Управо сам дошао до једног крајње баналног закључка који је so damn true - већ сам га се делимично дотицао у неким песмама раније - али формулација, тако проста, је до сад остала неизречена:

Нада покреће свет.

Ништа друго. Ништа више. То је то. Сви циљеви, планови, све је унапред осуђено без наде. Нико ништа не би радио, нити покушавао. Звучи тако једноставно, свакодневно, непотребно за нагласити, али кад се нагласи, БУМ, колико је то заправо важна чињеница.
Можеш једном мисли да покренеш или зауставиш круг људи, град, државу, цео свет... Дај им или одузми наду... а они који остану без наде су мртви одавно, чак и ако то не знају...

Да не буде сад да измишљам топлу воду, не трипујем се да сам одједном филозоф, чисто размишљам нешто на глас...

Posted in Napisao Walker u 5:30 PM

Linkuj ovaj članak na: