са месечним (која не покрива резервацију седишта, јелте, а и путују само до прве или друге станице) и онда 17 људи са картама за баш тај бус стоји, јер су старији па се не гурају на вратима, а дечица средњошколци се рашире, и онда још поваде мобилне и свако одврне свој народњак...


Свађао сам се једно 3 минутa са кондуктером Севертранса како је требао прво да пусти само људе са картом која има резервацију седишта, али лика је тако болело уво да сам одустао...

На крају дођем кући, и схватим да немам нет - моји нису уплатили пре 20. и истекао адсл... И тако, тек у суботу сам дошао на нет, и ево данас у 15h испратио Ћимокса на бус, па ухватио времена да куцкам, док није дошао опет комшија Ивица да му поправљам нешто на лаптопу...

Ух... :)
Једва написао, сморио се тражећи има ли грешака, и на крају их оставио...
Ко је дошао до'вде редом, свака му дала...

Posted in Под: Живот Написао Walker у 6:00 PM