Данас сам први пут после пута у Београд у априлу ове године видео Шекија. Вратио се из Америке, навратио до родитеља па свратио данас и до мене да се видимо, и тако смо седели и причали, касније мало прошетали по граду. Занимљива прича, поготово о Бронксу и његовом покушају да посети националне четврти... Како је дошао припремљен Бакијевим "изгледа као да је сад изашао из Аушвица" коментарима није се уплашио кад ме видео, или бар није показао. Не контам стварно што сам баш овако смршао, једем сваки дан 3-4 пута, пијем доста воде, једино ако није због недостатка хлеба у исхрани... Чак поједем у последње време једну јабуку дневно, и имам утисак да ми не смета. Мада и даље зна да се деси лош дан, али обично траје само један дан, некад ни цео. Углавном као да се укупно поправља, али шта знам...

Posted in kategorije: Život i zdravlje Napisao Walker u 1:49 AM

Linkuj ovaj članak na: