Пре пар недеља кад сам шетао са другарицом, она нешто спомене како њена кева слика - ал' не профи него за своју душу, као одмор од света. Онда се сетим, и ја сам некада цртао, и људи су ме хвалили, иако нисам био нешто посебно добар. Временом сам престао, факултет, писање, сајт, својевремено и плес... Откако сам на факсу, нацртао сам само Ћимин профил, који сад виси урамљен код његове веренице.
И тако данас, као одмор од свега, одлучим да нацртам кума. Седи он, гледа Милета са чубуре, ја кажем - "Не мрдај!" и нашкрабам га за једно 20 минута... Фотка је мало деформисана јер је сликана мобилним и то укосо, ал' стећи ћете представу...

Како угљен нисам видео од осмог основне и кроки цртежа, тако је ово одрађено патентицом (техничка оловка, 0.5) на обичном А4 папиру за штампач...
Можда бих требао више да цртам, бар због промене уметничке дисциплине...

Posted in Под: Живот, Размишљања, Цртање 0 коментара Написао Walker у 7:28 PM

Пре неки дан сам на Мајину препоруку набавио Анансијеви момци и одмах је прочитао (само сам заборавио да нешто и напишем).

Књига се рачуна као његов "други роман за одрасле" после Америчких богова, са којима дели једну снажну наративну црту прожету митологијом и изразито Гејменовским опуштено-загонетним стилом. Овог пута није реч о, опростите ако звучи расистички, белим, него о црним боговима, тачније, ова књига оживљава веровања острвљана и африканаца, кроз тотемизацију животиња, и вечити плес духова са људима кроз песму. Од првобитног синкретизма, до данас, песма остаје јако средство комуникације, спајања, магијског обреда, израза осећања и жеља...

Ананси је нижи бог у том мноштву и он је паук - онај чије су приче и песме, онај који је донео довитљивост људима. Код нас бих га упоредио са Ером на пример, а његов вечити противник је Тигар (Турчин?)...

Све почиње са Чарлијевим сазнањем да је његов QL ћале, који га је од малена стално бламирао, умро тамо негде на флориди... И Чарли невољко седне на авион и одлети из Лондона на сахрану... Е, тако почиње прича, Чарлијева прича, а све приче су...

Препорука. Наравно, препоручио бих да прво прочитате Америчке богове, а пре свега тога Stardust. Ако вам треба неки редослед

Posted in Под: Књиге 2 коментара Написао Walker у 11:31 AM

Дуго сам је тражио, дуго држао на полици после сајма, и напокон, успео да одвојим пар дана, и некако је прочитао - заврших јутрос око 3 и нешто. Очекивао сам досаднију књигу, с обзиром да неки од мени омиљених ликова (Jon Snow) и неке гране радње које ме интересују (Брен и Рикон с оне стране зида) нису унутра. Међутим, књига је ОК скроз, а поглавља о Џејмију и Санси су стварно занимљива.

Нећу писати о радњи или утисцима, да не кварим онима који нису читали... Ал'Серсеи га је пукла скроз :)

Posted in Под: Књиге 0 коментара Написао Walker у 8:27 PM

Први пут пишем кратку ЕФ причу, и доступна је на нету. Пре сам само покушавао да напишем роман, а он стоји на 7. поглављу још увек... Бар онај најкомплетнији од свих...
Дакле, Тинин гај. Тина значи река, ако неком нешто значи...

Posted in Под: Писање 0 коментара Написао Walker у 9:56 PM

После доста времена одлучио сам да пружим нову шансу сервису Last.FM neighbours radio. Погађа 10/10. Ма 20 од 20! Први пут уопште није пуштао музику која би ми се свидела. Како нисам баш претерано глуп (ово свако мисли за себе, па што не бих и ја), сконтао сам да морам сам више да скроблујем, како би имао увида у мој укус. И ево, после 3500+ одслушаних песама из моје колекције, радио ми пушта само супер ствари...

Иначе, 21. јануара ће бити тачно пола године како сам члан, а музику нисам слушао баш 24/7, тако да свако може за пар месеци да достигне завидан ниво функционалности радија :)
То што вам се приликом слушања у Winamp или WMP приказује биографија/дискографија бенда, је тек додатни плус...

Posted in Под: Музика и Филм 0 коментара Написао Walker у 1:37 PM

2 радосне вести: узео сам тастатуру која ради баш онако како мени одговара, иако је главни ентер мало тврђи, и мало лупа више него што би се очекивало, поготово спејс... ал' добра, добра... једино шит што је црна...
Друга? Неко се напокон позабавио исмејавањем видовњака са телевизије... линк следи...

Parodi Central - Video parodije: Prva epizoda - TV Vračare

Posted in 0 коментара Написао Walker у 9:46 AM

Питам се какво ће бити писање са овим чудом? Можда бих само требао нечим да скинем ознаке да буде права... Имам малих проблема са куцањем за сад, док се не привикнем, јер сваки тастер мора лепо да се притисне, нема више качења ћошка малим прстом на слову Аа...
Добре стране: лако одржавање, лако преношење, нечујна, више хигијенска (јер се гурне у воду или алкохол) и добра за журке - оторна на поливање алкохолом;
Лоше - пола откуцаног не хвата... као да ћу морати да купим неку обичну за мале паре кад хоћу да пишем...


PS
Ако неко не види добро слику - у питању је силиконска flat типковница... неке фирме...

Posted in Под: Живот 0 коментара Написао Walker у 9:57 PM

Први пост у "Новој години", четврта година како пишем ово... И од "радног дневника писања књиге" је постало ко зна шта... Зато, ову нову годину почињем мало другачије, једним сасвим озбиљним постом, о најозбиљнијој ствари на свету - храни. Топлој, укусној, печеној храни...

Не о празничном асталу, додуше, већ о мом омиљеном јелу - pizza.
Једем пицу од малена, навукао сам се у некој италијанској пицерији у Сутивану, на острву Брач. Тамо си могао да седиш и гледаш кувара како је меси, баца у ваздух, реда по њој надеве, ставља на велики дрвени пладањ и гура у отворену зидану пећ на дрва и пече на 400 степени, а она мирише... Нема тога код нас, јелте... Углавном, да скратим причу, од осме године правим пицу кад год ми затреба... Знам и да вртим тесто рукама, али тако се избрашњави цео стан, па не практикујем то баш често... Већину ствари сам сконтао сам, иако ме кева научила на почетку, али многе "тајне" мог личног рецепта сам стекао чисто - истражујући и испробавајући годинама...
Како сам данас управо правио две, паде ми на памет да поделим радост ове уметности са вама који читате, за случај да неко не зна да пече пицу... ако има таквих уопште... пазите, ово је мој специфичан рецепт који нећете наћи у књизи/новинама...
Ја имам и специјални плех за пицу који се не лепи и не иде уље у њега, платио сам га летос неких 700 динара... са њим дође и "крастер" и округли секач са лопатицом... верујте, исплати се имати то чудо...

Прво, набавите брашно (од килограма можете направити и до 5 комада), 100 грама стишњене шунке, танко исечене, кечап, 400 грама сира (ово је за две пице!) маслиново уље, прашак за пециво, оригано, мало соли...

У неки пластични суд (ако вас неко гледа док спремате, нека буде смешне роза боје) успите око пола килограма брашна, отприлике три пуне спојене шаке, затим цео прашак за пециво, и мало соли, а онда успите шољу ипо топле воде и мешајте дрвеном или пластичном кутлачом. Овако добијате веома ретко и лепљиво тесто. Додајете по мало брашна (отприлике две шаке, обичне) да се мало згусне, а онда га истресите на сто, на којем сте претходно размазали шаку брашна у круг од неких 40 центиметара у пречнику. Ово је и даље ретко и лепљиво, скоро да цури. Рукама скупљајте крајеве и савијајте га преко средине масе, и посипајте по мало са преосталим брашном. На крају ћете добити лоптицу, после неких 30-40 секунди пресавијања и гњечења. Поделите је на два дела, један склоните у страну (на брашњаво место да се не залепи) а други ставите у средину брашњавог круга и длановима притишћите док се мало не прошири. Онда га узмите са обе руке и окрените, поспите брашном, и опет притишћите, па опет окрените. Понављајте. Кад буде неких 20 центиметара у пречнику, ставите га у плех, и раширите до краја (плех не треба да буде преко 30 центиметара у пречнику, максимално 38!).

Ставите мало кечапа и размажите га кашиком, а онда то ставите на дно рерне коју сте загрејали на 250 степени, тачно 7 минута и 30 секунди.
Кад је извадите, ставите још мало кечапа и опет га размажите, поредајте исечену шунку (комаде шунке ставите један на други па исеците у 6 делова, то је најбоље! Једном вертикално, два реза водоравно - пола за једну пицу, пола за другу) и поспите изренданим сирем (лепо се топе пивнички, а може и бачка ролница, она већ има месо, али се теже ренда), ставите прстохват оригана, и мало маслиновог уља да буде сочније. Најбоље је ставити кажипрст и средњи прст на отвор флаше, па кроз њих сипати у круг по мало, тек да процури...

Вратите у рерну (овај пут на решетку у средини рерне) и пеците још тачно 7 минута и 30 секунди. Онда извадите чим вам запишти мобилни (или штагод сте већ навили да звони). Ставите је на крастер, а онда се вратите другој и поновите исто са њом. Прва, кад одстоји 5 минута, може да се сече и једе.
Наравно, што се тиче надева (у овом "стандардном" случају шунка и сир) и зачина - то је крајње произвољна ствар која зависи од вашег укуса и воље за експериментисањем. Можете на пример да избаците шунку, а ситно исечете чешаљ белог лука, ставите 4 феферона... Може и јаје, али њега онда прво мало пропржите у тави пре стављања на пицу...
Уживајте, и пријатно!
Ваљда нисам нешто заборавио :о)


PS
Слике су са мобилног, немојте замерити на ниској резолуцији или лошијем квалитету - ако кликнете на њих повећаће се... мало...
А да не заборавим, ево једне слике са дочека Нове 2007. године... тамо далеко, свира Ван Гог, пре њих је био Бреговић (њесра - као неки етно фазон, али сељачење тешко - Брегу додајем Кусти као другу "славну" личност која ме нервира) а после немам појма...
И да нови дизајн... није нешто, али је бар није један од понуђених скинова на блогеру, који свако може да узме...

Posted in Под: Живот, Кувар 0 коментара Написао Walker у 11:47 PM