Сутра ће бити тачно пет недеља како сам на дијети због здравствених проблема. Не једем хлеб и пецива, ништа са квасцем, шећер или било шта са шећером (мед, воће, воћне сокове... даље да не говорим) нити шта масно, млечно... Живим на пиринчу углавном, са доста поврћа, и једва чекам да прође одеђено време да кренем да убацујем воће и друго поврће у исхрану. Од меса једем само пилеће бело. У суштини, после прве две недеље које дођу као неко навикавање, човек се запита зашто је јео све оно раније, отежавао себи, кад је сва храна без хлеба укуснија, а да не говорим колико је тело лакше и покретније нпр. без свињетине.

Да ли ми нешто недостаје? Не баш. Нисам гладан, једем редовно, недостаје ми воће у суштини. Слаткиши? Не. Колачи? Не. Бечка шницла са помфритом? Па недостаје ми кромпир мало, углавном пире или рестовани, али месо не баш.

И сад долази питање - зашто уопште све ово пишем, да се хвалим како ми не треба оно што не смем?

Не.

Пишем зато што све моје напоре, који како ми се чини иду јако добро, опструира "ненамерно" моја рођена кева. За неповеровати. Кад год је видим та жена грицка онај SL петит са чоколадом. Ја иначе не волим саму чоколаду, али те "чоко кексиће" обожавам. Ок, навикао сам да очекујем таква срања од ње, ипак је жена пушач а знамо колико су они увиђајни и толерантни према потребама других...

Али кад је данас, иако сам је замолио лепо да то ни у ком случају не уради нема ни недељу дана, извадила тријумфално из фрижидера огроман воћни колач са масивним бројем 25 на врху остао сам без речи...

Наравно, зна она да ја не смем да једем, није ретардирана, али то је за њих и ако неко дође (ко да дође, кад никог нисам звао и не обележавам ништа, мора да мисли на своје другарице). Схватам ја да ако неко од комшија / кућних пријатеља искористи прилику да сврати на кафу/ракију, мора бити нешто да се понуди, али могао је то бити неки кекс, чајно пециво... Или бар ако је већ направила колач, није морала да ми га гура под нос. Некако безобразно. Неодговорно. Изазивачки. Још ми је купила "дијабетичарски кекс" неки страни који нема квасац и има само фруктозу, и сад бих требао бити срећан због тога. Мислим, док га нисам имао, једноставно ми није падало на памет да поједем нешто слатко. Сад сам га морао сакрити у ормар да га не гледам, да га не би начео. А не смем да га начнем, јер не смем ни воће да једем још увек. И онда ме пита сваки дан "јеси пробао онај кекс што сам ти купила"...

Углавном, жена се својски труди да поништи сваку самосталност коју имам, и коју сам крваво градио од 13. године на овамо. Имам утисак да би ме најрадије хранила цуцлом и неком храном за бебе. Са цигаром у устима. Морам да завршим факс и изгубим се одавде, под хитно.

Posted in kategorije: Život i zdravlje Napisao Walker u 4:59 PM

Linkuj ovaj članak na: