Четврти дан.
Данас сам много лакше истрчао, и мање се "истрошио". Можда је у питању промена руте, трчао сам према Селенчи и поред парка на булевару, мада сам приметио да бих можда могао да трчим на теренима Соколског дома (бивши дом партизана) јер су пре подне празни, нема неких тренинга или шта већ уопште буде ту... Видећу... Данас сам такође први пут нешто мало јео пре трчања (пола сата пре, нисам имао времена да једем сат, сат ипо раније како правила налажу) али сам прави доручак ипак оставио за после туширања, док гледам кулинарске мајсторије Декија и оног водитеља што трипује да је духовит док прича са тродимензионалним ликом по имену Ћуфта... РТС1 и даље увијен у снег, као и обично кад га уопште има, а чујем од људи да су и БГ и НС данима под ударом пљускова. Срећом, овде је суво, иако доста хладно и ветровито.

Контам, да ме успут негде види разредна из средње, на лицу места би ме ухватила за руку и одвела на стрељање... Ја сам 4 године био онај што је седео у свлачионици на киши или причао вицеве испред исте на сунцу... Салу изнутра сам видео само док се дерала на нас што немамо опрему... Или смо болесни... Или се нисмо појавили на контролном из нечега... Једино сам знао да напољу играм ретко баскет лети, или фудбал зими по снегу... И то је то...

А сад трчим из забаве... хехе...
Наравно, 5 км пешачења свако вече је и даље главна забава, ово је само успут...

Posted in Под: Размишљања, Спорт 0 коментара Написао Walker у 1:06 PM

Не само да сам данас опет ишао, већ сам поранио сат времена у односу на јуче. Плус, избегао сам глупирање по граду тако што сам трчао до канала и назад. Лепше је, трава, дрвеће, бициклистичка стаза, пецарши који са осмехом поздрављају...

Сутра опет...

Posted in Под: Спорт 0 коментара Написао Walker у 1:03 PM

Пре неко јутро гледам "Run fatboy run!" и поред чињенице да Eвропљани одавно имају много боље филмове од Амера (Hot Fuzz, Love Actually, Ali G, Four weddings and a funeral, Le Fabuleux destin d'Amélie Poulain, Jalla Jalla, Cops, ...) схватим да је једини разлог што ја никад нисам трчао рекреативно (маратон ми тек не пада на памет) то што сам лен и мрзи ме. Све остало су у суштини изговори.

• Прво сам одлучио да трчим.
• Друго, пронашао сам сјајне чланке на интернету о трчању за људе који не разликују леве од десне ноге (да - шетам, да играо сам баскет сто пута, али стварно никад нисам трчао, а последњи пут сам потрчао на кросу у првом гимназије, и иако нисам дошао последњи, тад сам одлучио да то није за мене...) и видео како треба да дишем, како да се припремим, колико и кад да трчим...
• Јутрос устао и одрадио први дан, вратио се кући, истуширао, попио воде и један олиговит за допуну витамина, и сад ћу да једем...

Како се осећам? Супер!

Циљ један - почети - испуњен!
Циљ два - наставити - очекује...

Posted in Под: Walking the Path, Живот, Спорт 4 коментара Написао Walker у 1:01 PM

Colin McRae, легендарни рели возач и вишеструки шампион, погинуо је у хеликоптерској несрећи, заједно са петогодишњим сином и још две непознате особе.

Друг ми је управо јавио. Читам чланак и не верујем. Човек који је возио између смрти и живота једном руком и једним оком, увек уз осмех за публику, који нас је остављао без даха, и направио онај тријумфални повратак на релију Аргентине, када су само ретки још веровали да је то могуће, сада вози на оној страни. Да ли је заиста мртав, или ће заувек живети попут Сене? Живеће и дуже, у срцу сваког љубитеља релија, сваког посвећеног gamera, сваког ко је једном видео његову невероватну вожњу...

Не могу нити желим да кажем било шта више...
Гас до даске Колине, и широк небески друм пред тобом!

Posted in Под: Живот, Размишљања, Спорт 0 коментара Написао Walker у 2:18 AM

Јуче је наша репрезентација победила Финску са 2:0, а после тога, за окупљене љубитеље фудбала, а по ранијем договору, ја сам припремио 3 пице да се лепо људи наједу... Нећете веровати, али 3 су биле свима доста, било нас је 5 само...

И то је то, у суштини... Осим што смо шетали до поноћи и седели на тераси до 3 ујутро уз хладно пиво и дискутовали о... ма, причали вицеве, оне најцрње...

Posted in Под: Кувар, Спорт, Хумор 1 коментара Написао Walker у 3:37 PM

Млађи вероватно и не знају за овај Михин надимак, нити се сећају кутија шибица са сликама звездиних играча '91, али сигурно памте "Пилс Лајт стварно најбоље" рекламу, те ударце левицом који су рушили све живе зидове и слали одбранбене играче на носилима ван терена...
Утакмица се ускоро завршава, Миха се опрашта од зеленог тепиха, а огроман број светских фудбалских звезда окупио се да га испрати у легенду.


Такође, велики број Новосађана који нису успели да уђу на утакмицу (приход иде у добротоворне сврхе) окупио се на главном тргу у центру где се на великом платну преноси утакмица...
Young ones probably dont know that Sinisa Mihailovic was also known as Barby because of his hairstyle in 80s, or have no idea that there were matchboxes with Red Star player pictures on them in '91, but they do remember comercial for Pils Light, and power shots he made with his left foot wich took many defenders from the game on streches...
The match is almost finished, Miha is saying goodbye to green carpet, and many of world class soccer stars came to escort him to legend.

Also, hundrieds of people from Novi Sad gathered in central square to view the game on video bim, because there were no more place on stadium...

Posted in Под: English, Размишљања, Спорт 0 коментара Написао Walker у 10:03 PM