Detalji daju šmek... šmek diže raspoloženje... kad su ljudi raspoloženi, budu srećniji... a sreća nema cenu.
Za koliko im sad to možemo prodati? Tako malo? Ali, mi ne prodajemo proizvod, mi nudimo nov i unikatan način života, drugačiji način razmišljanja, potpuno nov koncept stvarnosti. Čudni zombiji 'napolju' uvek žele da dokažu da nisu iz mase, da su unikatni... Kažete mi da im ne možemo prodati osmeh na licu i toplotu ispod srca? Onda je jasno u čemu je problem - u nama. Ne varajte se gospodo, kada kažem "u nama", zapravo mislim u vama. Ako ne možete da prodate još jednu bezveznu glupost koja nikom ne treba, zašto vas plaćamo - da blogujete?
Dakle, da čujemo ideje?
Promocija? Malo zastarelo, ali... uz blagu evoluciju, moglo bi da prođe. Za svaki slučaj platite novinare da napišu ono što nama treba. Gledajte da nađete neke kojima se veruje ovaj put, niko neće slušati nekog anonimusa. Ljudi ne žele preporuku proizvoda, žele poverenje u čoveka koji nije na prodaju. Kupite nam ga. Šta dalje? Reklama? Podsetiću vas da imamo jednostavan izbor - ili ćemo da napravimo neki art-film koji niko neće razumeti ali će blenuti u njega i pričati posle kako je sve razumeo... ILI... da udarimo neki bukvalizam koji će biti toliko retardiran da će svi pričati posle koliko je retardiran. Važno da se priča. Negativna reklama nije uvek najbolja reklama? Pretpostavljam da bi mogli i nešto neutralno, da i dalje niko ne zna šta prodajemo... Da, ljudima koji traže da im prodaš je lakše prodati nego onima koje ti juriš da kupe. Znači, usađujemo im ideju da njima ovo sranje treba, tako da dođu da ga traže... odlično!
Imamo problem, naravno. Ovo nikom normalnom ne treba. Savršeno su srećni i bez njega. Dakle, moramo ih naterati da misle da su nesrećni, a to ćemo uraditi - kako? Da im stavimo do znanja da im fali baš to? Odlično, vidite da napredujemo. Zašto bi im falilo? Zato što ga nemaju, ali neko drugi ga možda ima. Ne, već sama mogućnost da ga neko drugi nabavi će pokrenuti točkiće. Moramo pustiti buvu "da ga je neko nabavio i rekao sve najbolje, a on ne bi lagao", ne samo preko reklama, promocija i novina, to ćemo ostaviti za kasnije... moramo pustiti glas kroz naše ljude iznutra, koji će se pretvarati da su obični ljudi spolja... Od usta do usta, kad čuješ od nekog kome veruješ gotov si. Da, opet smo došli do toga... Ispada da prodajemo koncept ne za novac, već za poverenje. Ili prodajemo poverenje za nov koncept? Novac je u svakom slučaju prevaziđen, nevažan u celoj priči. Ako je nevažan, neće im smetati da ga potroše na važne stvari - poverenje, ideju, sreću. Drugim rečima ovo tu što nudimo...
Nego, šta mi uopšte prodajemo?
Za koliko im sad to možemo prodati? Tako malo? Ali, mi ne prodajemo proizvod, mi nudimo nov i unikatan način života, drugačiji način razmišljanja, potpuno nov koncept stvarnosti. Čudni zombiji 'napolju' uvek žele da dokažu da nisu iz mase, da su unikatni... Kažete mi da im ne možemo prodati osmeh na licu i toplotu ispod srca? Onda je jasno u čemu je problem - u nama. Ne varajte se gospodo, kada kažem "u nama", zapravo mislim u vama. Ako ne možete da prodate još jednu bezveznu glupost koja nikom ne treba, zašto vas plaćamo - da blogujete?
Dakle, da čujemo ideje?
Promocija? Malo zastarelo, ali... uz blagu evoluciju, moglo bi da prođe. Za svaki slučaj platite novinare da napišu ono što nama treba. Gledajte da nađete neke kojima se veruje ovaj put, niko neće slušati nekog anonimusa. Ljudi ne žele preporuku proizvoda, žele poverenje u čoveka koji nije na prodaju. Kupite nam ga. Šta dalje? Reklama? Podsetiću vas da imamo jednostavan izbor - ili ćemo da napravimo neki art-film koji niko neće razumeti ali će blenuti u njega i pričati posle kako je sve razumeo... ILI... da udarimo neki bukvalizam koji će biti toliko retardiran da će svi pričati posle koliko je retardiran. Važno da se priča. Negativna reklama nije uvek najbolja reklama? Pretpostavljam da bi mogli i nešto neutralno, da i dalje niko ne zna šta prodajemo... Da, ljudima koji traže da im prodaš je lakše prodati nego onima koje ti juriš da kupe. Znači, usađujemo im ideju da njima ovo sranje treba, tako da dođu da ga traže... odlično!
Imamo problem, naravno. Ovo nikom normalnom ne treba. Savršeno su srećni i bez njega. Dakle, moramo ih naterati da misle da su nesrećni, a to ćemo uraditi - kako? Da im stavimo do znanja da im fali baš to? Odlično, vidite da napredujemo. Zašto bi im falilo? Zato što ga nemaju, ali neko drugi ga možda ima. Ne, već sama mogućnost da ga neko drugi nabavi će pokrenuti točkiće. Moramo pustiti buvu "da ga je neko nabavio i rekao sve najbolje, a on ne bi lagao", ne samo preko reklama, promocija i novina, to ćemo ostaviti za kasnije... moramo pustiti glas kroz naše ljude iznutra, koji će se pretvarati da su obični ljudi spolja... Od usta do usta, kad čuješ od nekog kome veruješ gotov si. Da, opet smo došli do toga... Ispada da prodajemo koncept ne za novac, već za poverenje. Ili prodajemo poverenje za nov koncept? Novac je u svakom slučaju prevaziđen, nevažan u celoj priči. Ako je nevažan, neće im smetati da ga potroše na važne stvari - poverenje, ideju, sreću. Drugim rečima ovo tu što nudimo...
Nego, šta mi uopšte prodajemo?
1 komentar(a):
Dobar tekst, ali meni zvuči toliko realistično, da mi baš i nije smešan.
Постави коментар
Zanima me šta Vi imate da kažete o ovoj temi. Slobodno ostavite komentar.