Требало је боље да планирам. Ишло је јако лепо, али након сат времена гребања зидова и лупања на врата, таман кад су се утишали и баталили ћорав посао - схватих да немам воде. Ни хране. Ни лекове. На крају сам отворио врата, на шта су они смирено умарширали носећи сиви мртвачки сандук. Одвратан. Ал' шта да се ради, легао сам и крај.

Posted in kategorije: Život i zdravlje Napisao Walker u 8:48 PM

Linkuj ovaj članak na: