Како је лепо кад се ближе избори, одједном оживи и деценијама мртав град. "Покренимо Сомбор заједно" (G17+, SPO, LSV) су Сомборце частили једним фрај концертом, на градском тргу, ево баш вечерас, и то ни мање ни више већ - прецењени Van Gogh. Колико је било масе, немам појма, знам да је било густо пред бином, али трг није био до краја попуњен (мало људи је и знало за концерт). Већина екипе у публици је иста она која их је слушала и последњи пут - овом приликом са сопственом децом под руком или на раменима. И неки нови клинци, као у свакој песми. А ови брате сморили, није да немају пар добрих песама, али ове нове су им редом ужас, а њих највише гурају... Остали смо 20 минута максимално...
Иначе, Ћимокс је ту у гостима па смо обишли град, показивао сам му куће познатих и сличне глупости, од учитељског факултета до једине радње која ради 24/7...
Захваљујући Пеђи успео сам на брзину да упаднем у тестирање LiveStation сервиса. На моје велико изненађење, за разлику од Joost-a који се код мене на 1024 kb/s вукао као баба на тротинету, Мајкрософтово ТВ чедо ради - лепо. Ма сјајно!
Тренутно нема пуно канала, могу да се гледају/слушају само вести, али како ја немам кабловску, Euronews је сасвим добродошао, само да касније додају и Discovery да могу да гледам једини канал који стварно волим, и ето супер сервиса који бих могао да користим...
Друго, послао сам позивницу другу који има 768 kbs и код њега исто ради ОК, дакле не мора баш 800 да се има, како пише на сајту ;) Ако неком треба позивница, нека се јави (исправан мејл се подразумева)...
PS Каже Euronews да је у Бриселу неки Балкан етно музички фестивал у току... Као, хоће да упознају главни град Европе (?) са балканском културом (?)...
Падне ми на памет да седнем и погледам свих 6 филмова за редом. Не могу да се начудим какво је то срање. Кад сам био клинац обожавао сам Star Wars. Сад гледам, све је уништено, ништа више није остало...
Пре свега, нова три филма су очај. Светлосне сабље изгледају као пластичне цеви, док су старе, ручно доцртаване на фрејмове, са свим оним нетачностима и подрхтавањима од фрејма до фрејма - изгледале реалније, као необуздана енергија. Ко каже да од вишка (технологије) глава не боли... Да не говорим да је цела "прича" могла да стане у један филм од 2 сата... До старих нисам ни дошао, све се плашим да ми се сећања не униште до краја...
А цела прича је тотално водена и незанимљива, у поређењу са огромном и епском причом иза првог KOTOR-a, саге о херојству и паду Ревана, његовом повратку на светлу страну и победи над самим собом и целом Sith империјом...
У суштини, срећа је што нема баш-баш добре Star Trek игре... ;)
Од 25. јануара на овамо мало ко је успео да ме нађе, било на online или IRL, јер сам купио и играо Guild Wars, тако да... па, рецимо да сам био заузет... Малопре сам се вратио из шетње, напољу је лепо, свеже а суво, ветар дува повремено, улице су потпуно празне... а ја сам нашао радњу која ради 24/7, и није далеко, једно пола сата од моје собе...
Али прави разлог што пишем уопште пост је што морам да поделим овај видео са друговима (молим Вас, само пунолетни!) јер не могу да престанем да се смејем, само гледајте те гримасе и како се самоувереност претвара у...
Нико нема појма ко је овај лик. Нико нема појма шта стварно пева. Сви се слажу у 2 ствари - риба изгледа скроз ОК, и buffalax је тотални краљ за овај фазон са лажним преводом!
I lick you... Belinda... The ninja made a movement... Have you been high today? ;)
Одавно се већ причао JoostinternetTV сервису. И тако ја, имајући већ који месец 1Mb/s ADSL интернет, кажем себи, што не бих пробао...
Како ради? Лепо се инсталира, нема рушења у ових пар сати тестирања, али код мог провајдера изгледа пилићи окрећу педале да набаве електричну струју за интернет, или је телеком крив, или... Углавном, нема шансе било шта нормално да се гледа... Као да имам 28Kbs dial up и покушавам да гледам деветоминутно остварење са youtube.com... Без претходног учитавања...
Другим речима, већи део Србије ће на ово да сачека, негде до времена кад нам буде писало 3 мегабајта, а будемо стварно имали бар један... За једно, пет, шест година...
Управо сам скинуо и ubuntu-7.10-desktop-amd64.iso, тако да сад имам и 64-bitnu верзију. Чисто ако не успем да се навикнем на Федору. Мада, приметио сам једну ствар која ме још више интригира код Федоре - њени корисници су опседнути, и воле да помажу. Не као обични GNU/Linux ликови, већ баш некако, да човек осети да мора да је проба, кад је такви људи користе. Мора да ту има нешто онда, зар не? А и плаво ми се више свиђа од карамел-Убунтуа...
Сутра идем раном зором на пар сати до Новог сада, да пробам нешто да обавим. Не верујем да ћу успети, али срећом, нервирање и брига прелазе у такву равнодушност, да тек сад схватам колико ми је такво осећање недостајало... А тешко га је постићи ових дана... Изгубио сам мир негде далеко...
Плус, напокон сам погледао феноменални "Howl's moving Castle", и иако ми је "Spirited Away" још увек фаворит, мала срчана ватрица из камина испливала је на друго место свих јапанских дугометражних, испред Принцезе Мононоке. Јбг, и ја сам само човек...
Било који fan ће одмах уочити да су ово све филмови истог аутора, да искористим тај свеобухватни израз...
Прошло је нешто више од 24 сата како сам поставио нови изглед за сајт - зовем га "једноставни зимски 3 кулумне" зато што нема никакве графике и скроз је једноставан, у бојама зимске идиле и пуно снега, а има 3 колумне... Што је ових дана још увек реткост на блогеру... Питам се зашто не убаце неке такве изгледе у могућност директног избора, већ сами морамо да се мучимо... Јуче сам заспао тек после 17, након целог дана и ноћи уз компјутер. Радио сам на 2 пројекта, који можда једног дана буду нешто вредели. Све што радим има само потенцијал да буде "супер" тек за 5-10 година... Неко би рекао да сам луд и живим у свету маште, ја то видим као инвестицију у будућност... Уосталом, да ли би било занимљивије другачије, да су резултати видљиви одмах? Гледам то као школовање - уписујете основну, треба да траје осам неизвесних година, немате појма где и какви ћете испасти на крају, а тек онда долази средња... Колико би било глупаво да попијете таблету са седам година и останете без свих оних искустава само зарад инстантног знања?
А што се тиче доктора, не могу да се откинем, немогуће је колико добрих, и одлично разрађених идеја имају ти сценаристи. Од јурњаве за "духовима" са Дикенсом, преко хуманизованог Далека, до нано-доктора у сред рата за Британију...
Идем да доручкујем нешто па да видим шта ћу данас да радим. Можда да потражим празне дискове опет...
Од почетка времена, људе је мучила једна мисао - ко је тај доктор?
Иако су код нас скоро све научно-фантастичне серије које су стекле вани култни статус мање више познате (Star trek, Battlestar galactica, Farscape, Dune, Serenity, Stargate SG-1, Robocop, Flash, Smallewille, ...), једино доктор никада није приказиван (осим филма из 1996. пар пута на Пинку) и скоро па је непознат широј јавности. А то је једна од највећих грешака које су могле да нам се догоде, поштовани љубитељи фантастике.
Први пут је мале екране посетио 1963, у црно-белом преносу, и од тада се доста изменио. Сваки пут кад умре, регенерише се као други лик (тј. глумац) и путује кроз време и простор са својим пратиоцима у тардису, телефонској говорници - свемирском броду. 1989 је серија коначно отказана, али је БиБиСи тврдио чак и тада да ће се доктор вратити. И јесте, 2005, и траје до данас...
На жалост, ова франшиза као да је проклета ниском буџетом и јако лошим 3D ефектима. Са једне стране, оригинална серија је стара и данас скоро па недоступна, иако одлично написана и данас култна у Британији, филм брзо заборављен и данас проглашен за катастрофу од стране фанова, а нова BBC-јева визија доктора је потпуно духовита, довољно retro, а опет препуна ефеката (и препознатљивих старих непријатеља) који су толико смешно урађени да је то чудо... Кад почиње уводна секвенца, човек помисли - коначно 3Dfx Who Кад оно...
Срећа па је Eccleston у првој сезони (тачније као Девета реинкарнација доктора по реду) тешки цар, духовит и једноставно луд, дијалози су написани врцкаво а радња довољно уврнуто да Вас држи уз серију... Несрећа је да је глумио само у првој сезони, а ја лично још нисам видео његовог заменика, тј. Десетог доктора (David Tennant)...
Предпразнична сезона у Америци је сезона куповине. Све се купује - поклони, одећа, игре, филмови, музика, јелке, ма, све... Такође, телевизија почне да емитује све оне филмове са доста снега које сте видели по сто пута и већ вам је мука од њих, али сви канали су исти и нема избора ако већ седнете да гледате. Код нас наравно није ни мало другачије, осим што просечан потрошач има мања примања. Доста мања. Али су филмови, до недавно бар, били бесплатни. Сад и за то плаћамо претплату...
Међу разноразним Божићно-Новогодишњим филмовима, од већ класичног Christmas story, до новијих лудорија Бена Афлека или Злочестог Деда Мраза, свако некако себи изабере један који ће га током целе године подсећати на то доба у години када деца верују да је магија свуда око нас, а пламен у камину тихо пуцкета... Или недостаје нама који немамо камин. Онај један који неће бити досадан из године у годину, и који ћемо после одређеног времена почети да ишчекујемо, или проверавамо, који канал ће га пустити, којег дана ће бити приказан...
За мене је тај филм "29. улица". Истинита прича о првом добитнику Њујоршке државне лутрије, најсрећнијем човеку на свету а сталном баксузу, његовој компликованој породици у којој и најлепше време попут празника испадне некако наопако и затегнуто (звучи ли познато некоме?) и свакодневним покушајима да се некако преживи, и у кризним тренуцима очува породица и вољени... Филм је наизглед мрачан, тужан и сив. И управо то је оно што га издваја - нема веселе атмосфере радовања првом снегу, нема кићења јелке, нити дечице која се грудвају - филм почиње тако што Frank Pesce освоји прву награду, а онда љут на Бога због тога, разбије поставку испред цркве која приказује Христово рођење. Да буде још лепше, уместо да оде кући к породици, њега хапси полиција, и траже објашњење. Онда све почиње да се отпетљава, све о његовој проклетој срећи која га је пратила одувек, од самог рођења, када је болница у коју је требало да одвезу мајку на порођај а нису, изгорела баш те ноћи када је он први пут заплакао на другом крају града... Практично је немогуће објаснити дубину овог филма, танане везе између оца и сина, између мајке и оца, браће, света који их окружује и личности младог мушкарца који одраста на улицама великог града, а опет, све је то само једна топла Божићна прича која топи срце... Феноменалан посао урадио је и чувени Danny Aiello, стари вук на великом платну, скоро увек неопходан споредни зачин свакој филмској мирођији. Френка глуми Anthony LaPaglia, а он сам свог старијег брата Вита.
И за крај, не газите родитељски травњак. Можда звучи сулудо, можда је напорно, али никад не можете знати шта некоме травњак значи док не посејете свој...
Данас док сам радио на кућишту, друг који је помагао рече да ће бити "они свирачи" вечерас, па он иде да види Бразилке, свиделе су му се прошле године, кад је био са девојком да их гледа. Није ме позвао. Није ми се ни нешто претерано ишло, хладно напољу уби Боже. Елем, касније ми се јави познаница, да ли сам расположен да одемо? Па оно, што да не? И кажем овом другу, идем и ја, ако ћеш са нама, нацртај се у пола осам. То време је она одредила, ја рачунам она зна. Онда цимерка каже ишла би и она, па се јави Шваба, и тако се окупи друштво...
ЛМ, почели су негде пред девет. Цимерку смо чекали пола сата најмање. Аустралијанци су ми били ок. После смор. На крају смо се распали на две групе, и отишли кући без женског дела друштва, јер смо се сморили у току наступа оних Африканаца. Печени кукурузи су још увек ОК, а испред војног дела музеја Војводине има неких чадора са књигама. Претпостављам да Мушема зна о чему се ту ради, па ћу чекати коментар...
А слике, тј. оно мало са мобилног, не могу да окачим јер имам 6 динара кредита са чим не могу ни да цимам људе, камо ли шаљем себи MMS...
Група Serbiаn Bloggers однедавно има 10 чланова те нам се сад на насловној страници приказује Top Artists листа; Још увек чекамо број од 15 чланова који ће нам донети све погодности, које год биле.
Copyright 2004-2008. Никола Буљ (Walker) - Не могу бити сматран за било какву потенцијалну штету насталу (у вашој глави, рачунару или животу) услед читања овог блога. Оригинални Hello Wiki дизајн урадио Fen, a блог покреће Blogger систем.
