Bonton

Kladim se da svako od nas ima u kući jednu od ovih praktičnih knjižica. Tj, kladio bih se kad bi bonton to dopuštao. U stvari ne bih, jer sam uveren da većina ljudi i ne zna da čita ništa duže od umrlica i hronike. Srećom, ekipa koja posećuje ovaj blog ne samo da zna da čita već i da piše a i koristi svoju glavu, tako da mogu da nastavim sa onim što sam hteo, a to je -Bonton.

Imamo ovde sliku jednog jako finog kolača:

Je l' deluje ukusno? Kako je on povezan sa bontonom? Pa tako što pravila lepog ponašanja pokrivaju sve segmente ljudskog delovanja pa i npr. obedovanje dezerta. To su slatkiši, kad se jedu nakon obroka. Obrok, to je jelo, ždranje, kusanje, njupanje, hasanje, ili kako god (ova objašnjenja su tu reda radi jer volim da se pravim pametan što nije lepo po bontonu ali jeste korisno za ubacivanje dodatnih keywordsa za drugare sa googla). Dakle, šta kaže bonton o načinima konzumiranja (e jbg, ne objašnjavao ja sad sve nepoznate reči) različitih jela, poglavito za dezerte?

Sendvič

Jbg, nije zvanično kolač, ali možda je sa evrokremom, nutelom, pekmezom, džemom, marmeladom, nutelom i bananom i tako dalje...

Jede se rukom bez kidanja, bilo da je napravljen od dve kriške hleba ili od cele zemičke i sl. Veliki sendviči mogu da se prepolove nožem.

Kolači

Ovde važi osnovno pravilo: tvrde kolače jedemo rukom tako što ih kidamo na tanjiriću na kome su posluženi (uštipci, štrudle, i sl.). Sitni kolačići se jedu prstima, bez lomljenja.

Mekši kolači

Savijače, torte, voćni i čokoladni kolač jedu se malom viljuškom. Palačinke se jedu viljuškom i kašikom. Kreme, pudinzi i slično jedu se kašičicom. Sladoled se servira u metalnoj ili staklenoj čaši, odnosno činijici i jede se posebnom pljosnatom ili običnom kašičicom. Razni dodaci od pečenog testa, dodani sladoledu, raseku se ivicom kašičice i njome prinose ustima. Isto tako se prinosi razno voće, trešnje, kriške narandži, komadići banana i drugo, a koštice se pritom iz usta ispuštaju na kašičicu i dalje na tanjirić.
Voćna salata sa i bez šlaga i sladoleda takođe se iz čaše jede kašičicom. Kompot...

Ok, skontali ste. Nikad više deminutiva na jednom mestu, nikad više pravila za uobičajene gluposti. Fali samo sedokosa tetkica da lupa ljude nekom štapinom po prstima ako slučajno raseku palačinku nožem ili ne daj bože uzmu salvetu pogrešnom rukom.

Pa ipak, iako na prvi pogled deluje sasvim nepotrebna (hej, to svako zna, kakve su to gluposti) ova knjiga bi mnogim domaćinstvima u Srbiji (da, u celom svetu, ali delujemo lokalno, ne) zaista dobro došla, a kad to kažem ne mislim kao podmetač za vruće tanjire ili klimavu nogu od stola.

Na primer, "pravila darovanja" mogu brzo i lako razrešiti brojne dileme koje ste imali za večitu nedoumicu da li ste kupili pravu stvar u pravom trenutku i kome je šta prihvatljivo pokloniti i... to je bio pseudo-citat. Takođe, nekima bi i deo o ličnoj higijeni bio hitno potreban. Ali ima i mnogo praktičnijih saveta - meni je nekoliko devojaka zamerilo što ih nisam pustio da "idu prve". U pitanju je bilo penjanje uz stepenice. Bonton nalaže da uz stepenice muškarac ide prvi, a žena prva da silazi ako se ide u obrnutom smeru. Znate li zašto?

Bonton se takođe bavi i pristojnim oblačenjem, kućnim ponašanjem, pristojnim ponašanjem na javnom mestu, ali i na odmoru, na putovanju, u gostima ili prilikom primanja gostiju. Postoji čak i poslovni bonton. Zamislite da se šefovi i zaposleni pridržavaju lepog ponašanja na radnom mestu? Verovatno bi pao sneg u sred juna...

Ako uzmemo kao činjenicu da je lepo ponašanje zaboravljena sintagma koja označava nešto neprihvatljivo u današnje vreme... a opet znamo koliko bi nam svima život bio lakši da nije tako (zamislite situaciju - priđe vam uniformisano lice na ulici i kaže: Dobro veče, ličnu kartu, molim - ili, odete u opštinu da overite neku glupost, kažete "Dobar dan", a tetkica odgovori - Dobar dan - zvuči nemoguće, je l' da?) do kakvog je zaključka moguće uopšte doći?

Da li je potreban smak sveta da se ljudi kao vrsta okrenu životu umesto smrti (da, tabu tema koju svi izbegavaju, valjda misleći da ako zatvore oči pa ne gledaju, "ni ona neće videti njih") i zavole bližnjeg svog makar i u pola koliko sebe... Uživaju u ovo malo preostale prirode i prestanu da trče kroz svet zavezanih očiju svađajući se ko više vidi ispod poveza dok niko nema hrabrosti da ga skine i progleda...

Nego, baš fino deluje onaj keksić na slici. Baš nekulturno od mene da ovako provociram, kasno uveče, ili koje god je vreme sad... I još uzeh da nabrajam nutelu i banane i palačinke... :)