Пица са сиром, печеницом и белим луком

- Направити меко тесто (брашно, прашак за пециво, со и вода се умешају у пластичној посуди. Ако желите можете ставити нпр. ставити 2/3 чаше топле воде и 1/3 млека да буде лепша и тамнија боја ивица) и развити га само рукама и окретањем у ваздуху, без оклагије!
- Премазати тесто кечапом. На једну пицу од 30 центиметара пречника иде 1 кесица од 100 грама.
- Ставити пицу у унапред загрејану рерну на 230 степени, негде у висини 1/3 рерне (ближе дну) и пећи 8 минута
- Извадити је, поредати мале коцкице печенице (мале и ретко, јер је доста слана обично) и још ситније коцкице једног чена белог лука. Све то посути ренданим пивничким сиром (тако да прекрије све, да се лук и печеница не осуше, већ да остану свежи)
- Зачинити ориганом, першуном, мајораном, босиљком и ментом.
- Преко свега ставити коју кап маслиновог уља.
- Вратити у рерну на 7 минута да се сир растопи и сви мириси лепо помешају.
- Ставити на неку површину на којој може да дише са доње стране да се мало охлади бар 10 минута пре самог резања.

Пријатно!


English translation (I'll try at least):

-Make soft dough and stretch it with your hands only and by flipping it in the air.
-Treat it with paradise souce or catchup
-Bake it for 8 minutes in the oven, on 230 degrees celsious, on about 1/3rd of oven height
-Take it out and add small cubes of ham, little pieces of garlic, and cover all that with 1cm layer of cheese (mozarella, or something like it, try mixing if you want)
-Put a couple of drops of olive oil on the top, and spice it with a pinch of oregano, parsley, marjoram, basil and mint.
- Bake for 7 minutes more, for cheese to thaw and cover everything (so ham and garlic do not dry)
- Leave for 10 minutes to cool down, then cut and eat.

Bon appetit!

Posted in Под: English, Кувар 2 коментара Написао Walker у 10:32 PM

Једна од ствари које су ми недостајале док сам студирао активно у Новом Саду била је чоколадна куглица из "Дубраве". Наиме, било је и у НС разних "Бомбица" али то једноставно није било то. Нисам ни знао тачно зашто (осим да уместо жеееестоке густе креме оне имају некакво тесто... понекад и са орасима, фуј...) док се нисам вратио на извориште оригиналне чоколадне жестине...



... тајна је у млевеном, прженом кикирикију... :D

Posted in Под: Кувар 0 коментара Написао Walker у 8:46 AM

Прескочићу део како се праве палачинке. Ко не зна, увек може да набави готову смесу. желим да скренем пажњу на једну неправедно запостављену врсту палачинки...


Ова је скоро спремна за јело. Потребно је пресавити 2x да се добије 1/4 круга, дакле, мали троугаони део...
Чар лежи у "надеву" - еврокрем, пола супене кашике плазме, пола супене кашике кокоса, и 5 колутића банане (2мм дебљине)...
У суштини, са једном бананом и мало плазме и кокоса, може се спремити 10ак палачинки... А "сите" су...

Додатак:
Појавила се Федора 8 Вукодлак

Posted in Под: Компјутер, Кувар 0 коментара Написао Walker у 12:27 AM

Купите литар млека и 2 алевина сладоледа од ваниле. Један је предвиђен на 0.2 литра, када правите сладолед. Ако правите хладни напитак, 2 су довољна јер желимо ретку масу. Сипајте обе кесице у пола литре млека у дубоком суду и мешајте миксером око минут, а онда полако додајте и остатак млека, уз стално миксање.
Сипајте у флашу од 1.5 литара, ставите да се охлади 24 сата, али не да се заледи, и служите са исецканом бананом, бресквом, јагодом, чоколадом... Протресите пре сипања, да се ухвати мало пене...

PS
Је л' знате да Pena на немачком значи Будала? Толико о оним Pena party плакатима..

Posted in Под: Кувар 1 коментара Написао Walker у 2:58 PM

Ево нечега што је јефтино и брзо се спрема. Купите килограм кромпира (то је око 5 кртола средње величине) огулите их и исецкате на ситне комаде (отприлике једнаке величине да би сви били исто печени након истог временског интервала) поспете вегетом или тако неким зачином, добро промешате да се то равномерно зачини, ставите у плех натопљен уљем тако да кромпир буквално плива, ставите у загрејану рерну на неких пола сата до четрдесет минута, и гледате кад ће да порумени.


У суштини јако нездраво, рекао бих, али јако укусно. Килограм је за две особе, ко има и може, нека купи уз то две крменадле на пример... мада је и кечап довољан...


Хвала Jess за рецепт...

Posted in Под: Кувар 1 коментара Написао Walker у 12:38 PM

Набавите пола килограма пасуља, повелику главицу црног/црвеног лука, једну малу белог, мало уља, доста чилија, један феферон, мало вегете или коцку за супу, те нешто мало брашна.


Узмете један лонац са поклопцем, од једно 3 до пет литара, сипајте унутра око литар до два воде, и претходно добро опран пасуљ ставите унутра, немојте затварати поклопцем, прокувајте, и након врења од једно 10-15 минута, проспите ту "прву воду". Најлакши начин да ово урадите је да да ставите поклопац на посуду, ставите уролану крпу преко поклопца од ручке до ручке, ухватите крпом ручке и палцима придржавате поклопац (преко крпе да се не опечете), оставите мало простора на једној страни да вода цури, и полако излијете воду задржавајући поклопцем семенке.
Када вам је остао пасуљ у лонцу успите унутра нову воду, око 3 литре, ставите назад на шпорет, поклопите, али смањите на 2.5 од 3 по оним мерама на точкићу. Ољуштите главицу црног лука и исеците је на ситне комаде па је додајте пасуљу. Исецкајте феферон ситно и ставите и њега унутра. Доспите и кашику до две уља (уместо овога може и парче опране сланине ако имате, студенти најчешће немају). Када ова смеса проври, доспите још воде, да надоместите оно што је "укувало", смањите шпорет на 2, и ставите унутра коцку за супу, или вегету, те отприлике натресите чилија по укусу. Поново поклопите и оставите да се крчка бар сат времена, сат и двадесет је још боље ако волите мало боље куван. По потреби доливајте воде, не желите да буде прегуст, и повремено промешајте да не загори.
Када је скуван (после нпр сат и петнаест минута лаганог кувања) склоните га са шпорета, и на његово место ставите тавицу у коју ћете усути довољно уља да прекрије дно, и додати у то кашику брашна и отприлике чилија да поцрвени лепо, уз стално мешање да се не згрудва. Кад почне да цврчи и добро се растворило, успите то назад у пасуљ и добро промешајте. Додајте и исецкану главицу белог лука, па вратите пасуљ на шпорет да кључа још мало уз мешање, тек да избаци пар пута оне балончиће. Ако вам се учини да је превише густ, сад је последњи тренутак да додате још мало воде и промешате.

Склоните пасуљ са шпорета и нека одстоји под поклопцем једно пола сата, повремено га промешајте како би контролисали густину и кохерентност ;)

Ако вам остане вишка, ставите га у фрижидер и можете сутра да га послужите хладног, или подгрејаног. Исплативо... Ако већ имате уље, брашно и чили, изаће вас око 100 динара у просеку за 4 особе...

Posted in Под: Кувар 1 коментара Написао Walker у 2:09 AM

И блогери су људи

Већ сам писао да сам одабран међу десет новосадских блогера који ће да бесплатно наруче храну преко сајта Donesi.Com и напишу своје утиске на самом сајту. Нико од мене није захтевао да исто пишем и на блогу, али је наравно пожељно.
Ту долази до једног сукоба интереса. "И блогери су људи".
Да ли допустити да захвалност због бесплатне хране утиче на текст који ће човек да напише. А стварно сам захвалан, студент сам, храна ми је потребна, а и волим је. Знам да има људи који не воле да једу укусне ствари, држе линију или слично, али ја волим. Већину укусних ствари. Па опет, све је релативно...
Са друге стране, ако већ пишем текст, било би тотално кретенски не допустити да осећања проговоре својим језиком, и она су део људског бића. И чине важан фактор приликом јела. Веровали или не.
На крају сам одлучио неколико ствари. Прво, написаћу текст и на блогу. То сам одлучио и пре него што ми је јављено да сам изабран, када сам само веровао да ће тако бити. Друго, написаћу оно што сматрам за истину, а ако се неко не сложи са њом, нека ми замери ако мисли да намерно лажем или улепшавам. Мишљења се разликују. Треће, покушаћу да дам неку конструктивну критику која би помогла унапређењу сервиса.
Шта је од овога успело, просудите сами.

Donesi.Com - сајт и наручивање

Пре свега, сајт јако лепо изгледа, има једноставну навигацију, брзо се учитава, нема неких нејасноћа или сувишних елемената који би могли да збуне неискусног корисника интернета.На самом почетку одаберете град у ком се налазите и ужу локацију у граду, а затим вам се нуди избор ресторана који у то време достављају на вашој територији. Изаберете ресторан, изаберете храну, у сваком тренутку видите цену изабраних ђаконија и укупну цену наруџбе... Замерка је следећа. Нигде нема "Региструј се" линка. Да, регистрација се обавља лако и успутно, да можете се регистровати преко "Пријава" стране, али ја сам од оних људи који воле да се прво региструју па онда разгледају шта ће да наруче. Предпостављам да би ту могло да се дода "Регистрација / Пријава" ако ништа друго...

Као што рекох, наручивање је јако лако, а након потврде и додатних упутстава за особље ресторана, ваша наруџба се изабраном и прослеђује, а ви у реалном времену посматрате статус, који се након неког времена промени у прихваћена или одбијена. Ако је поруџбина прихваћена, на адресу ваше електронске поште примићете додатну потврду, податке ресторана за контакт уколико желите да измените наруџбу, те процењено време доставе.


Ја сам лично имао идеју да оброк треба да се састоји од супе, главног јела и прилога, салате и дезерта. То сам и наручио. Такође, додао сам и специфично упутство, да сладолед у дезерту сме да буде само од ваниле, никако воћни. Са једне стране зато што не волим воћне сладоледе а знам да их обично стављају сви редом, а са друге да видим како ће реаговати.
После нека три минута чекања или мање, сајт ме обавестио да је захтев одобрен, а онда сам примио и поруку у којој су ме обавестили да ће храна бити испоручена за 45 минута.

Достава

Како сам ја видовит, осетио сам да ће достављач доћи пет минута раније и сишао сам пред капију. Чим сам сишао, знао сам да је грешка што нисам понео мобилни, јер би човек могао да ме зове да провери адресу, или нешто слично. Међутим, није могао да промаши, и pick-up за доставу је стигао до мене тачно 40 минута након наручивања. Пет минута раније.
Лик је био јако љубазан, и свидело ми се што је обратио пажњу на комбинације топлог и хладног - супа и главно јело су достављени у једној кеси, а салата и дезерт у другој. Верујте, знам зашто ово истичем, пре пар година у БГ сам имао проблем са достављачем пице који је сладолед држао преко ње па је она била на крају хладна, а он истопљен.
Даље, свако јело је запаковано у одговарајући суд. Супа, салата и сладолед у пластици, а моја Карађорђева шницла у великом термалном суду од неког пенастог материјала. Није ми достављен само пекарски кромпир, којег тренутно није било, и наравно, није ни наплаћен. Када сам отворио паковање са шницлом, видео сам да ми није ни потребан. Поред огромне шницле од 400 грама, чинија је била препуњена и - ПОМФРИТОМ. И наравно, једна кришка лимуна у ћошку.

И мирис и...

Пре свега ћу рећи да за мој укус и прорачун, храна јесте релативно скупа. Али кад човек реално погледа, у питању је ресторан, не хамбургерија. Уосталом, цене су редовне и сајт нема утицаја на њих, само вам омогућава да на једном месту имате брз и лак, те што је најважније бесплатан, приступ наручивању из више ресторана у граду.
А саме порције су довољне за две особе. Ја сам све осим помфрита преполовио и оставио и за сутра. У пола литре супе таман дођу два тањира, за две особе или два дана. Шницла, већ споменух, има 400 грама. У просеку, највеће јело у разним објектима брзе хране има максимално 200, 250 грама. А све нешто мислим да онај помфрит не улази у тих 400.

Салата је била од свежег поврћа, расхлађена тачно онолико колико је потребно да освежава. Додуше, уместо Шопске сам добио Српску, разлика је што прва поред парадајза и краставца има рендани Фета сир, а друга исецкану љуту паприку. У суштини иста ствар. Ова је била супер, па не замерам ништа.


Дакле, узмем да пробам тањир супе. Очекујем супу као супу. Добијем стварно укусну супу. Златне боје, са колутићима шаргарепе и резанцима. Сад ми пада на памет да је на сајту писало да је са кнедлама, али стварно не знам јесам ли ја погрешио у поруџбини и гледао ко зна шта. Чињеница да се ове ситнице нисам сетио све до сад, и да сам супу појео у секудни, говори доста.
Ако некоме не говори, рецимо само да сам одрастао на супи. Јео сам и најразноврсније домаће и куповне из кесица или коцки, јео сам је у ресторанима (у Новом Саду бих истакао Шаран, Кинески Змај, те Травицу, иза сајма, директори знају која је то...) и гарантујем да је ова супа јако укусна. Једва чекам сутра да поједем и другу половину...

Шницла? Па, да је Карађорђе имао оволику Карађорђеву, имао би чиме да се одбрани од убица оне кобне ноћи. То чудо има преко 30 центиметара, а у пречнику бар 5. Понављао бих се кад бих почео да описујем укус, јер је стварно феноменалан. Споља мало крцкава, изнутра мекан и топао кајмак, благо киселкаст као контраст поху са презлом... Њам...

Дезерт сам сачувао у фрижидеру за касније и поделио га са два друга. У питању је "Марина банана", заправо банана сплит, по мојим инструкцијама, направљен само од сладоледа од ваниле. Кад смо га поделили на три дела, свако је добио по једну ону масивну 0.25 чашу за коњак, знате већ које су то. Било ми је глупаво да све сам поједем под један, а и нисам могао да дишем, не да зинем, под два. А и сматрао сам да ће се више радовати сплиту, него супи, за разлику од мене. Да неко не схвати погрешно, скроз је супер.

Лични утисак

Већ сам рекао да сам овако нешто чекао код нас од кад сам видео Сандру Булок како на компу наручује пицу у филму "Мрежа". Сад, након ове дегустације на којој се веома захваљујем тиму иза сајта Donesi.Com, могу слободно да кажем - дочекао сам.
Мислим да свако може да нађе неку храну за себе у избору ових ресторана, примерену и укусу и цени. На питање зашто то урадити уместо класичног наручивања, одговор је прост. Лакше је, брже, а не морате да трошите телефон кад сте и онако већ на нету. Плус, имате на једном месту избор из више ресторана, па можете на основу понуде да се одлучите за онај који вам највише одговара. На питање зашто уопште наручити храну кад је јефтиније сам је спремити, одговор нам даје на пример ова врућина напољу. Зашто се везати уз шпорет на пар сати ако можете да добијете храну за две особе, за у просеку некох 1000 динара, за само 45 минута до сат времена?

Posted in Под: Блог, Живот, Кувар, Размишљања 8 коментара Написао Walker у 5:34 AM

Добио сам данас мејл од сајта Donesi.Com, у којем ме обавештавају да сам један од 10 новосадских блогера који ће бесплатно да пробају храну коју нуди овај сервис. За оне који не знају, у питању је брзо и једноставно наручивање хране преко интернета из већег броја ресторана у Београду, Бањалуци и Новом Саду. Употреба сајта је бесплатна, плаћате редовну цену хране.


Како сам овако нешто чекао још од сцене у којој Сандра Булок у "Mрежи" наручује пицу преко нета, и уз наду да нека виша сила неће омести даљу реализацију ове промотивне кампање у мом случају, очекујте детаљан извештај чим храна буде у мом гладном, студентском стомаку, а.к.а. на правом месту.

Занимљиво је наравно, како неки људи имају јако добре идеје за посао, и још боље за маркетинг, док неки други, који себе сматрају врхунским менаџерима, занемарују интернет као тржиште уопште... Свака част!

Posted in Под: Живот, Кувар 2 коментара Написао Walker у 3:38 PM

Купите 6 јаја, 100 грама сухомеснате шунке, кесицу мајонеза од 100 грама, и једно мало паковање сенфа (све заједно би требало да изађе око 100 динара, јело је за 2 особе). Скувајте јаја (убаците их у хладну воду, и када проври кувајте још 12 минута), огулите их, пресеците их уздуж на једнаке половине, извадите жуманца у дубоки тањир, где већ стоји изрендана шунка са мајонезом и једном кафеном кашикицом сенфа, и све то добро помешајте и угњечите, и добро промешајте.


Напуните беланца са овом масом, и ставите у фрижидер да се охлади. Оригинални рецепт спомиње и зелене маслине као украс, али можете да ставите кечап, или шта волите.


Упозорење: Тешка храна, немојте јести касно увече!

Posted in Под: Кувар 5 коментара Написао Walker у 9:11 PM

Студенти, обратите пажњу, ово ћу рећи само једном...
Имате старог хлеба од јуче, пожељно оног из мензе, већ исеченог. Ако немате, снађите се. Узмете два јаја (опрезно сад, мислим - узмете их из фрижидера, или продавнице, не...) и лагано их чукнете једно по једно о ивицу судопера. Онда то јаје тако напукло ухватите са обе шаке и растегнете изнад дубоког тањира који је ту близу истог тог судопера, да садржај упадне унутра, а љуска не. Лако је, само треба мало самопоуздања. Или вежбе. Ако неки мали троугао и упадне, извадите га. Е сад, зезнут део.
Узмите виљушку, подигните крај тањира левом руком, а десном водоравно држећи виљушку мутите јаје. Тј. јаја. Ово радите тако што брзим покретом заграбите масу код доње ивице тањира, повучете ка издигнутој, онда извадите виљушку из јаја, па све из почетка, све брже и брже, док не добијете једноличну жућкасту масу. По жељи додајте соли. Препоручио бих и мало оригана или карија, најбоље обоје, али само мало. Моја некадашња цимерка је уместо соли стављала вегету.
Е сад. Загрејали сте тавицу/тигањ са уљем, набодите кришку хлеба на виљушку, умочите је мало само у јаје са обе стране, баците на уље 2 минута, окрените, још два минута, и одложите у тањир поред. Па тако опет, док има хлеба или јаја, шта прво нестане. Требало би да 2 јаја послуже за 5 кришки хлеба.
Неко са друге стране воли да натопи хлеб јако, јако у јајету, па добије мекану и муљаву прженицу која се лепи за зубе. Мени је то бљак, али ако то желите да постигнете, онда немојте површно да умачете, већ натопите хлеб до даске. И требаће вам више јаја дефинитивно. Крај.

Posted in Под: Кувар 0 коментара Написао Walker у 5:05 AM

Сутра очекујем неке људе да наврате, а у великој сам гужви са временом. Пара баш и немам, па сам направио сладолед, који сам успут измислио. Да не буде забуне, сладолед постоји, али сам се ја играо са њим. Овако -
Усуо сам у пластичну чинију онако отприлике млека (Сомболед, обично из флаше) и 1 кесицу сладоледа (Алева, ванила) и један ванила шећер (волим мирис ваниле, јбг). Миксером сам све то мутио око 2-3 минута уз додавање остатка млека. Онда сам узео чекић (јако добар, са немачким сертификатом квалитета) и излупао 3 плазма кекса која сам претходно умотао у папир за штампач. Кекс сам имао захваљујући куму који је био обезбеђење на Пеперсима па донео. Неко није смео да унесе. Рекао ми је да су плакали колико су квалитетних ствари морали људима да одузму и баце у контејнере... А тек људи што су плакали... него, сладолед...
Онда сам тај кекс усуо у сладолед, и додао супену кашику меда, багремовог... И опет мало мутио, једно пола минута...
Затим сам нашао у фрижидеру у некој чинији малине, не знам чије, ни од кад стоје, али деловале су ОК, па сам заграбио једну шаку и убацио :)
Следеће и последње, 2 крем бананице, измрвио (искидао) сам их рукама, и убацио у смесу у чинији... Промешао све то још једном кашиком (истом оном којом сам сипао мед) и усуо у претходно опрану и поквашену чинију од Алома сладоледа, поклопио и ставио у фрижидер...

Е сад, ако неко буде јео, јавићу шта су рекли, ако не... Па, Ћимокс и Алекса ће да поједу сигурно... :)

Posted in Под: Кувар, Хумор 1 коментара Написао Walker у 10:32 PM

Јуче је наша репрезентација победила Финску са 2:0, а после тога, за окупљене љубитеље фудбала, а по ранијем договору, ја сам припремио 3 пице да се лепо људи наједу... Нећете веровати, али 3 су биле свима доста, било нас је 5 само...

И то је то, у суштини... Осим што смо шетали до поноћи и седели на тераси до 3 ујутро уз хладно пиво и дискутовали о... ма, причали вицеве, оне најцрње...

Posted in Под: Кувар, Спорт, Хумор 1 коментара Написао Walker у 3:37 PM

Десет у пола с луком и урнебесом... Нећу сигурно дати рецепт за ћевапе, али морам приметити да након гомиле "Бањалучких" у лепињи, и онако малих и спојених по 4, по први пут откривам "Сарајевски" у половини сомуна, онако повеликог, док се десет њих величине прста онако топли излежавају у урнебесу...

Мало подижем рејтинг блога, можда неко тражи ћевапе на Гуглу :)

Posted in Под: Кувар, Хумор 0 коментара Написао Walker у 4:53 AM

Први пост у "Новој години", четврта година како пишем ово... И од "радног дневника писања књиге" је постало ко зна шта... Зато, ову нову годину почињем мало другачије, једним сасвим озбиљним постом, о најозбиљнијој ствари на свету - храни. Топлој, укусној, печеној храни...

Не о празничном асталу, додуше, већ о мом омиљеном јелу - pizza.
Једем пицу од малена, навукао сам се у некој италијанској пицерији у Сутивану, на острву Брач. Тамо си могао да седиш и гледаш кувара како је меси, баца у ваздух, реда по њој надеве, ставља на велики дрвени пладањ и гура у отворену зидану пећ на дрва и пече на 400 степени, а она мирише... Нема тога код нас, јелте... Углавном, да скратим причу, од осме године правим пицу кад год ми затреба... Знам и да вртим тесто рукама, али тако се избрашњави цео стан, па не практикујем то баш често... Већину ствари сам сконтао сам, иако ме кева научила на почетку, али многе "тајне" мог личног рецепта сам стекао чисто - истражујући и испробавајући годинама...
Како сам данас управо правио две, паде ми на памет да поделим радост ове уметности са вама који читате, за случај да неко не зна да пече пицу... ако има таквих уопште... пазите, ово је мој специфичан рецепт који нећете наћи у књизи/новинама...
Ја имам и специјални плех за пицу који се не лепи и не иде уље у њега, платио сам га летос неких 700 динара... са њим дође и "крастер" и округли секач са лопатицом... верујте, исплати се имати то чудо...

Прво, набавите брашно (од килограма можете направити и до 5 комада), 100 грама стишњене шунке, танко исечене, кечап, 400 грама сира (ово је за две пице!) маслиново уље, прашак за пециво, оригано, мало соли...

У неки пластични суд (ако вас неко гледа док спремате, нека буде смешне роза боје) успите око пола килограма брашна, отприлике три пуне спојене шаке, затим цео прашак за пециво, и мало соли, а онда успите шољу ипо топле воде и мешајте дрвеном или пластичном кутлачом. Овако добијате веома ретко и лепљиво тесто. Додајете по мало брашна (отприлике две шаке, обичне) да се мало згусне, а онда га истресите на сто, на којем сте претходно размазали шаку брашна у круг од неких 40 центиметара у пречнику. Ово је и даље ретко и лепљиво, скоро да цури. Рукама скупљајте крајеве и савијајте га преко средине масе, и посипајте по мало са преосталим брашном. На крају ћете добити лоптицу, после неких 30-40 секунди пресавијања и гњечења. Поделите је на два дела, један склоните у страну (на брашњаво место да се не залепи) а други ставите у средину брашњавог круга и длановима притишћите док се мало не прошири. Онда га узмите са обе руке и окрените, поспите брашном, и опет притишћите, па опет окрените. Понављајте. Кад буде неких 20 центиметара у пречнику, ставите га у плех, и раширите до краја (плех не треба да буде преко 30 центиметара у пречнику, максимално 38!).

Ставите мало кечапа и размажите га кашиком, а онда то ставите на дно рерне коју сте загрејали на 250 степени, тачно 7 минута и 30 секунди.
Кад је извадите, ставите још мало кечапа и опет га размажите, поредајте исечену шунку (комаде шунке ставите један на други па исеците у 6 делова, то је најбоље! Једном вертикално, два реза водоравно - пола за једну пицу, пола за другу) и поспите изренданим сирем (лепо се топе пивнички, а може и бачка ролница, она већ има месо, али се теже ренда), ставите прстохват оригана, и мало маслиновог уља да буде сочније. Најбоље је ставити кажипрст и средњи прст на отвор флаше, па кроз њих сипати у круг по мало, тек да процури...

Вратите у рерну (овај пут на решетку у средини рерне) и пеците још тачно 7 минута и 30 секунди. Онда извадите чим вам запишти мобилни (или штагод сте већ навили да звони). Ставите је на крастер, а онда се вратите другој и поновите исто са њом. Прва, кад одстоји 5 минута, може да се сече и једе.
Наравно, што се тиче надева (у овом "стандардном" случају шунка и сир) и зачина - то је крајње произвољна ствар која зависи од вашег укуса и воље за експериментисањем. Можете на пример да избаците шунку, а ситно исечете чешаљ белог лука, ставите 4 феферона... Може и јаје, али њега онда прво мало пропржите у тави пре стављања на пицу...
Уживајте, и пријатно!
Ваљда нисам нешто заборавио :о)


PS
Слике су са мобилног, немојте замерити на ниској резолуцији или лошијем квалитету - ако кликнете на њих повећаће се... мало...
А да не заборавим, ево једне слике са дочека Нове 2007. године... тамо далеко, свира Ван Гог, пре њих је био Бреговић (њесра - као неки етно фазон, али сељачење тешко - Брегу додајем Кусти као другу "славну" личност која ме нервира) а после немам појма...
И да нови дизајн... није нешто, али је бар није један од понуђених скинова на блогеру, који свако може да узме...

Posted in Под: Живот, Кувар 0 коментара Написао Walker у 11:47 PM