Сваки крај је неки почетак...

Данас сам "поднео оставку" на место модератора на једном домаћем форуму. Мало ми жао сјајне екипе, али једноставно је дошло време да се то уради.

Пре тога сам читао трећу књигу Мрачне куле. Кинг је луд човек, а овај серијал ми се посебно свиђа.

Касније сам написао причу, а онда и коментарисао на форуму неку супер песму и Ранкову нову причу. Лик је цар, то треба прочитати стварно...

ЛМ, сад идем да спавам, а онда нови почетак... Могао бих напокон да кренем да учим као човек, испит је 25. а ја све нешто отежем...

Игра осмеха

Прва нова песма после октобра прошле године... Како је претходна написана још у јулу, почињем да се плашим да не упаднем у неки калуп писања на сваких 4 месеца...

И једе ми се топло пециво са сузамом, суво, или са маслацем... нема.

Мир божји, Христос се роди!

Вук С. Караџић, Српске народне пјесме I, 193.

Од варина дне почиње се пјевати Божићу

Поручује варица Божићу,
Да јој пошаље од прасца ножицу,
Да зачини варицу шеницу.

Вук С. Караџић, Српске народне пјесме I, 194.

У очи Божића

Божић, Божић бата
На обоја врата,
Носи киту злата,
Да позлати врата
И обоја побоја.

Вук С. Караџић, Српске народне пјесме I, 195.

На Божић

У Божића три ножића:
Једним реже заоблицу,
Другим реже кобасицу,
Трећим реже чесницу.

Бадњак и слама

Стари обичај је био унети на дан пре Божића три велика пања која симболизују Свето Тројство и поставити их поред огњишта. Из њихове ватре палиле су се свеће, а често би се у ватру у којој су ти пањеви горели додао део гозбе и пића, а њихова би ватра требала донети мир и добро укућанима. Бадњаком се називао и само један велики пањ или пак велика зелена грана коју се обично прислањало уза зид, било са спољне, било са унутрашње стране дома. Кад би отац породице уносио бадњак, честитао би укућанима који би му потом узвраћали.

У кућу је обично отац породице уносио сламу коју би се распрострло по поду, симболизујући Исусово рођење у штали на слами.

Слама би се поставила под столом певајући божићне песме. Често су жене извлачиле сламке, која би ухватила дужу, имала би већу и бољу преслицу. Од остатка сламе правили су се венци и снопови који су симболизовали плодност и добар урод или би се слама поставила на стол прекривена, најчешће белим, столњаком. На слами се седило и причало све до одласка на поноћку, а често се по ноћи на њој и спавало, симболизовајући самог Исуса.

(Одломак из чланка Wikipedia енциклопедије о Божићу)