10 километара за тачно сат времена, још сам на почетку, тачније до пола пута, ишао јако споро...
Кад сам се вратио уопште нисам био уморан, да сам био у нешто бројнијем друштву верујем да би лако изгласали још један круг. Међутим сад кад сам сео, осетим умор како пецка и штипа... Свеједно, важно да се враћам у форму, ако здравствени проблеми и не попуштају превише... Можда ове шетње успеју да утичу позитивно где друге ствари нису...

Већ неколико дана устајем у 10 ујутро. Постепено, јако постепено сам дошао до тога. Од некадашњег спавања од 11 ујутро до 19-20 часова, па онда целоноћног лутања по граду и прављења глупости свуда около, доспео сам на неку нормалу... И не знам шта ћу од времена по цео дан... Ако ми успе, за недељу-две ћу да се пребацим на 9 сати, то ми је коначни циљ у овом периоду... Полако сам спуштао са 15 на 14, па недељу касније на 13, па 12... Као што рекох, тренутно још једна степеница и готово.

Сад још црвена супа од парадајза (друга вечера господине Фродо?) и мултивита без шећера и то је то за данас... Полако на читање Вукодавовог права на двобој из библиотеке...

Posted in kategorije: Život i zdravlje Napisao Walker u 9:34 PM

Linkuj ovaj članak na: