Постови
Једна књига - једна цена
(субота, фебруар 09, 2008)
Прво цитат:
Privredna komora Srbije priprema propis koji će suzbiti ogromne popuste na uličnim prodajama i rasprodajama
Друго, мишљење:
Хвала Вам, спречите и ово мало писмених људи што воле да узму књигу у руке у тој намери, не дај те им, нека и они почну да гледају гранд параду и преносе скупштине, шта ће нам књиге, ко је то још видео, за шта то служи, маже ли се на хлеб...
Треће, објашњење:
Налетех на нету на ову вест, да групација за књижарство и дистрибуцији књиге при привредној комори Србије (wtf?) спрема предлог закона који не би дозволио било какав попуст у првих годину дана од објављивања, већ би сви морали да се држе договорене цене, која би се штампала на корицама.
Шта ово у пракси значи за купца - нема попуста на сајмовима, уличним тезгама, клубовима читалаца... Да, то значи да господа која књиге продају скупо имају нешто против да неко други прода ту исту књигу јефтиније (а и даље му се исплати да је прода)...
ОК, признајем, књижари морају да плаћају станарину у објектима, порез, а многи улични продавци се извуку од ових ствари. Са друге стране, овај закон би укинуо друге легалне видове попуста, што је недопустиво.
Једна ствар је да издавач одштампа препоручену малопродајну цену књиге, и назначи да је препоручена, па Ви као читаоц можете да видите да ли Вам продавац даје попуст или наплаћује више од неке редовне марже, али да неком одређују по којој цени ће продавати своју робу... хм, ...
Чињеница је да ја увек могу да сачекам годину дана да бих купио добру књигу. Ето, мене нисте зезнули. Себе јесте, јер опет нисте ништа зарадили на мени. Или ћу наручити оригинал на енглеском, и платити га јефтиније него ваше неквалитетне преводе који униште цео доживљај једне књиге...
Остаје нада да ће сами издавачи да се побуне против овога, јер они су последњих година једини и направили помак у српском књижарству - приватници који су увели светске моделе пословања и међусобне сарадње са својим читаоцима...
Posted in
kategorije:
Knjige,
Razmišljanja
Napisao
Walker
u
7:28 PM
Linkuj ovaj članak na:
Hm,
a nije li bas praksa u svetu da se cena knjige drzi godinu dana?
Ja zaista u ovom potezu ne vidim apsolutno nista lose, naprotiv, to mozda samo poveca kvalitet izdanja i omoguci knjizarama da prezive.
::::"ОК, признајем, књижари морају да плаћају станарину у објектима, порез, а многи улични продавци се извуку од ових ствари. "::::
Sve to moraju, i to po ceni kao da prodaju patike. Greška država i opština, ili nije? U svakom slučaju, strašno.
Međutim, ono što uglavnom ne moraju, neće i boli ih k*, to je da plaćaju izdavače, tj. svoje dobavljače. I to je sada cela pizdarija.
Knjižari koji plaćaju, pa možeš ih nabrojati na prste!
Više od polovine članova ovog uvaženog kružoka knjižara koji je odlučio da se prvo javnosti poveri preko Pressa, ne plaća izdavače, na primer, i diktira užasan rabat, forsira zakonom nedozvoljen komision i tome slično. Potom, kada izgubiš snagu i živce da ih moljakaš da ti plate tvoju robu, počneš da pretiš tužbom, tada počnu da plaćaju ali prestanu da ti uzimaju knjige na prodaju. Tek toliko, da bi te disciplinovali i naučili ponašanju. Oni bi tržište na kome bi se od robe od koje žive, prema proizvođaču ponašali s poslovnom politikom tipa "dođem ti".
Slutim veliku, veliku frku. I, ako se stvari lepo isteraju na čistac, tada će moći da se uradi Zakon o knjizi, pa i da se urede tržišni odnosi.
Znaš li ti da je u izdavaštvu na snazi zakon iz 1980?
Međutim, ono što uglavnom ne moraju, neće i boli ih k*, to je da plaćaju izdavače, tj. svoje dobavljače. I to je sada cela pizdarija.
Знам за то, познајем неке људе који раде са малим издавачима и сви причају исто - а то је баш ово. Нису издавачи ти који држе високе цене књига (што се види и из чињенице да и највећи могу у својим клубовима и на сајмовима да спусте и до 40% у односу на цене у књижарама) већ књижаре, а никад не плаћају унапред, већина не плаћа ни уназад и по 2-3 године, ако не и више...
А баш та слаба карика се највише буни и тражи неку заштиту. По мом искуству, сваки пут кад неко унутар слободног тржишта тражи заштиту, тражи заштиту монопола, никад опстанка... Нико њима не брани ако је опстанак у питању да се удруже у борби против неког већег - али чињеница је да нема великог који их гута - они су велики и то раде другима...