Постови
Насилници међу ученицима - зашто?
(среда, октобар 29, 2008)
Случајно сам налетео на сјајан чланак Пола Грејема, где нашироко анализира поделу у школском доришту на касте према популарности, начинима на који се она стиче, да би дубљом анализом дошао до тога да су предграђа заправо заштићене средине за одгој деце у контролисаним условима који уместо да их штите, остављају простор за досаду и бесмисао, док су школе затвори који родитељима дају времена да заврше своје послове...
Аутор подсећа да никада у историји пре 20. века није постојало уврежено мишљење да су сва деца луда у пубертету, "због силних хормона", већ су једноставно њихови животи били стварни а не безвезни балони из којих се није назирао никакав смисао. Док су некада четрнаестогодишњаци директно припремани за посао кроз шегртовање, и самим тим били подмладак света одраслих, данас су до двадесет и неке затворени у самостална друштва одвојена од реалног света, унутар којих се, услед недостатка правог рангирања према потреби околине, све претвара у травестију и "такмичење у популарности", а они који већ тада схватају животне циљеве и проблеме и не своде цео свој дан само на то да се допадну другима, извуку дебљи крај...
Кога занима, ево још једном линк, текст се може прочитати овде. Ради се о његовом погледу на америчко друштво и школе, али ситуација код нас није ништа боља. Колико је пута на интернету прозвана тамо нека генерација X да се више и не зна која је то генерација... Не знам за вас, али кад упоредим његове закључне пасусе о бесмислу, бунтовништву, презиру ка улизицама и похвалама наставника, избегавању свега на шта су нас (предавачи по програму) наводили (што се стицања знања тиче), па све до одбојности ка било којој врсти учења која је произишла из тога... Могу само да се запитам како решити тај проблем и спасити бар следеће генерације. Како им дати неки смисао, и могућност да виде да је и то што раде важно, а не губљење времена сваки дан? Или ако тренутно није, учинити да се бар уче ствари које су важне... Знам да ја тад нисам видео, и да сам средњу схватио као ретардиран степеник ка факултету, где се отворени умови затварају и укалупљују према застарелим схватањима. Заиста, тако је и било. Тако се и показало чим смо напустили средњу школу и закорачили у стваран свет...
Posted in
kategorije:
Internet,
Razmišljanja
Napisao
Walker
u
2:50 AM
Linkuj ovaj članak na:
Onaj kome je škola dosadna, treba da ide da radi.
Ali otkud će tatino i mamino čedo ići da radi? Kupiće njemu tata diplomu i status i auto, motor, ugled, status, ženu, sudsku presudu i sve što treba da agresivni i nesocijalizovani mediokritet živi i rodi još dva tri takva. I tako u krug.
Mašiš poentu, znam i ja takvih ljudi iz srednje npr, kojima su kupljeni i auto, a kasnije i sloboda koju su u njemu izgubili, pa i beli karton da ne idu u vojsku, i uvek će biti neki mizeran procenat takvih...
Ja sam ipak govorio o normalnoj deci kojoj je jako teško objasniti poentu srednje škole. I upravo radiš ono što svi roditelji i "odrasli" rade, svaljuju problem na njih iako su oni sami posledica greške prethodnih generacija - uključujući i tvoju. Osnovna je obavezna i uče se nove stvari, sjajno. Fakultet te priprema za posao kojim ćeš se baviti i uče se nove i korisne (ne 100% ali uglavnom) stvari. Šta se radi u srednjoj? Osim što se ponavlja i proširuje četiri godine ono već naučeno u osnovnoj, i u suštini gubi vreme koje je moglo pametnije da se iskoristi. A ako odeš, ako ne želiš da robuješ sistemu, društveno si mrtav bez srednje škole. Bez faksa se i može, šta ćeš bez srednje? Prinuđen si da budeš duhovno mrtav svakog dana u toku 4 godine.
A oni koje ti pominješ uopšte nemaju problem sa tim i njima nije dosadno - njima je ceo život zezanje i pokazivanje šta sve tata može da im kupi, tako da se u srednjoj osećaju fenomenalno, i to im je vrhunac života.
Oni koji imaju potencijala da u to vreme urade više, shvate odmah da je škola osmišljena tako da ih spreči i slomi im duh. Kao i zatvor ili vojska... Da se sklone da ne smetaju dok još malo ne ostare...