tag:blogger.com,1999:blog-7312137.post539755079970894369..comments2008-02-07T17:54:05.690+01:00Walkerhttp://www.blogger.com/profile/00077277162466326428noreply@blogger.comBlogger4125tag:blogger.com,1999:blog-7312137.post-56687703213727424342008-02-07T17:54:00.000+01:002008-02-07T17:54:00.000+01:00Jeste u pravu ste...Od tolike gomile ljudi ,sad jedva da imam troje prijatelja ,jednostavno sa ostalima sam poceo da gubim kontakt.Secam se da sam imao gomilu prijatelja dok sam bio klinac a sad...Jednostavno sve je brzo proslo ,i dok je prolazilo umesto da probam da popravim odnose mene je bas bilo briga.Sad imam osecaj kako me sve udara po glavi...Imam mozda dvojicu drugova eventualno jednog kome donekle mogu da verujem.Anonymousnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7312137.post-41143963636833793192008-01-25T13:48:00.000+01:002008-01-25T13:48:00.000+01:00Ziva istina. <BR/>Od gomile "prijatelja" s kojima sam visila non stop, sada imam samo troje ljudi koje zelim i volim da cujem. Ostali ljudi su mi tek poznanici koje kad sretnem ne znam ni sta bi ih pitala.tatamatahttp://www.blogger.com/profile/16815792667141272870noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7312137.post-43030258041784542422008-01-16T12:55:00.000+01:002008-01-16T12:55:00.000+01:00Мање битно за именик (прочистио сам га два пута за две године), мени је више жао људи са којима сам проводио време у трећем и четвртом разреду основне школе. Први самостални одласци у биоскоп, излети на оближње брдо, у парк, прављење логора, колиба, ратови међу насељима, фудбалске утакмице. Јбт, кад сам био клинац играо сам фудбал, а сад га не подносим.<BR/><BR/>И тако смо као та деца замишљали да ћемо вечно да се дружимо и будемо нераздвојни другари, нас тројица. А онда је после те две године тошао пети разред и разишли смо се. Једног од та два другара више никад нисам видео, а другог видим једном у пар година, а живимо, ваљда, у истом граду.<BR/><BR/>Шта ти је носталгија.Александар Урошевићhttp://www.blogger.com/profile/10261741701582342332noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7312137.post-57703602760026728862008-01-12T19:34:00.000+01:002008-01-12T19:34:00.000+01:00Ја именик „чистим“ на другачији начин, мада не намерно. У последњих годину и нешто сам два пута изгубио телефон. И онда унесеш оних 10-20 бројева које знаш напамет, и чекаш да те остали позову. И кажеш „овај пут сам требао да направим бекап“.<BR/><BR/>А и тај период „нисмо се чули толико“ полако постаје све дужи и за оне које сматраш блискима — почнеш да радиш, и остали слични изговори.Данилоhttp://danilo.segan.org/noreply@blogger.com