Сутра би, ако не дође до смака света, а ни један видовњак га није најавио за сутра, требао да буде 1. јун, и колико видим ово ће ми бити рекордан месец, чак 4 текста иду у штампу. У Свету Компјутера ће напокон изаћи Alexandria, а у Game|Play две рецензије и један текст о софтверу. Од већ предатих остаје Exaile за неки наредни број СК-а.
Јунски рок почиње 2. али га пропуштам, јер сам под терапијом, која је одвратна и скоро па гора од самих мука које носи болест.
Јун је месец кад ће се појавити Mass Effect у Европи, и надајмо ће игра бити достојна све те фрке око ње.
Јун је месец у којем бих могао да купим напокон дигиталца, само ако бих некако дошао до 100 евра.
У јуну ћу напунити 25 година, што је половина од 50 и четвртина од 100. Видећемо који од ова два последња рекорда има икаквих изгледа, обзиром на моје понашање.
Јун, јун... не пада ми ништа више на памет, али слободно наставите...
Posted in
Под:
Живот,
Писање,
Размишљања
Написао
Walker
у
7:43 PM
Паде ми на памет, кад сам већ "открио" толико здравих стварчица које 99% нас никад не једе (осим ако не мора, и не зна за њих, као што ја нисам знао) да бих могао да их поделим са вама. Па ево редом, неке од њих...
Галете су израђене од одабраних сорти интегралног пиринча, због чега су природна, квалитетна, здрава и лако сварљива храна. Могу се додавати у супе, млеко, и користити као подлога за сендвиче. Паковање је од 100 грама или 8 галета, а производи их
Био Шпајз из Београда.
Ако вам сад уопште није јасно шта је то, ево две асоцијације: 1) Чоколада са рижом без чоколаде. Јесте, онај пиринач одоздо. 2) Подметач за чаше. Није у питању укус, него облик. Наиме, тако су пљоснате и округле, а дебеле су око 1 до 1.5 центиметара. Не садрже глутен. Ја их грицкам и саме за доручак или вечеру мада могу да се намажу путером од бундеве или сузама.
Онај од бундеве је зелен па га нисам пробао, од сузама је браон, као нпр. од кикирикија или још познатији - сенф, само је здрав. Богат је калцијумом, гвожђем и биљним мастима. Побољшава крвну слику и имунитет, делује повољно код смањења холестерола и телесне тежине. Мени лично је ружњикав, доста горак... Не садржи шећер и адитиве, а производи га
Beyond из Ниша.
Ово је занимљива грицкалица. Не садржи квасац и шећер, слана је, има семенкица, прави се од интегралног брашна. Јако добра кад се огладни пред компјутером, јер су дуге по 20 центиметара, и подсећају изгледом на некадашње пљоснате жваке. Жваке су прешле од "облика цигарете" преко "пљоснатих" до данашњих "дражеја". Е па онај некадашњи Орбит и сличне. Укус је као кад грицкате гомилу различитих семенкица, па сваки пут извучете другу из кесице, стварно кул. А влакна лана упијају отрове и штетне твари у цревима и избацују их напоље, јелте :)
Све за данас. Можда следећи пут напишем о још неким...
Posted in
Под:
Живот,
Кувар
Написао
Walker
у
7:53 PM
... једног дана. LM, на дијети сам, на таблетама сам, ... И мислим да ћу да спавам сад.
Posted in
Под:
Живот
Написао
Walker
у
3:50 AM
(понедељак, мај 26, 2008)
Лоше.
Ни данас није био готов налаз. Кад сам узео да инсистирам, испало је да је у компјутеру, али је папир загубљен, па су ми дали "дупликат". Онда се одвучем до амбуланте по страшној врућини, испадне да докторка ради пре подне, али су сутра систематски, па ми рекоше да дођем у среду.
Релативно добро.
Зато што је "google мој добар друг" па сам и сам нашао напасти и како се лече. Нема агресивних метода, само строга дијета, тровање, пробиотици... За сад сам избацио смоки, воће, сокове, све што садржи шећер, кикирики, квасац... За остатак и листу оног што смем да једем, чекаћу да налазе погледа професионалац. Али, што радити себи на штету ова два дана ако можеш неке ствари одмах да избациш...
Posted in
Под:
Живот
Написао
Walker
у
1:39 PM
Ако вам је досадно, волите књижевност, игре, филмове, музику, и све остало где се провлачи танана ауторска нит, предлажем да преузмете 2. број eniaroyah eMagazina, само 5 MB.
Шта има inside?
Подсећање на разне књижевне догађаје у претходном периоду, мало ауторских дела изабраних са сајта која сте можда већ читали, а можда их нисте ни приметили, представљање Речног света, игре STALKER, мало о софтверу који помаже ауторима, о повезаности музике и књижевности, ... Свашта... А слова нису превише ситна :)
Posted in
Под:
Internet,
Књиге,
Музика и Филм,
Писање
Написао
Walker
у
8:29 PM
Сви коментари на моју "духовитост" су добродошли, овде или на ДА...
IceQueen by ~leartoon on deviantART
Posted in
Под:
Хумор,
Цртање
Написао
Walker
у
12:58 AM
Ако се неко пита чему све оно око скретања пажње света на ово или оно, и мисли да то нема ниаквих резултата, нека погледа овај видео. Поздрав још једном свима који су учествовали 15, слободно оставите линк у коментару ако већ нисте...
Posted in
Под:
Freedom,
Internet
Написао
Walker
у
7:11 PM
- Како је захладило, осећам се сломљено. Недостаје ми сунце.
- Први пут пробао Xubuntu, није лош и доста је сличан Gnome верзији, с тим да има мање функција, тј. неке ствари морају да се раде ручно. Добра страна је што има неке ствари које су у "главном" избачене у верзији 8.04...
- Успут видео мало Јуровизије, и све ми се чини да је арена до пола празна, тако ми изгледало из једног угла...
- Не могу да се натерам да учим па да га ј...
Posted in
Под:
Живот
Написао
Walker
у
3:41 AM
Годину и више дана сви ми говоре да морам да одем код доктора јер сам болестан. За њих који су бринули док сам ја правио глупости, ево причице о данашњем јутру. Нема везе са књижевношћу, писањем, интернетом, па остали могу слободно да прескоче. Они који унапред знају о чему је ово (а до сад су се препознали) ће се мало изненадити...
Јутрос одем ја напокон код доктора. Јесте, отишао сам. Нисам спавао целу ноћ, јер сма нешто радио, невезано за ову причу, и у 5 сконтам да је свануло, да сам будан, и кажем, ако не одем сад (осећао сам се ОК скроз) опет ћу пропустити 3 месеца, иде јунски рок, па ово... И пробудим ћалета у 6 да ми да кеша за партиципацију (замало није умро човек, питао ме што никад не планирам дан раније :)) и запалим до дома здравља, пешке наравно. нервоза и све то, и сад пишем као Ћима неповезано, али схватате о чему причам а и не трудим се да објасним неупућенима, није то толико јавна ствар бити болестан човек.
Како год, упаднем у 6 и 15 код опште праксе, примају књижице од 7, раде доктори од 8. Ја први, али ето навалише пензионери. Таман мислим да сам пукао, кад каже сестра не, ти идеш код ђачког јер си студент. То одмах врата поред, и ја уђем, празно. Нађем сестру, кажем откуд ја ту, кад нема мог картона. Нисам долазио никако као студент, 5 година се лечио у НС кад сам баш морао, а очигледно се нисам лечио превише :)
Дође друга сестра и скине ме са мердевина да не тражим сам картон, нађе га у другој соби, уђем код докторке, жена пријатна, насмејана, одмах ми било лакше. И попричамо ми тако, кажем јој ја све, и како сам био млад и глуп, и шта сам радио, и колико, и како ово неће да прође само од себе већ годину ипо... И она каже да су сви студенти то прошли у већој или мањој мери, испипа ме где треба, попричамо још мало и каже да не жели да лечи симптом већ да нађе тачно шта ми је да не вучем то заувек, и да ли се слажем да уради све могуће тестове. једном сам такву понуду "детаљнијег тестирања" одбио у студентском у НС у првој години, овај пут нисам био луд.
И пошаље ме да вадим крв, закажем ултразвук, и још неке ствари које нису за интернета :) Одем до ултразвук одељења, нема никога. Контам да скокнем и извадим крв, и тако нисам јео ништа од ујутро у 4 (ни спавао, не знам јесам ли рекао већ). на срећу, поред 12+ људи на реду, брзо сам дошао на ред, и једини се смејао и пре и после, а и у току, јер сам избегао новакињу и допао искусне сестре која је 4 епрувете извадила као ништа, ни осетио нисам. Ал' сам гледао,...хахаха... bloood... И после тога одем до ултразвука, кад ме сестра пита, за кога је то. Реко' за мене, сад сам био да вадим крв, па треба и ово да закажем, а она ће - двоје ових за данас нису дошли, хоћеш мало да седнеш и сашекаш, или да те закажем за септембар. Аааа! Седнем ја, него шта. Ту испадне да имам нешто занемарљиво са јетром, све остало је супер нормално. То са јетром морам да контролишем једино ако крвна слика не буде у реду, али докторка мисли да то није ништа.
Иначе, троје људи после мене су заказани за 28. септембар. Колика будала треба бити да тако из чиста мира, после годину ипо дана оклевања кажеш "идем данас" и потрефиш на празну амбуланту, духовиту сестру која вади крв, и избегнеш четири ипо месеца чекања за ултразвук?
Сад у понедељак морам да однесем три+једну ствари на анализу и у уторак ћу имати све резултате, а онда back to докторка.
Извештаваћу вас. Сад ми се мало несвести, нисам спавао, нисам јео/пио, извадили су ми доста крви и све то... Идем да попијем бар мало сока... па да се срушим XD
Posted in
Под:
Живот
Написао
Walker
у
10:59 AM
Узмем да нацртам мапу, и сав задовољан је ставим на нет (не 100% задовољан, али није лоша) и сад сконтам да не ваља ништа. Пре свега, размера је катастрофална, боље да људи не виде мапу, има само да их збуни :)
Posted in
Под:
Цртање
Написао
Walker
у
4:28 AM
Услед огромног посла око преламања е-магазина нисам ноћас скоро ништа написао, а баш ми било лепо кренуло. Оно што јесам написао, можете да прочитате:
Napolju je mrak tekao nizvodno noseći ih u pravcu velikog crnila, lagano ljuljajući korito na svojim nevidljivim talasima. Lepljivi pipci tame uvlačili su se oko glava klinova, u tanke pukotine između dasaka, u pore kroz koje je drvo disalo. Obmotavali su propelere, stezali ih čvrsto i usporavali njihovo okretanje. Pokušali su da prodru unutra, ali ih je svetlost velike lampe koja je visila sa plafona kabine ubijala onog trena kad bi prislonili svoj hladni obraz uz staklo prozora. Unutar staklenog kaveza lampe plamičak se obično dosađivao, ali ovih dana je jedva čekao veče da se razgori. Nije mogao da ispusti iz ruku novu knjigu koju mu je Gerad kupio prilikom kratke posete zavičaju. Inače nije ni voleo nešto da čita, sve knjige su mu bile dosadne, uglavnom u svakoj Vilovnjaci nešto smaraju, ali ova je bila prosto sjajna. Nije ni primetio da je svetleo sve jače i blistavije, dok je očima gutao svih dvadeset i šest stranica opisa bitke. Taj lik što rano ustaje je stvarno sjajan pripovedač, zaključio je, baš u trenu kad je Anton udario onom granom što je razbila prozor odozdo po dnu lampe. "Alo tamo gore, utrni tu sveću, oči nas bole"! Odmahivao je malom ptičjom glavom ljutito. "Nama bistrumima sad odgovara malo sene, jelte", dodao je obraćajući se družini. Bili su u vazduhu već oko desetinu, i piva je polako nestajalo, ali vino su tek načeli, a i gospođica Kora se probudila i ljutila što je nisu zvali ranije.
Само 1400+ знакова, то није ни пола од дневне дозе... јбг...
Posted in
Под:
Писање
Написао
Walker
у
4:46 AM
Данас се сви заједно боримо за људска права. На жалост, вероватно само десетак хиљада људи у свету, али надајмо се да ће тај број нарасти са сваком новом акцијом. Покушаћу да скренем пажњу на неке "ситнице" без дубљег залажења у тематику, колико је то могуће.
Данас је 15. мај 2008. године, дуго очекиваног 21. века, столећа напретка, будућности. Јесте, мало сутра. Данас је 15. мај године у којој људска бића немају право да пију воду. Немају право да једу. Да се крећу слободно. Немају право да живе, јер неко мисли да има право да им то право ускрати. Мислим да сам све рекао.
English version:
It's 15Th of may today. Year is 2008, long time expected 21st century, century of progress and future. Not really. It's 15Th of may in year in which human beings have no right to drink water. People have no right to eat. To move freely. They have no right to live, because someone thinks that he have right to take their rights away.
I think I've said enough.
Posted in
Под:
English,
Freedom
Написао
Walker
у
1:28 AM
Нова верзија једног од најбољих музичких playera који раде под GTK+ је доступна за преузимање са званичних страница. Корисници Ubuntu система већ имају припремљене бинарне датотеке за x386 и x64 верзију система, а доступан је и изворни код. Ускоро ће нова верзија да се појави и у репозиторијима свих дистрибуција.
Posted in
Под:
Freedom,
Ubuntu,
Компјутер,
Музика и Филм
Написао
Walker
у
9:35 PM
Знам, знам, по правилима морам да пишем сваки дан. Ево, надокнађујем опет два дана давно прошла... (Почетак другог поглавља, почетак првог, увод и информације о пројекту, званична страна пројекта)
Дакле:
"Al' bi bilo dobro da se sad nešto desi", rekao je napućenog kljuna, nekako prazno gledajući u stranu gde su tri travke mazile kamen kao da svet umire za tren i neće imati drugu priliku. Ništa se nije desilo. Ama baš ništa. Zevnuo je. "Kako je lepa noć", izvalio je Riordan, čačkajući nos kažiprstom desne ruke, i svako malo zagledajući šta je našao na slaboj svetlosti koju je bacala vatra u sredini proplanka. Senke su igrale po krošnjama drveća nedaleko odatle i masivnom nosaču vazdušne lađe ukotvljene na 3 sekire u vazduhu, čvrsto privezane, i sa merdevinama od vlakana konoplje koje su poput isplaženog jezika visile u sredini. Anton je prevrnuo očima. "Blejimo k'o ovce patuljka mu malog", rekao je kivno posmatrajući vatru. "Mrtvi smo pijani, noć je još mlada, šta ima da sedimo ovde ukotvljeni kao pet krava pred mužu?" Možda bi i pljunuo, ali grlo mu je bilo suvo, pa je samo nategao jedan buteljak piva. Slasni nektar ga je osvežio. Shvatio je da je to upravo ono što im treba. "Momci", pozvao ih je. Niko nije odgovorio. "Babe, diž' te se!", proderao se piskavo, pa popraviviši glas i stas još jednim povećim gutljajem dodao, "imam ideju, genijalna je". Tri patuljka su ga pogledala zainteresovano, a gospođica Kora je nastavila da spava, promeškoljivši se malo. Anton je ustao, napravio tri koraka i zateturao se. "Moramo da pijemo još, onda će vam sve biti jasno, samo od sbee!" Gerad je počešao vrat zarastao u bradu. "Misliš od sebe", pitao je pokušavajući da sastavi tu komplikovanu rečenicu. Anton je odmahnuo (umalo pavši na glavu dok je to radio) glavom i prelio mu kriglu pivom tako da je suva zemlja počela da pucketa gutajući halapljivo. "Mislim da si previše trezan ako to možeš da skontaš... Kapetan, ne sme, da bude...", zastao je, okrenuo glavu i razgoračenim očima pogledao Koru. "Ona ne pije. Ona spa-a-va!" Udario se krilom po čelu. Tačnije pokušao je, samo se zaneo i pao na leđa. Nešto ga je podiglo u vazduh. Bio je to Radman. Smejao se kao pijani krastavac nakon vrućeg sastanka u dnu bašte. "Pijemo, pijemo, a šta dalje?", pitao je. Gavran je opet prevrnuo očima. Ustao je nekako, pridržavajući se krilima za patuljkov rukav i uspeo se sve do vrha njegove kosmate glave. Stao je mirno, kao da osluškuje vetar, a onda se obratio usamljenom plamenu u mraku: "Onda letimo".
I leteli su. Nekuda. Postoji razlog zašto se vazdušne lađe spuštaju predveče a dižu ponovo ujutro. Naime, iako patuljci kao rasa, koliko god to rasistički bilo reći na takav jedan način, jako dobro vide u mraku, ipak je teško videti nešto čega nema, a opšte je poznata činjenica da kad zatvorite oči onda više niste tu, i nemoguće vas je videti. Iz tog dakle strogo praktičnog razloga, nije bilo brodova zlatne flote za napadati u toku noći, nije bilo trgovaca koji prodaju glave šećera i šarena ogledalca, ama baš nikoga. Svi su nestajali u carstvo snova i gubili se sa neba i zemlje jednako. Tek ujutro bi se pojavili opet, krmeljavi i usporeni, privikavajući se iznova na ovaj svet. Ista stvar je i sa šumama, selima, gradovima pa i vazdušnim lađama kao nebeskim pojavama - ako nema nikog da ih vidi, onda ih i nema. Tako i one nestanu preko noći i vrate se tek ujutro. Sve osim jedne. Vrabca. Koji je leteo. Upravo. Nekuda.
"Pazi na drvo!", proderao se Gerad, ali kasno. Ogromna režeća grana ih je divljački zaskočila iz mraka i ščepala bok lađe. Staklo na prozoru je puklo uz vrisak i krhotine su se rasule po podu. Vrabac se tresao od straha. Stablo je grebalo granama po bokovima, pokušavajući da pokida brod na komadiće. "Gore, u vis!", proderao se Anton, pokušavajući da se seti na koju stranu je vis, i zašto uopšte visi i odakle, ali sledeći potres ga je oborio sa stola i gadno je tresnuo u Koru koja je baš plutala tuda hrčući. "Motor se ugasio", prošaputao je Riordan, pogledavši u Gerada očajno. Radman nije pokazivao paniku, ali znao je da su u opasnoj situaciji. Šuma je mogla da ih proguta za čas ako ne pokrenu Vrapca dovoljno brzo. Gerad nije oklevao. Prozor je pukao. Brzo napolje, na palubu. Nije bilo vremena za gubljenje. Istrčali su na palubu., dotakli ogradu i vratili se unutra. Motor je zakevtao nekud u utrobi. "Hajde, hajde". Nemam pojma ko je to rekao, kad je motor stao, otkazalo je i svetlo. Odozdo je počelo da reži. Gerad je sam pomerio ručicu i Vrabac se propeo kao devojče na perjanom jastuku prve bračne noći. Patuljak je obrisao znoj sa čela. "Koji ti je vilonjak trebalo da stavljaš prozore na brod kad tako lako pucaju", pitao je Anton tražeći iznervirano svoju kriglu koja se nekud otkotrljala. "Otkud sam mogao da znam, svi su ih imali tada, nisam znao", prostenjao je kapetan. "Hm, kad negde sletimo, ja ću da potražim neke poznanike, ima sve da sredimo, da leti kao vrapčić", dodao je gavran pipajući krilima po podu ispod stola. "Ništa ti ne brini. Ništa". jedan uzvik olakšanja odao je svima da je našao ono za čim je tragao. "Samo gledaj da ima šta da se pije, i ništa ne brini".
То је све за вечерас, глава ме убија, идем да нађем зид да јој вратим.
Posted in
Под:
Писање
Написао
Walker
у
3:54 AM
(понедељак, мај 05, 2008)
Напокон сам почео. Надокнађујем ко зна који дан заостатка... Док дођем до тог да надокнадим данашњи дан, има да пукнем. Без даљег смарања, почетак другог поглавља:
Patuljak je zevao. Pružio je ruke pred sebe, ukrstio prste i spojene šake podigao iznad glave, zavalio se unazad preko kamena na kojem je sedeo raširenih nogu, otvorio usta dovoljno da šumska veverica utrči, napravi dom, i izgubi ga pre nego što shvati šta se dešava, a onda, blago povijajući glavu napred, spustio ruke i razvukao debele usne u nešto što bi se moglo nazvati spokojnim osmehom, samo da odsjaji vatre nisu poigravali po njegovom senovitom licu čineći ga zastrašujućim. Neko bi rekao da je to prokletstvo, zapravo, uvek izgledati namrgođeno i opasno, ali patuljci su voleli tu svoju "kamenu" osobinu, tu neku trajnost, poput samog neba kojim su plovile njihove leteće lađe. Priča se da je prva leteća lađa bila isklesana od kamena, sa ogromnim vazdušnim nosačem da je podigne, te da kad se odvojila od tla, a prvi patuljak koji je na taj način poleteo, sad već zaboravljenog imena vekovima, pao u neopisiv trans i nije primetio da konopci popuštaju usled težine, nije bilo nikoga ko nije čuo njen pad hiljadama sekira daleko. Jadnik dakako nije preživeo da sazna koliko daleko je odjeknuo glas o njegovom naumu, niti da vidi oduševljena lica mladih ratnika tek nekih trista i šezdeset godina nakon poslednjeg velikog rata, taman dovoljno da im dosadi sedenje bez ikakve mogućnosti za herojsku smrt. On im je, nenadajući se, pružio upravo to - potpuno neshvatljivu i nerazumnu avanturu u plavim visinama. Doduše, kako su mlađi patuljci obično zdravijeg uma od starina čija paučina je davno iskidana na vetrovima vremena, odlučili su da svoje lađe prave od drveta koje je mnogo lakše od teških kamenih gromada. Rizikovati život herojski nije isto što i suludo skakati u smrt, smatrali su, iako se na sastancima metuzalema uz kuvanu rakiju ta teza i dalje razmatra kao nerazumna, jer je smrt topla i poželjna kad kosti posustanu a vid izgubi oštrinu. Ipak, kao što mladi patuljci nikad nisu želeli kicoške vilovnjačke običaje, tako ni svoje stare nisu poslušali, i nebo je uskoro procvetalo najlepšim pupoljcima zlatne ere brodogradnje. Kasnije je došla recesija, pad kamen-berze i rat između klanova, sve oko trgovačkih ruta naravno, ispostava na jugu i prava prevoza robinja zelenom esnafu iz Krvavih močvara na dalekom jugu. Od tih prastarih vremena potiče nepisano pravilo da neboderne lađe ne prevoze putnike ženskog pola, što je Antonu veoma smetalo, ali nikad se nije otvoreno bunio. Da ga je neko pitao, on bi to pravilo srčano branio, napadajući svakog ko se pobuni, a sve u zamenu za pivo koje se toči na tuđi račun za vatrenog govornika u takvoj jednoj kafanskoj raspravici koja olako može i u tuču da preraste. Krčme pak ovde nije bilo, samo on, usnula Kora i tri pijana patuljka, a treća bačva piva je upravo bila iskapljena, i njemu je postajalo gadno dosadno.
И тако дан за даном, пред компјутерским екраном...
Posted in
Под:
Писање
Написао
Walker
у
2:27 PM
Како је лепо кад се ближе избори, одједном оживи и деценијама мртав град. "Покренимо Сомбор заједно" (G17+, SPO, LSV) су Сомборце частили једним фрај концертом, на градском тргу, ево баш вечерас, и то ни мање ни више већ - прецењени Van Gogh. Колико је било масе, немам појма, знам да је било густо пред бином, али трг није био до краја попуњен (мало људи је и знало за концерт). Већина екипе у публици је иста она која их је слушала и последњи пут - овом приликом са сопственом децом под руком или на раменима. И неки нови клинци, као у свакој песми. А ови брате сморили, није да немају пар добрих песама, али ове нове су им редом ужас, а њих највише гурају... Остали смо 20 минута максимално...
Иначе, Ћимокс је ту у гостима па смо обишли град, показивао сам му куће познатих и сличне глупости, од учитељског факултета до једине радње која ради 24/7...
Posted in
Под:
Walking the Path,
Живот,
Музика и Филм
Написао
Walker
у
11:58 PM
Кад је била актуелна прича око рушења куће Вељка Петровића, највише сам се плашио да ће на томе остати - на рушењу. Jесте све то лепо - приватник, обећао нову, "исту" до улице, да врати таблу са ознаком - и контам, не исплати му се да сруши а ништа не изгради, али данас су свакаква времена, људи одустају од рођених кућа камо ли од Вељкове... Али ево, од ока, овако незавршену, рекао бих да личи... Отприлике то је та висина, тај број прозора, облик... Додуше све зависи од фасаде и завршних радова, али изгледа да човек држи реч.
Сад кад би отворио једну бар просторију, и у сарадњи са историчарима којих има на претек средио то како треба, наплаћивао улаз један дан недељно (нема потребе да тако нешто ради сваки дан, светска пракса) и ставио тројезичну презентацију на интернет... Имао би лепу заоставштину иза себе, чак и ако није Вељко сам...
Posted in
Под:
Размишљања
Написао
Walker
у
1:54 AM
