Ето, прође и јун. Јесте, званично је лето почело у јуну, али сви знамо да је право лето онда кад људи почну да пале за Бугарску, Турску и Тунис. Није још нико спаковао кофере од ове екипе, али сутра многи пале, а ако не сутра онда ових дана...

Шеки оде у Америку земљу велику, чика Boo ће до Емирата, и очекујем од њих двојице по разгледницу, почео сам да скупљам те картончиће, имам до сад Амстердам, Барселону, Будву... Лепо је видети где је лепо па се надати путовању једног дана. Дрвена ће до Босне и Хрватске, тако нешто... Ко још... Хм...

Мени цео дан било нешто лоше јако, сад сам тек се мало освестио, иако се осећам као да горим, и слушам Ламбаду у пола три ујутро. Хм, све је ок ваљда...

Е да, ових дана поново, након скоро две године, озбиљно размишљам о учењу шпанског. Прошли пут сам већ кренуо да се распитујем, био је у Јовиној гимназији курс Сервантес института, али самс е разболео... и сад таман контам пролази, али ето мало је горе... Вањда је то добро, реакција, борба организма... шта ли...

Posted in kategorije: Razmišljanja, Život i zdravlje Napisao Walker u 2:23 AM

Linkuj ovaj članak na: