Трчање
(понедељак, март 03, 2008)
Пре неко јутро гледам "Run fatboy run!" и поред чињенице да Eвропљани одавно имају много боље филмове од Амера (Hot Fuzz, Love Actually, Ali G, Four weddings and a funeral, Le Fabuleux destin d'Amélie Poulain, Jalla Jalla, Cops, ...) схватим да је једини разлог што ја никад нисам трчао рекреативно (маратон ми тек не пада на памет) то што сам лен и мрзи ме. Све остало су у суштини изговори.
- Прво сам одлучио да трчим.
- Друго, пронашао сам сјајне чланке на интернету о трчању за људе који не разликују леве од десне ноге (да - шетам, да играо сам баскет сто пута, али стварно никад нисам трчао, а последњи пут сам потрчао на кросу у првом гимназије, и иако нисам дошао последњи, тад сам одлучио да то није за мене...) и видео како треба да дишем, како да се припремим, колико и кад да трчим...
- Јутрос устао и одрадио први дан, вратио се кући, истуширао, попио воде и један олиговит за допуну витамина, и сад ћу да једем...
Како се осећам? Супер!
Циљ један - почети - испуњен!
Циљ два - наставити - очекује...
Posted in Под: Walking the Path, Живот, Спорт Написао Walker у 1:01 PM
Hm, razbio si mi jednu zabludu, da treba uvlačiti kroz nos:-)
Ali ozbiljno, mnogi tvrde da treba udisat kroz nosa i izdisati na usta. Kako tamo kažu, a i zvuči logično, disanjem na nos nije moguće uzeti dovoljnu količinu vazduha.
Управо. Мени је увек било нелогично, али сви говоре - удиши на нос, бла-бла... А ето, није тако.
Друго, пише кад се истежеш и загреваш, не сме да те боли, ако боли, престани, опусти, па лагано. Код нас су сви наставници физичког имали идеју да "ако не боли не радиш правилно"...
Данас сам дисао на уста и имао сам довољно кисеоника...
Vazno je krenuti, pa onda ne odustajati:)
Meni je uvek trcanje bilo problem, najvise iz lenjosti. Citajuce razne clanke o skidanju kilograma saznao sam da je za moj problem daleko bolje brho hodati. To mi se ucinilo daleko lakse i evo hodam. Tesko bi se izborio sa svakodnenim trcanjem i zato cenim tvoj napor.
Samo napred!
Хех, хвала на посети, пре свега.
Ходам ја сваки дан, само ми је постао гадан проблем што овде немам ГДЕ толико да ходам колико би ми пријало. У Новом Саду смо друг и ја прелазили 20 километара дневно свако вече за 3 сата или мање. Овде једноставно нема довољно простора за тако нешто, без понављања и кружења и смарања...
Тако да трчим ујутро, а шетам увече :)