... кад седнеш на први воз и одеш у други град...

Moguće da sam i malo hrkao, jer kad sam se probudio devojke koje su sedele na sedištima ispred mene su se okretale i nešto kikotale. Ništa, uzvratio sam im osmeh i to je to.

А ко мисли да је у другом граду досадно, нека уочи пасус:

izvinite jer možete da budete tu a da se ne okrećete, znate ja tu vršim nuždu, pa da mi ne bude neprijatno, a i vama jer jedete sendvič.

Одакле ми ово? Па, у контакту сам са доста људи, и ових дана су сви на некој ивици, чамотиња и сплин, проблеми, егзистенција и љубав, притисци...

А онда ми друг јави да погледам текст (2 заправо) који је управо написао, и ја кренем да се смејем од прве реченице (делом и због његовог уникатног почетничко-погубљеног стила) а истовремено ми се јављају још два друга који читају и умиру... И ето, отуд ова рекламица, за један опуштен доживљај који је потребан већини људи тамо а не знају да преломе и мало одморе...

Posted in kategorije: Internet Napisao Walker u 3:05 AM

Linkuj ovaj članak na: