Четврти дан.
Данас сам много лакше истрчао, и мање се "истрошио". Можда је у питању промена руте, трчао сам према Селенчи и поред парка на булевару, мада сам приметио да бих можда могао да трчим на теренима Соколског дома (бивши дом партизана) јер су пре подне празни, нема неких тренинга или шта већ уопште буде ту... Видећу... Данас сам такође први пут нешто мало јео пре трчања (пола сата пре, нисам имао времена да једем сат, сат ипо раније како правила налажу) али сам прави доручак ипак оставио за после туширања, док гледам кулинарске мајсторије Декија и оног водитеља што трипује да је духовит док прича са тродимензионалним ликом по имену Ћуфта... РТС1 и даље увијен у снег, као и обично кад га уопште има, а чујем од људи да су и БГ и НС данима под ударом пљускова. Срећом, овде је суво, иако доста хладно и ветровито.

Контам, да ме успут негде види разредна из средње, на лицу места би ме ухватила за руку и одвела на стрељање... Ја сам 4 године био онај што је седео у свлачионици на киши или причао вицеве испред исте на сунцу... Салу изнутра сам видео само док се дерала на нас што немамо опрему... Или смо болесни... Или се нисмо појавили на контролном из нечега... Једино сам знао да напољу играм ретко баскет лети, или фудбал зими по снегу... И то је то...

А сад трчим из забаве... хехе...
Наравно, 5 км пешачења свако вече је и даље главна забава, ово је само успут...

Posted in Под: Размишљања, Спорт Написао Walker у 1:06 PM