Овај текст описује муке у куповини, и садржаће доста безобразних израза, па препоручујем млађима од 18 и особама са слабим срцем да прескоче...

Све је почело тако што сам седео у стану, сушио тек опрану косу пред монитором и слушао неки нови диск са најразличитијим disco-dance извођачима, тек да видим шта је заправо то што сам набавио. Око 19 часова се појавио Ћима, и потсетио ме да морамо да купимо "потребне ствари" за 1st of may. И ту изгубимо бар пола сата на неку причу, слушање музике, и гледање карте пута од Темишвара до Новог сада, јер је његова риба тамо и треба да се врати вечерас. Рекао јој је да ће отићи пред њу ако стигне, она се јавила ту негде око пола осам да тек креће, и одлучимо ми да имамо довољно времена да све купимо, а то што је већ скоро осам, и при том недеља, нас не забрињава ни мало. Зашто и би, зар не? Нови Сад није... па нешто мало на врху планине где нема продавница...

Пре осам упадамо код Магдалене и Џибуса, узимамо од њих 500 динара и контамо шта ћемо. Имамо неких 1000-1500 и одлучимо да пичнемо до Темпа. Знате, Темпо, где су се на отварању наши образовани, културни и уопште префињени и галантни људи потукли, изболи ножевима, и све због пар телевизора...

И пошто смо у том тренутку код Извршног већа, одлучимо да одемо до позоришта и ухватимо бус. Наравно, буса нема па нема. Па, Темпо и није далеко, идемо пешке, па ако наиђе, наишао је, има бар 6-7 станица успут да га ухватимо... И после неких 15-20 минута, стижемо до пустог паркинга, и питамо неку девојку шта се дешава, а она ће "Темпо недељом ради само до 7"!

Наравно, ми смо млади, спремни за зезање и не плаше нас црни олујни облаци и ветар који све јаче дува, и одлучимо да кренемо пешке преко моста на Клису и продужимо до Родића, све у нади да ће бус ускоро... И наиђе, таман кад смо силазили са моста, и пројури... Прва станица нам лепо објасни да је следећи тек за пола сата... Један поглед на сат каже - Пола девет... Ништа, нема времена за чекање, идемо пешке...

Стигнемо некако до Родића, он ради до 22 часа сваки дан, нема фрке. Бар смо тако мислили... Упаднемо унутра, прво одемо да обезбедимо месо, десет свињских шницли 230 динара, видимо лепе ражњиће, тражимо 5, жена нам замота, ставимо у колица, бацимо поглед на цену... 600+ динара!!! За 5 ражњића? Јбт, па дупло више шницли кошта три пута мање пара. Шта сад? Блам нас да вратимо, а паре смо гадно окрњили...

Добро, погрешили смо гадно, морамо се прилагодити. Тражимо сокове и слаткише, вино ћемо и тако купити код комшије у подруму. Колачи 300+ динара... не, нађемо неке кексове од по 600 грама за 100 динара, узмемо две кесе. Фино. Нађемо сокове од 2 литре по 75 динара, Вино Жупа, има их и код нас за исте паре, али кад смо већ ту... И јуримо на касу, 21.35, имамо још пола сата, али бус иде у двадесет до...

100 каса има у Родићу. За сваком седи насмејана радница, са именом и ознаком "Родић" на срцу, услужно дочекује муштерије... мало сутра... Пола каса је затворено (не гори светло) и нема никог. Пола оних којима гори светло са бројем касе, има "трепћуће стоп светло", које означава да услужују још само ту муштерију и затварају се... Ок, касно је, важно је да ради неких 30-ак каса још увек. Долазимо на прву, жена каже - "Не ради каса". Како не ради? Лепо! Пише да ради - али не ради. Идемо даље, наравно, свака каса којој приђемо има ознаку "отворене", па опет нас госпође нервозних, да не кажем надрканих лица отерају. После једно 18 испала, долазимо до касе, а напуцана црнка (ово значи утрипована тридесет-и-нешто-годишњакиња која мисли да је још увек добра иако трагови озбиљно бледе а став који је покупила ко зна кад и где почиње да избија кроз боре) преко главе ситне женице која плаћа картицом добацује "Хоћете ли ви већ изабрати касу"? Јадна жена купи своју робу и бежи, ми прилазимо. Ја сам већ хтео да се дерем "Доведите менаџера"! или једноставно да оставим колица са месом и свим тим глупостима и да одем. Ћима ме смирио. Сад ми долази да набијем крави на каси ражњић у ону плочицу где пише "Родић", али он ме опет смирује, и културно јој каже да су нас отерали редом са свих каса. "Па и време је да се затворе", каже онако безобразно, као да није у њеном интересу да ми, и оних 100 људи који још увек гурају колица по самопослузи, прођу кроз касу и плате своју робу. Ја ћутим. У глави ми - ако вам не издају рачун, не морате да платите, и питам се да ли би се обезбеђење сложило да ако касе не раде можемо све да добијемо free. Он покушава да јој каже да има још пола сата, а она га 'ладно искулира тако што узме телефон, зове локал 122 и пита "Милане, драги, хоћете ме сачекати или да идем аутобусом"?

У том моменту долази Ћими порука од веренице како ће она ускоро стићи, и да се ње не тиче што је он ван града, има да је дочека кад изађе из буса. Иначе, он јој је јавио, док смо били у Родићу, да неће доћи по њу, него да га цимне кад дође кући, па ће отићи тамо код ње да је види. Била је одсутна један дан само... Е, тада је тај добри човек пукао и хтео да разбије све око себе. Замало се нисмо посвађали на паркингу. Ипак, сели смо у бус некако и стигли кући да ставимо месо у фрижидер. У том моменту, њега зове вереница, и напада га што није дошао. Он спушта слушалицу... Не могу да кажем да то није видео од мене, ја волим да спуштам слушалицу кад осећам да је све речено... Она зове опет. Мене глава боли, јер ме ветар однео док смо прелазили мост... Гладан сам, нисам вечерао... Он се нервира, ја се нервирам...

Шта смо урадили? Искључили телефоне и отишли да нешто једемо и прошетамо.
И све ово би било заборављено да Баки није инсиситирао да окачим на блог, јер му је било смешно кад сам му причао преко месенџера... Нешто ми се чини да овде није толико смешно испало, али заболе ме и то...

Заобиђите мегамаркете, немају душу. Купујте код комшије, и ако је скуп, ваш је...

Posted in Под: Живот, Хумор 0 коментара Написао Walker у 1:35 AM

Пети рођендан Eniaroyah.Com сајта је овог априла обележен уз роштиљ, музику, и добро дружење... Све је кренуло сасвим спонтано, као и увек, када се Polar јавио и рекао да ће свратити до "редакције", а runner је већ очекиван ових дана, и вест се брзо проширила... На жалост, још увек немамо простор у којем би могли да угостимо све ауторе или чланове форума...

Polar у борби против светске глади...

Панорама дела догађаја

Месо на роштиљу...

Иначе, купили смо шницле и кобасице, сомуне, црно вино, сокове, направили домаћу сангрију од вина и коктел-сока са комадима наранџе, поставили осветљење ("топови" у боји, свеће на столу, ...) и озвучење, а неки од гостију су донели разне грицкалице, сокове, пиво... Све се помешало, наравно... Почело је око 20 часова, а у 4 су се разишли последњи...

Штета што они који су имали апарате нису доставили слике, нити их још увек негде окачили...

Posted in Под: Блог, Живот 0 коментара Написао Walker у 6:11 PM

Управо гледам емисију (РТС1) у којој се говори о рибрендингу Чоко бананице, те о електронској поруци која кружи нетом (добио сам је прослеђену пре неког времена од Маје, а и блогосфера бруји у знак подршке) а која тражи да се та глупост заустави...

Нека госпођа из маркетинга Соко Штарка рече: Ми не тражимо неко име као Лена, Маријана [...] већ неко које ће потпуно да представља ову јединствену чоколадну бананицу...

Овај, јел'вам пало на памет, али пазите сад добро - чоколадна бананица? Није? Ништа, само питам...

Ево, ја предлажем:
1) да се организује марш подршке имену Чоколадна Бананица
2) да blogger уведе неке смајлије, време је већ!

Posted in Под: Размишљања 3 коментара Написао Walker у 6:47 PM

Нашао сам међу старим пројектима пролог за неку ЕФ књигу, коју наравно никад нисам ни почео, па сам га сад објавио на сајту, чисто да допуним ЕФ секцију... Ово је баш старија ствар, негде из 2003-2004 највероватније...
Такође, успео сам да нађем времена да пребацим нешто старог садржаја на сајт, тачније неке народне епске и лирске песме...

Posted in Под: Писање 0 коментара Написао Walker у 5:02 PM

Претпостављам да има неко тамо ко воли да се бави разним тестовима на нету да се забави. Мени кад је баш досадно, ударим пар десетина комада, па до следеће године миран. Имам и супертајни блог на енглеском, где пејстујем резултате, а самим тим и линкове на брдо тестова, па ко воли нек' изволи.

Ово је први пут да јавно спомињем тај други блог, за њега је до данас знало можда троје људи.

Posted in Под: Блог, Хумор 0 коментара Написао Walker у 2:45 AM

Прешли смо данас стару руту (ону коју смо прошле године користили сваки други дан) за 2 сата, 36 минута и 59 секунди. ово је јако близу 20 километара, али како ми ПланПлус одбија активацију, мораћу да сачекам понедељак и техничку подршку, па ћу видети шта смо тачно урадили на "кондиционом"... Ово је први тренинг ове године које је далеко преко 10 километара... И други званични откако смо реактивирали идеју 100 км марша...

Posted in Под: Walking the Path 0 коментара Написао Walker у 9:03 PM

Поставио сам тему о шетању на форуму клуба путника Србије, и чудна му чуда, изгледа да има још лудака попут нас, који су заинтересовани да се ово уради. Наравно, видећемо ко ће на крају стварно и кренути на тај 100км дуг пут пешице, и куда тачно и како ћемо ићи...

Posted in Под: Walking the Path 0 коментара Написао Walker у 2:43 PM

Приметите да се ради о једнини, и схватите да је реч о књизи. Као што сам и обећао раније, написао сам рецензију за сајт. Додуше, највећи проблем, поред свих обавеза, био је сести и прочитати ту дужу новелу, не бих да користим израз роман ако не морам. Е па, сео сам вечерас, и прочитао. Ништа посебно, али ако је неко "шацовао", може да прочита и детаљније...

Posted in Под: Књиге 0 коментара Написао Walker у 2:17 AM

Послао сам рукопис Трагача издавачу, да га преконторлише лектор. Сад ваљда чекам. Имам јак утисак да сам заборавио да исправим нешто погубно, али сад је касно... Ваљда нико неће приметити :)

Posted in Под: Писање 0 коментара Написао Walker у 11:24 PM

Неко нормалан би помислио да је 10+ километара од Лединаца до Новог Сада доста за један дан, али сам ја после тога направио 3 pizze, вечерали смо нас двојица и Шаман који се затекао ту, а онда смо Ћима и ја опет испали на улицу и ударили још једну шетњу, да се одморимо...

Чик погодите на основу фотографија којим градом смо шетали...

Шеви или Доџ? Ја мислим Шеви, али морам питати стручњака за US Cars, Швабу...

Да, ово су Lamborghini и Corvette. Тек тако паркирани на улици, као да су џабе...

Ако би неко био довољно луд да се упита, прешли смо још 8 километара вечерас. Део пута нам се придружио и Вјеверица, који баш и не воли да шета, а и стрчао је рекордно брзо низ степенице :)

Posted in Под: Walking the Path, Живот 0 коментара Написао Walker у 1:28 AM

Припреме су почеле, за датум је одређена средина јула или августа, у зависности од обавеза и временских прилика. Прошле године нисмо успели да то урадимо (пређемо 100 километара између два града пешке за један дан) због мог здравственог стања које се погоршавало како се крај године ближио, али како ми је хвала Богу боље у последње време (специјална исхрана!), данас смо обавили прве званичне припреме. Кратке додуше, али освежавајуће. Прешли смо неких 10 километара од Нових Лединаца до Новог Сада, успут направили пар фотки мобилним, чисто реда ради. Заправо, ово ми је и био први дужи излазак из стана у последњих 6-7 месеци, пошто пут до мензе и назад, или кратке шетње по центру, не рачунам...

Ако неко зна шта је ово, молим, нека и мени објасни...

Овај део је деловао опасно...

Али смо се снашли...

Јеее, напокон НС! Или још не?

Лепи плави Дунав нас прати...

Улаз у Каменички парк... Легенда каже, да је ту, давно, давно, Бобо тражио самоћу...

Кажу има свашта испод моста... Мора да је погрешан мост :)

И преко моста - за данас шетње доста? Не!

Posted in Под: Walking the Path, Живот 0 коментара Написао Walker у 1:01 AM

Потсетила ме реклама за "Јеленка" преко пута извршног већа на онај њихов слоган - Мушкарци знају зашто, који јелте, асоцира да је Јелен право мушко пиво... шта год то значило...
И сетим се ове три журке (од 40-80 гостију, ништа превише) које сам некако организовао од новембра 2005. до јула 2006. и чињенице којом ме бармен запрепастио после прве, а у коју сам се и сам уверио на другој и трећој - Мушкарци пију само Лав, жене Јелен.

Детаљније? Наравно.
Мушкарци воле да стоје испред шанка и да им бармен сипа једну по једну чашу Лава, да причају гласно и праве се да не примећују девојке које седе на мање од 2 метра од њих. Оне пак узму "гранату" Јелена, седну на кауч/столицу недалеко од шанка, и саме сипају себи, како би избегле потребу за устајањем до шанка, и када их питате, увек су спремне, чак и ако су у озбиљној вези, да их упознате са оним смушеним дечком у црвеној мајици. Такође, сви веома воле уврнуте коктеле који садрже водку, ликере и чоколадно млеко са шлагом одозго и сламком...

И сад се питам, да ли ови из апатинске живе од старе славе, тј. времена кад би те неко од одраслих послао у подрум пића и тражио да донесеш Јелен или Никшићко за роштиљ, никако нешто друго, поготово не Лав... Ах, та '96... Или данашњи мушкарци једноставно не гледају рекламе :о)

Posted in Под: Размишљања 5 коментара Написао Walker у 2:03 AM

Kosheen, код нас првенствено познати по хитовима Catch, Hide U, и Hungry са првог албума Resist, избацили су нешто ново напокон тамо негде крајем марта... Damage...

01 Damage 06:30
02 Overkill 03:39
03 Like A Book 03:36
04 Same Ground Again 04:41
05 Guilty 03:30
06 Chances 03:35
07 Out Of This World 04:52
08 Wish You Were Here 04:58
09 Thief 04:36
10 Under Fire 03:58
11 Not Enough Love 05:18
12 Cruel Heart 04:14
13 Marching Orders 05:01
14 Your Life 04:04

Posted in Под: Музика и Филм 0 коментара Написао Walker у 12:58 AM

У току дана би требала да проради нова адреса овог bloga - WalkersBlog.INFO захваљујући добром пријатељу Вјеверици. Такође, за будућу књигу смо заузели један промотивни домен, где ће бити постављен додатни материјал када ова буде објављена... Tragac.INFO. Тренутно тамо нема ничега осим моје илустрације, која и није најбоље испала у односу на оно што сам замислио...

Posted in Под: Блог 0 коментара Написао Walker у 2:02 AM

Пре пет дана преузео сам обавезу да испеглам рукопис Трагача и у року од недељу до две доставим два одштампана примерка издавачу на лектуру. Као и обично, још нисам почео...
Проблем је што не знам шта тачно хоћу да исправим, ни зашто сам тражио то додатно време, али сад кад је дошло до тога, некако желим још једном да прочитам текст... Не да стварно нешто исправљам, јер данашњи ја сасвим сигурно сасвим другачије гледа на текст ондашњег ја, а и са разлогом сам писао како сам тада писао и техника неспавања би исправљањем из ове перспективе била уништена...

Чисто да кажем...
Него напољу је лепо време, идем да оперем косу и пичим у мензу на ручак!
Препорука за данас - Breaking the Law! (Judas Priest)

Posted in Под: Писање 0 коментара Написао Walker у 12:40 PM

Био, јео, вратио се...
Вратио сам се у НС тачно шестог дана након што сам га напустио. Заборавио сам наравно "емпетри плејер" и кључеве од стана. Тако да након што сам се два сата кувао са осталим сардинама на промаји у возу - остао сам на сунцу и ветру, без могућности да уђем у свежину вољене хобитске рупе. Лутао сам од 13 до 19.30 часова градом, пар сати се одморивши код Ћиме, док сам чекао цимера да допутује и откључа ми. Срећом, унутра имам резерни кључ.

Тамо сам се сморио последњег дана, па сам узео поново, први пут након другог средње, да читам "Дружину прстена". Јбт, увек сам бранио филм на разним форумима као "не може се једно дело пренети идентично из медија у медиј, увек нешто мора бити промењено, то су два различита дела (књига и филм) и не могу се поредити..." Ма филм је катастрофа!!! И није у питању само Том Бомбадил, који јесте важан г. Џексоне, иначе га Толкин не би помињао толико пута након њеовог растанка са Хобитима. Као филм је ОК, али тек кад се човек потсети и види шта су све уништили (у књизи нпр. Гандалф магију користи у борби најмање 3-5 пута пре Морије, а Арагорн од прве стране носи скршени мач и прича о прекивању - сасвим различито од кроз сва три филма представљених ликова, тј. сјебаног "шта ако поклекнем" Арагорна и смушеног "шта сад" Гандалфа)...
Треба ли рећи да сам имао ноћне море са Гандалфом као наратором кад сам вече након што сам прочитао целу прву књигу (а ујутро требао да путујем) легао да спавам... Није то уопште наивна работа...

ПС
Купио сам док сам чекао да се сезам отвори неку књижицу, "Жена у црном", али ме превише болела глава од промаје у возу, јавићу касније шта је и какво је...

Posted in Под: Живот, Књиге, Музика и Филм, Размишљања 2 коментара Написао Walker у 12:59 AM

Ако још увек нисте чули да је Свет Компјутера увео претплату на форум, и то месечну, повисоку, и ако се још увек нисте гадно наљутили због тога...
Онда вероватно знате који је данас датум. На (не)срећу, већина људи који тај форум посећују не знају ни који је дан, камо ли датум...

Како сам ја модератор тамо на једном од подфорума, знао сам да се нешто спрема, али сам тачну ствар видео тек 2-3 сата пре почетка првог априла. И добар је фазон. Међутим, нико, верујте нико, није очекивао тако велику реакцију... О овоме се сад прича и на другим форумима... Углавном од стране људи који су поверовали, и одлучили да не желе да плаћају било шта, макар и за СК... Куђење и ружење на све стране...

Са друге стране ја сам на свом сајту и форуму скромно (скоро идентично фори од прошле године кад сам рекао да се књижевност не исплати и да ћу сајт затворити или продати) најавио продају сајта једном од чланова... И ту су људи насели... Да се сајт продаје за неких 100 евра... ух...

Апри-ли-ли-ли...

Posted in Под: Хумор 2 коментара Написао Walker у 5:11 AM