Помињао сам раније да поред конкурса припремамо још једно изненађење ове године, и данас смо га представили. У питању је први број бесплатног магазина у електронском облику.
Ништа претенциозно, 15 страна А4 формата, мала величина која ће радовати dial-up кориснике (3.4 MB), шарен садржај, припремљен у тајности. Следећи бројеви ће наравно бити отворени за предлоге, само овај априлски (рођендан сајта је 15. априла, пунимо 6 година!) је морао бити тајан и изненадан...
План је да магазин буде окренут књижевности, али да не изгледа као тоалет папир, мада немамо професионалног дизајнера, преламача... Такође, имамо и мале рубрике о филму, музици, играма, а планирамо да ротирамо и интернет, интервјуе, радионицу, ...
Заинтересовани могу да посете страницу на сајту (download са два mirrora за сад), или форуму, коментаришу...
Privredna komora Srbije priprema propis koji će suzbiti ogromne popuste na uličnim prodajama i rasprodajama
Друго, мишљење:
Хвала Вам, спречите и ово мало писмених људи што воле да узму књигу у руке у тој намери, не дај те им, нека и они почну да гледају гранд параду и преносе скупштине, шта ће нам књиге, ко је то још видео, за шта то служи, маже ли се на хлеб...
Треће, објашњење:
Налетех на нету на ову вест, да групација за књижарство и дистрибуцији књиге при привредној комори Србије (wtf?) спрема предлог закона који не би дозволио било какав попуст у првих годину дана од објављивања, већ би сви морали да се држе договорене цене, која би се штампала на корицама.
Шта ово у пракси значи за купца - нема попуста на сајмовима, уличним тезгама, клубовима читалаца... Да, то значи да господа која књиге продају скупо имају нешто против да неко други прода ту исту књигу јефтиније (а и даље му се исплати да је прода)...
ОК, признајем, књижари морају да плаћају станарину у објектима, порез, а многи улични продавци се извуку од ових ствари. Са друге стране, овај закон би укинуо друге легалне видове попуста, што је недопустиво.
Једна ствар је да издавач одштампа препоручену малопродајну цену књиге, и назначи да је препоручена, па Ви као читаоц можете да видите да ли Вам продавац даје попуст или наплаћује више од неке редовне марже, али да неком одређују по којој цени ће продавати своју робу... хм, ...
Чињеница је да ја увек могу да сачекам годину дана да бих купио добру књигу. Ето, мене нисте зезнули. Себе јесте, јер опет нисте ништа зарадили на мени. Или ћу наручити оригинал на енглеском, и платити га јефтиније него ваше неквалитетне преводе који униште цео доживљај једне књиге...
Остаје нада да ће сами издавачи да се побуне против овога, јер они су последњих година једини и направили помак у српском књижарству - приватници који су увели светске моделе пословања и међусобне сарадње са својим читаоцима...
Разрадио сам своју већ поменуту теорију (тада мисао) о паралелама између Нови завет и Злочин и казна. Не претерано, чисто, ако ми затреба касније, због испита, јер све теорије везане за Моби Дик на пример нисам записао, па сам их заборавио, а сећам се да су биле занимљиве за разговор са професором. Ако неког занима шта сам написао, текст је овде.
У новембру морам да положим светску. Некако. Елем, читам, припремам се, али имам и доста нерешених питања на основу којих градим ставове супротне устоличеној критици и који би ме могли коштати испита, али спреман сам да их браним док ми неко не докаже супротно.
Албер Ками, Странац, на пример...
Имам само једно питање - зашто свака критика, предговор, поговор и свако тумачење упорно инсистирају на чињеници да је Мерсо погубљен? Где то тачно пише у тексту? Можда сам ја ћорав, али прочитао сам књигу 2x и нисам нашао да негде пише да је он погубљен, чак никакве вести о његовој молби за помиловање се не описују, само да још није дошао одговор, и да дан погубљења наступа...
Чак шта више, после "врхунца дела" у ћелији са свештеником, није ми јасно зашто је уопште важно да ли ће након краја романа и бити погубљен или неће, какве везе има?
Да ли очекујем одговор? Па не баш... Само размишљам "наблог"...
Спремам светску књижевност, и узео сам из градске библиотеке књигу. Поред тога што пише "превео с енгледког", штампарске грешке се могу опростити, нема их пуно, иако је технологија штампе напредовала од оловних слова на дашчаној подлози. Међутим неопростиво је по мени, што се на корицама налази потпуно погрешан приказ Моби Дика:
Да ли је то он? Не баш. Наиме, свако ко је једном прочитао књигу зна колико дубоко и детаљно она задире појединим поглављима у описе и дистинкције између китова, описује анатомију, и покушава да објасни читаоцу како ове прекрасне сисаре (у књизи се то оспорава додуше, али неважно је за ову дискусију), тако и китолов као начин живота, да не кажем религију. У покушају да избегнем тумачење књиге и анализу (то ме чека на испиту) рећи ћу само да се од прве стране гради јасан став да Нантекетске китарице лове Пота. Пот, главата уљешура, спермацетски кит. Скоро никад не лове правог кита, или плавог кита, који је успут највећа животиња на земљи. Елем, да не дужим, на слици доле је Пот.
На корицама књиге је неки од китова који се хране филтрирањем планктона, очигледно. Ко је графички уредник? Не пише. Ко је радио корице? Не пише. Разлика није ни мало наивна - прави китови имају мало ждрело и "завесе" којима филтрирају планктон, пот има зубе, те најважније - резервоар спермацита у предњем делу главе, који мења агрегатно стање у реакцији са ваздухом - те омогућава зарањање, брзо пливање, окршаје, па и потапање мањих бродова по потреби... Да је неко од уредника прочитао књигу једном, сумњам да би до овога дошло. Важно да су људи из "Моно и мањана" уврстили ову срамоту у библиотеку "благо". Јесте благо, за њих на жалост непознато...
Вратих се са приватног пута до Сомбора. Провео сам тамо две ноћи и један дан, дошао јутрос моторним возом у 10.40 (стигао у Нови Сад у 12.43, дакле, са 3 минута закашњења - ах та железница). На путу до стана посетио банку и покупио нове картице јер су старе истекле, мада без везе, и тако немам "пара на њима". Заправо имам, 24 динара. Неважно. Шта сам радио две ноћи? прво вече сам се распаковао, прочитао "Крхотине части", одспавао мало, блејао цео дан и размишљао, слушао музику, читао увече "Замак сенки", нисам спавао целу ноћ, слушао музику, размишљао, и на крају се вратио. Просто. С обзиром да сам нешто књига са овдашње растуће гомиле однео тамо, морао сам све да их покупим са "полице за књиге" и сместим на претходно специјално због тога исељену "главну полицу". Елем, иако сам студент и за књиге одвајам од уста што би се рекло, накупило се превише, и не могу да стану на полицу за књиге коју сам сковао од дасака и ексера пре пар година. Већи проблем је што у Новом Саду имам још бар 2/3 овога, ако не и скоро толико...
Мањи проблем је што нових станара нема ни избилза довољно ни за једну полицу на "полици за књиге", али ако Бог да успеха на факултету, дипломе и пара једног дана, БИЋЕ ИХ :) Свима који су сумњичави, само бих поручио - не пијем, не пушим, изласке сам давно заменио бесплатним шетњама са занимљивим друштвом... Једна књига је у просеку 350-500 динара, старија игра такође око 500. Једна књига месечно, једна игра у 2-3 месеца. Колико ви трошите на цигарете, и чега се одричете за прецењено пиво петком увече?
Неколико дана сам био без нета. Успео сам да прочитам све књиге које сам добио за рођендан, и успут поједем (потпуно сам) ону Милку од 300 грама. Одморио сам се, вероватно зато што сам био сам. Понекад је потребно одморити се од друштва уопште, напунити мало батерије.
Након песама бола од 23. јуна, које су биле нека врста модернистичког експеримента, исти експеримент сам продубио. Тада нисам спавао један дан, сада сам изгурао 2 уз константну умну активност. На крају сам успео да покрадем сам себе (ненамерно) и напишем још једну (нову?) песму...
Приметите да се ради о једнини, и схватите да је реч о књизи. Као што сам и обећао раније, написао сам рецензију за сајт. Додуше, највећи проблем, поред свих обавеза, био је сести и прочитати ту дужу новелу, не бих да користим израз роман ако не морам. Е па, сео сам вечерас, и прочитао. Ништа посебно, али ако је неко "шацовао", може да прочита и детаљније...
Био, јео, вратио се... Вратио сам се у НС тачно шестог дана након што сам га напустио. Заборавио сам наравно "емпетри плејер" и кључеве од стана. Тако да након што сам се два сата кувао са осталим сардинама на промаји у возу - остао сам на сунцу и ветру, без могућности да уђем у свежину вољене хобитске рупе. Лутао сам од 13 до 19.30 часова градом, пар сати се одморивши код Ћиме, док сам чекао цимера да допутује и откључа ми. Срећом, унутра имам резерни кључ.
Тамо сам се сморио последњег дана, па сам узео поново, први пут након другог средње, да читам "Дружину прстена". Јбт, увек сам бранио филм на разним форумима као "не може се једно дело пренети идентично из медија у медиј, увек нешто мора бити промењено, то су два различита дела (књига и филм) и не могу се поредити..." Ма филм је катастрофа!!! И није у питању само Том Бомбадил, који јесте важан г. Џексоне, иначе га Толкин не би помињао толико пута након њеовог растанка са Хобитима. Као филм је ОК, али тек кад се човек потсети и види шта су све уништили (у књизи нпр. Гандалф магију користи у борби најмање 3-5 пута пре Морије, а Арагорн од прве стране носи скршени мач и прича о прекивању - сасвим различито од кроз сва три филма представљених ликова, тј. сјебаног "шта ако поклекнем" Арагорна и смушеног "шта сад" Гандалфа)... Треба ли рећи да сам имао ноћне море са Гандалфом као наратором кад сам вече након што сам прочитао целу прву књигу (а ујутро требао да путујем) легао да спавам... Није то уопште наивна работа...
ПС Купио сам док сам чекао да се сезам отвори неку књижицу, "Жена у црном", али ме превише болела глава од промаје у возу, јавићу касније шта је и какво је...
Пре неки дан сам на Мајину препоруку набавио Анансијеви момци и одмах је прочитао (само сам заборавио да нешто и напишем).
Књига се рачуна као његов "други роман за одрасле" после Америчких богова, са којима дели једну снажну наративну црту прожету митологијом и изразито Гејменовским опуштено-загонетним стилом. Овог пута није реч о, опростите ако звучи расистички, белим, него о црним боговима, тачније, ова књига оживљава веровања острвљана и африканаца, кроз тотемизацију животиња, и вечити плес духова са људима кроз песму. Од првобитног синкретизма, до данас, песма остаје јако средство комуникације, спајања, магијског обреда, израза осећања и жеља...
Ананси је нижи бог у том мноштву и он је паук - онај чије су приче и песме, онај који је донео довитљивост људима. Код нас бих га упоредио са Ером на пример, а његов вечити противник је Тигар (Турчин?)...
Све почиње са Чарлијевим сазнањем да је његов QL ћале, који га је од малена стално бламирао, умро тамо негде на флориди... И Чарли невољко седне на авион и одлети из Лондона на сахрану... Е, тако почиње прича, Чарлијева прича, а све приче су...
Препорука. Наравно, препоручио бих да прво прочитате Америчке богове, а пре свега тога Stardust. Ако вам треба неки редослед
Дуго сам је тражио, дуго држао на полици после сајма, и напокон, успео да одвојим пар дана, и некако је прочитао - заврших јутрос око 3 и нешто. Очекивао сам досаднију књигу, с обзиром да неки од мени омиљених ликова (Jon Snow) и неке гране радње које ме интересују (Брен и Рикон с оне стране зида) нису унутра. Међутим, књига је ОК скроз, а поглавља о Џејмију и Санси су стварно занимљива.
Нећу писати о радњи или утисцима, да не кварим онима који нису читали... Ал'Серсеи га је пукла скроз :)
Друга књига "Мрачне куле", маестралне научнофантастичне саге прослављеног хорор писца Стивена Кинга. Да будем искрен, нисам читао ништа од његових хорор књига, али SF му баш лежи. Писана тако необавезно, па опет потпуно хипнотички, мрачна кула вас постепено уводи у свет који умире, свет чији је једини спас (да ли спас?) слаба шанса да ће последњи револвераш пронаћи своју кулу... И да ће уз пут свако од нас пронаћи своју.
Почео сам да читам ноћас после 2, и ево управо заврших. Сјајна књига. Стварно. Управо сам погледао на википедији и изгледа да има укупно седам делова у серијалу. Фино. Доста ми је расплинутих епопеја у 13+ књига... Ако сте већ читали, обавезно посетите TheDarkTower.Net, ако ни због чега другог - онда због маестралних илустрација :о)
Пре неколико сати сам се вратио у Нови Сад, и већ ме траже и долазе. Пукао сам - отишао да се одморим, а сваких 6,5 минута у просеку стиже порука на мобилни телефон. Чак су и људи око мене били опасно изнервирани због иритантног пиштања. Мада, храна је била добра, и редовна, а последња три дана ми се придружио и Ћима, па сам тако укупно остао чак 11 дана. Ово ми је рекорд у протеклих 5 година. Последњих 20-30 пута када сам напуштао НС то је увек било на мање од 24 часа... и испод 150км... Бар је последња граница остала...
Него, док сам био одсутан, прочитао сам Точак Времена 7, Круна Мачева... у оригиналу, наравно, и почео 8. књигу, али је оставио после трећег поглавља... мало смара :)
Јавићу се касније са нечим конкретним, идем да обавим неке ствари...
Ноћас сам успео да нађем времена за читање, после неколико (2?) дана паузе (када сам, упркос томе што сам желео да читам, открио да ме сан дозива већ око 3 ујутро када сам завршавао друге обавезе) и напокон заврших Lirael. Супер књига. Много боља од првог дела. Детаљнија. Живља. Реалнија. Сад још више жалим што нису имали и последњу, Abhorsen, да сад одмах наставим са читањем до краја, јер плашим се, док набавим трећу књигу, заборавићу другу. Не саму радњу, али ситнице, дијалоге који имају скривено значење које ће се тек касније показати важним, ствари и предмете, имена... Иако су неке основне ствари веома јасне после свега... А неке су предвидиве, иако се надам да ће ипак испасти другачије на крају од оног што очекујем... а то је да ће појединци ипак бити мртви. Ко је читао зна на кога мислим.
Џибус је јуче (прекључе?) покренуо занимљиво питање о томе како су сви људи мазохисти, јер сами себе гурају у проблеме које никад не би имали да не срљају непотребно у емотивне везе које им реално не требају/шкоде. Добро, Фројд је писао о томе пре Џибуса, али Џибус је до овога дошао преко "Малог Принца" па му се може опростити што мисли да је оригиналан. Осим што ме потсетило на виц "Брак је труд двоје људи да реше проблеме које никад не би имали да се нису венчали", натерало ме да размислим и о једној појави коју сам приметио данас (јуче?) на улици -
дете је трчало пешачком зоном, стало на ивици тротоара и окренуло се према мајци која је долазила за њим, носећи млађег брата/сестру. Дечко је поносно показао руком на раздаљину од пута и викнуо јој - ево ту стојим, даље нећу ићи... А она је одговорила, "Добро, тако треба", и онда додала неким одвратним гласом "сада сам срећна".
WTF? Дресира дете попут кера својом срећом и љубављу? Зар не треба да га научи да стане пре него истрчи на улицу јер је то добро за њега, а не да би угодило њој? Десет минута касније, друга (исто тако млада мајка, рецимо да обе имају 25-28 година максимално) наговара своју девојчицу да одустане од свог правца и крене за њом, тако што јој обећава да ће јој нешто купити. Ало? Ко је луд? 1. Прво дете се дресира да удовољи мајци, и учини је срећном. Оно ће цео живот трчати да њу учини срећном. Почетак Едиповог комплекса? Фројд никад није помислио да је мајка можда крива. Са друге стране, та жеља се може трансфером пренети на некога другог касније, а колико год неко можда ово схватао позитивно - није. Јер тај једног дана одрастао човек ће ствари радити не зато што жели, не зато што су правилне, не зато што су добре, већ да - удовољи, да усрећи, и самим тим, никад неће бити срећан сам. Јер јури немогућ циљ. Свету се не може угодити! 2. Ово ме враћа на Џибуса и Фројда - очигледно све почиње у детињству. Можда не све, али нико нас не може уништити као родитељи. А и ово је неко већ рекао, сећам се из политикиног забавника...
За крај, да неко не помисли да сам Фројдовац...линк на мог омиљеног пси-штагод - Јунг ;)
Напокон сам нашао времена да наставим да читам Sabriel, и није лоша књига. Помало потсећа на Харија Потера, али само у позитивним странама. И иако је пуна рупа (разних догми, deus ex machina и слично) ипак има неки шмек, поготово са нетипичном причом о добром некромансеру који полаже мртве назад где припадају... и то још лепа жена од осамнаест година... ;)
Следећа по реду је Lirael, наставак серијала о старом краљевству. Прилажем слику насловне стране, као доказ за тврдњу да су корице маестрално урађене, свака част уметнику. Не знам како се зове стручно та техника, али "папир" је мат-масни, не јефтино пластифицирани као неке књиге код нас, а сваки цртеж и слово су испупчени и глатки, рељефно приказани како би се то рекло... Знам да књигу не треба судити по корицама, али кад једном објавим књигу, волео бих да има овакве сличне корице, јако ми се свиђају (тачније, корице све три књиге, мада ми је ова плава боја боља од жуте и црвене). У сваком случају, судећи по мом досадашњем искуству, а надам се да сам у праву, ова књига би требало да је боља од претходне...
Још пре пар сати сам прочитао ову претходну књигу. Онда сам се осврнуо, и сетио се како је напољу било хладно кад сам ишао по храну. Можда тако и треба... хладна зима, унутра топло, ватра пуцкета у камину... да, само што нема ни камина ни брвнаре оковане снегом као у америчким филмовима... добро, поткровље личи на брвнару, радијатори греју боље од камина, само фали добра књига... имам их још 7 (прочитао само 3 од 10 за 3 дана, спор сам знам) али не знам за коју да се одлучим... Џордан ми се не чита још, а чекају ме два његова наставка серијала о точку времена (7. и 8.), Мартина сам толико дуго тражио, а гозба сад стоји... мада, више као нека торта коју чувам за крај него као нешто што обилазим овако... Мислим да ћу да узмем Sabriel...
Очекивао сам нешто на исти калуп као и већина сличних књига, али ипак мало другачије. Срећом, било је довољно другачије да књига буде занимљива, забавна, и донекле морална. Ко би рекао... Сад, треба да видим шта је следеће у низу... Вероватно Бели змај... Али, долазе ми гости... опет :)
Ово бих могао да питам Мајка. Али нећу, разумем га... донекле. Дечко ми се обратио успаничено и помало срдито, усудио бих се рећи, захтевајући молећиво да више не разговарам "тако" са његовом сестром... Нисам рекао ништа увредљиво, само сам разговарао, можда мало више слободно, али она сама рече да има два доцимера и да је навикла, а чинило ми се, да јој и годи... Питао шта студира, која је година... wow... Можда је проблем што он није навикао да види да неко тако разговара са њом, ... или му једноставно смета што сам тај неко ја... ;) Не брини Мајк, па то је твоја сестра јбт... Правило број један - не паничи, ...поготово кад не постоји разлог... Постоји ли?
Прочитао сам пре пола сата Стрејнџа&Норела. Јако ми се свиђа књига, и препоручујем је свима који верују у мој суд. Сад ми је жао што нисам купио и следећа два дела одмах на сајму, али ето, не може све одједном... А баш ме интересује шта ће бити даље... Кад се упитам како раније нисам читао ову књигу пада ми на памет само један разлог - тврди повез, тј. цена коју он повлачи... Сад сам узео "Змајеве Кости", корице делују обећавајуће. Могао сам узети и неку другу од ових књига што сам их узео на сајму, али Гозбу чува за касније да уживам полако, ове остале на енглеском ћу пре ње, а Господарица ми се још не чита... и ето... ;)
Успут, на саму сам купио следеће књиге:
Sabriel, Gart Nix, Harper Collins UK
Lirael, Gart Nix, Harper Collins UK
A feast for crows, George RR Martin, Voyager UK
Џонатан Стрејнџ & Господин Норел, Сузана Кларк, Народна књига (прочитана)
Господарица бисера, Ерик Лустабадер, Народна књига
Мрачна кула II - Три тарот карте, Стивен Кинг, Едитор
Змајеве кости, Патриша Бригс, Едитор (читам)
Змајеви јахачи Перна 3 - Бели змај, Ен Мекафри, Алнари
Волео бих да сам могао да приуштим још неке (комплетна дела Едгара Алана Поа у оригиналу, нека дела Урсуле ле Гуин у оригиналу, Ноћну и Дневну стражу на Српском/Енглеском...) али то је на жалост све...
Copyright 2004-2008. Никола Буљ (Walker) - Не могу бити сматран за било какву потенцијалну штету насталу (у вашој глави, рачунару или животу) услед читања овог блога. Оригинални Hello Wiki дизајн урадио Fen, a блог покреће Blogger систем.
