Како отерати гомилу најјачих клијената - лепо, обришите им блог. Данас је доста људи на blog381 које понекад пратим недоступна. Прекршили су правила. Која правила? Оставили су коментаре и линкове на својим блоговима једне непожељне особе...
Да, да, данас управа система која пружа услугу одређује корисницима ко сме а ко не сме да им коментарише блог... Ура за "интернет-демократију" и "слободе" које је блогосфера извојевала поступно свих ових година...
Знате, није све тако црно - имали су 24 сата да их све пронађу и побришу... XD
А корисницима овог домаћег блог сервиса могу да поручим само да се пакују и беже од таквих "газда"...
Седим сад и причам са људима, и сконтам - гладан сам и жедан. Ок, воде има, али не бих сад да узимам хлеба и неког намаза, ускоро ћу у кревет, нећу да оптерећујем желудац, али да ми је "шака или две" крекера, или рибица, или тако нешто... да заварам глад само...
Наравно - нема. И сад, да је ово Нови Сад, ја бих лепо изашао напоље у 2.29 и отишао до радње која ради 24/7 и купио нешто. Тачка. Ово је Сомбор (претпоставка је да је у сваком мањем месту слична ситуација, мада може бити да је то до локалних предузетника или власти) и овде ништа не ради после 21. Ништа. Тачка. Још је и недеља. Вероватно ништа није радило већ после 12... подне 12, не поноћ...
Решење? Немам појма, тренинг видовитости и куповина унапред, у ишчекивању тренутка кад ће нешто да ми се једе и пар дана након обиласка продавница...
Успео сам одмах први дан да потерам mp3, mpeg/xvid, flash, ... Java званично ради, али је чудна јако... Compiz чуда чини, прозори се мигоље под мишем, одлазе у провидну сенку кад су непотребни и сагоревају кад их искључим...
До јутрос око 2 сам радио последња дотеривања боја и изгледа, а онда бекаповао 2040+ мејлова и сео да гледам Nausicaa of the Valley of the Winds... VLC је много прихватљивије решење него под Win, где GOM ипак има предност...
Узмем јутрос мобилни и обришем преко десет девојака из именика. Не, ово није "ја сам фрајер и курчим се" фора, у питању су колегинице са факултета, и ни са једном од њих нисам имао ништа. Ваљда су зато толико дуго и потрајале у именику...
Једноставно, погледам, и имам гомилу бројева људи које ја више никада нећу звати, нити ће они мене. Поред њих десетак био је ту и један једини мушкарац - неки Бојан што сређује абонентске, а чији број сам покупио од другове другарице друга, кад је требало мом цимеру својевремено да се прехрани или умре. Умро је. Али ове гледам - ова се удала и има дете, ова има дете али се није удала, ова је дипломирала и кажу отишла негде у централну Србију, ову сигурно нећу звати никада, са овом сам се чуо последњи пут пре 3 године...
Да, ретко ми падне на памет да очистим именик, али ипак то чешће урадим него други људи. Један од мојих блиских пријатеља има бројеве телефона свих људи које је икад уписао у именик, као, никад не знаш кад ће затребати. Ма брате, ако ми неко са ким се нисам чуо годину дана затреба, онда стварно... Боље да га ни тад не чујем...
Опет се враћам на то - ја сам некада давно стварно био у контакту са тим људима. Звучи крајње невероватно, гледајући имена странаца на екрану, али некада смо седели у групама од 2-20 после предавања, дерали се преко столова јер нисмо чули ништа од музике, виђали се сваког дана, по цео проклети дан... И онда ништа. Остарили, постали "трећа", проредили посете факсу. Постали "четврта" и виђали се једном до два пута недељно, и тад само оне који се појаве, ако је лепо време. Ја први нисам био на 90% од оних 6-7 предавања недељно у четвртој. А онда, апсолвенти...
У контакту сам додуше са једно 6-7 људи са факултета, а само са једном особом у блиском контакту, да се каже да смо "на старом". Кад погледам и старе другове, цимере, и све остале из тог доба који немају везе са мојим факсом - од преко 20 људи са којима сам редовно гледао утакмице, организовао журке, седео по целу ноћ, дерао се уз гитару, причао, правио разна срања... У контакту сам са можда 4 човека. Више може бити, мање није, да не претерујем. Један се замало оженио прошле године, други сад очекује дете. Не знам шта су сви пукли око те деце, али хајд'.
Од средњошколских другова данас виђам само два, а обојица су у Београду, и питање је дана када ће напустити ову јадну државу.
Из основне никог нисам видео годинама. А сви смо обећавали последњи дан да ћемо се окупљати сваких пар година :)
Поента? Немам појма. Пало ми на памет како се сви мењамо, и како ништа не траје, поготово ако се не потрудимо. Мене је очигледно болело уво за све те људе са којима нисам остао у контакту, иначе бих и данас био добар са њима. Али свеједно она особа која сам некада био ја, дружила се са њима и својевремено их је ценила довољно да не устане и оде из њиховог друштва... Ипак, понекад ми падне на памет неко тако леви, са ким никад нисам био посебно близак, и запитам се шта је било од ње или њега. Чуо сам да она ради у соларијуму. Није ме препознала кад смо се видели последњи пут пре 4 године. Њега сам срео на сајму, и добио опкладу да је лик ипак жив. Да га нисам усликао, нико ми не би веровао :D
Прва нова песма после октобра прошле године... Како је претходна написана још у јулу, почињем да се плашим да не упаднем у неки калуп писања на сваких 4 месеца...
И једе ми се топло пециво са сузамом, суво, или са маслацем... нема.
Једна од ствари које су ми недостајале док сам студирао активно у Новом Саду била је чоколадна куглица из "Дубраве". Наиме, било је и у НС разних "Бомбица" али то једноставно није било то. Нисам ни знао тачно зашто (осим да уместо жеееестоке густе креме оне имају некакво тесто... понекад и са орасима, фуј...) док се нисам вратио на извориште оригиналне чоколадне жестине...
Поручује варица Божићу, Да јој пошаље од прасца ножицу, Да зачини варицу шеницу.
Вук С. Караџић, Српске народне пјесме I, 194.
У очи Божића
Божић, Божић бата На обоја врата, Носи киту злата, Да позлати врата И обоја побоја.
Вук С. Караџић, Српске народне пјесме I, 195.
На Божић
У Божића три ножића: Једним реже заоблицу, Другим реже кобасицу, Трећим реже чесницу.
Бадњак и слама
Стари обичај је био унети на дан пре Божића три велика пања која симболизују Свето Тројство и поставити их поред огњишта. Из њихове ватре палиле су се свеће, а често би се у ватру у којој су ти пањеви горели додао део гозбе и пића, а њихова би ватра требала донети мир и добро укућанима. Бадњаком се називао и само један велики пањ или пак велика зелена грана коју се обично прислањало уза зид, било са спољне, било са унутрашње стране дома. Кад би отац породице уносио бадњак, честитао би укућанима који би му потом узвраћали.
У кућу је обично отац породице уносио сламу коју би се распрострло по поду, симболизујући Исусово рођење у штали на слами.
Слама би се поставила под столом певајући божићне песме. Често су жене извлачиле сламке, која би ухватила дужу, имала би већу и бољу преслицу. Од остатка сламе правили су се венци и снопови који су симболизовали плодност и добар урод или би се слама поставила на стол прекривена, најчешће белим, столњаком. На слами се седило и причало све до одласка на поноћку, а често се по ноћи на њој и спавало, симболизовајући самог Исуса.
(Одломак из чланка Wikipedia енциклопедије о Божићу)
Јављам се у новој 2008. потпуно освежен, наспаван и презадовољан. Најбољи дочек, малопре причам другарици, у последњих 5-6 година. Супер музика, одлично пробрано друштво, феноменална забава, разнолика храна, доста слаткиша (због којих нисам ни стигао да пробам колаче), тооопло и фино, а и добио сам суперкул столицу са точкићима, ону праву за седење пред компјутером, у мојим омиљеним бојама - црна пластика са плавим јастуцима...
И ево, устанем данас око 4 послеподне, и сконтам да сам добио од деда мраза Биошок, па сам га сад инсталирао и има да га пробам да видим да ли Кузма претерује у хвалоспевима...
И сад баш кажем себи, јако је лепо почело, и нећу да баксузирам и питам се шта ће се лоше десити, није ово прошла година, и биће само лепше и боље, и мени и свима вама... ;)
Pre skoro 25 dana, nakon problema sa prepisivanjem i kradjom tekstova, poceo
je moj precutni strajk pisanja na ovom blogu i bilo gde drugo. Dvadeset pet
da...
Sećate se one *Cannonball* trke od istoka ka zapadu SAD koja uspešno
okončana za *31 sat i 4 minute*? E, onaj 31 sat možete da zaboravite i *isti
put pređe...
Satima sedim. I gledam. Satima, danima, mesecima. Pa i godinama. Sedim i
gledam. Gledam kako prolazi. Gledam lipu kako cveta. Gledam žrtve koje
svakodnevno...
Како Блиц и Б92 преносе Савет за националну безбедност Републике Србије
саопштио је да је вечерас акцијом српских служби безбедности лоциран и лишен
слобод...
Danas pre nekih dva sata, konačno sam našao nešto što sam odlagao već neko
vreme. U prodavnici računara i svega što što ide uz isti, Laptop, u ulici
Maksim...
Došlo je vreme da se obilaze sela. Za vikend sam bio u prvom (Uzovnica).
Tamo je moja keva odrasla, a selo se nalazi pored Drine, u blizini
Ljubovije. Malo...
Lepo je videti da sve veći broj srpskih blogera koristi ove lepe letnje dane
i putuje po zemlji i redovno postavlja izveštaje sa mesta koje su posetili.
Mi...
Počinjem da pišem tekst o mini odmoru od blogovanja i vidim da je Krsto već
iskukao što niko ne piše, nešto slično kao i ja prošle godine. Leto je i
morate...
Verovatno ste vec culi za projekat pravljenja jeftinog racunara za decu u
zemljama u razvoju, treci svet… kako god to zvali. U sledecem broju PC
Pressa cit...
Ма шта говорили поборници десктоп апликација, чињеница је да веб апликације
полако али сигурно заузимају њихово мјесто у мноштву примјена. И не само то,
ко...
Pre godinu i po dana, objavio sam AdSense Attachment Plugin, koji je preuzet
sa web-a 1136 puta. Ovaj plugin je namenjen WordPress platformi, i posle
njego...
toplih letnjih večeri i pripitih šetnji od kafane do kuće
kad nema opterećenja (osim što pivo pritiska bešiku)
mogu sveeeeee....
biiiiiiiiću fina kao....
pr...
Iako pažljivo i vrlo opušteno gledam Euro 2008, gde na svu sreću nema naših
da mi (ponovo) otkidaju komade sa sada več trošne čuke, moram priznati da
sam v...
Uruvion je gledao u blještavo belilo. Apsolut ništavila. Praznina,
neispunjena i nepostojeća. Počelo je da mu se vrti u glavi od te iluzije.
Činilo mu se...
Copyright 2004-2008. Никола Буљ (Walker) - Не могу бити сматран за било какву потенцијалну штету насталу (у вашој глави, рачунару или животу) услед читања овог блога. Оригинални Hello Wiki дизајн урадио Fen, a блог покреће Blogger систем.
