Posted in Под: English, Freedom, Internet, Музика и Филм, Хумор 1 коментара Написао Walker у 7:36 PM

Пица са сиром, печеницом и белим луком

- Направити меко тесто (брашно, прашак за пециво, со и вода се умешају у пластичној посуди. Ако желите можете ставити нпр. ставити 2/3 чаше топле воде и 1/3 млека да буде лепша и тамнија боја ивица) и развити га само рукама и окретањем у ваздуху, без оклагије!
- Премазати тесто кечапом. На једну пицу од 30 центиметара пречника иде 1 кесица од 100 грама.
- Ставити пицу у унапред загрејану рерну на 230 степени, негде у висини 1/3 рерне (ближе дну) и пећи 8 минута
- Извадити је, поредати мале коцкице печенице (мале и ретко, јер је доста слана обично) и још ситније коцкице једног чена белог лука. Све то посути ренданим пивничким сиром (тако да прекрије све, да се лук и печеница не осуше, већ да остану свежи)
- Зачинити ориганом, першуном, мајораном, босиљком и ментом.
- Преко свега ставити коју кап маслиновог уља.
- Вратити у рерну на 7 минута да се сир растопи и сви мириси лепо помешају.
- Ставити на неку површину на којој може да дише са доње стране да се мало охлади бар 10 минута пре самог резања.

Пријатно!


English translation (I'll try at least):

-Make soft dough and stretch it with your hands only and by flipping it in the air.
-Treat it with paradise souce or catchup
-Bake it for 8 minutes in the oven, on 230 degrees celsious, on about 1/3rd of oven height
-Take it out and add small cubes of ham, little pieces of garlic, and cover all that with 1cm layer of cheese (mozarella, or something like it, try mixing if you want)
-Put a couple of drops of olive oil on the top, and spice it with a pinch of oregano, parsley, marjoram, basil and mint.
- Bake for 7 minutes more, for cheese to thaw and cover everything (so ham and garlic do not dry)
- Leave for 10 minutes to cool down, then cut and eat.

Bon appetit!

Posted in Под: English, Кувар 2 коментара Написао Walker у 10:32 PM

Ако сте чули свашта о игри, видели слике, читали коментаре, али нисте скидали демонстрацију са интернета јер је огромна, а унапред знате да Ваша машина не може да покрене игру, па Вас опет мучи да видите све то "у покрету"...
Припремио сам ово за рођака који је паљевина за пуцачинама, али кад га већ стављам на нет, нека буде доступно свима које занима...

Posted in Под: English, Компјутер 0 коментара Написао Walker у 9:13 PM

The latest releases of Ubuntu for desktop and server are available today for download. This release brings together the best of free and open source software delivered on a stable, easy to use and learn platform. Read the press releases or download it now.

'Ладно сам га призвао. Са ким год сам причао, уместо 7.04 сам увек говорио "7.10" и ево изађе он напокон. Јуче. Скидам, полако...

Posted in Под: English, Freedom, Компјутер 0 коментара Написао Walker у 11:37 PM

До сада смо ми корисници блогера могли да постављамо слике у наша мала (1024 MB) складишта на нету директно из интерфејса за писање и објављивање, јер су и блогер и пикаса у власништву компаније Гугл. Било је само питање када ће нам омогућити да директно из блогера дижемо видео записе на интернет, и ево, одговор је - од данас!


It was normal thing for blogger users to upload pictures to online storage and connect them with their google account directly from blogger interface, since blogger and picassa are in possession of google. It was a matter of a day when we will be able to do same with videos. And that day is today my friends - beta upload to google videos directly from blogger publishing interface is here!

Posted in Под: English, Блог 0 коментара Написао Walker у 10:25 AM

Након што смо се сви чудом чудили кад смо морали почетком јула месеца да излазимо напоље у фаркама и дуксевима, сад се не чудимо више, само кукамо. Некако сам преживео ових пар дана - замрачио сам све прозоре на крову, али не помаже превише јер мислим да осим најлона и ламперије ово поткровље нема друге изолације. Ипак, спустио сам температуру са 44 (колико показује термометар на тераси, постављен у хладу) на 34 степена (то показује онај у кухињи, која је најхладнији део стана - на другом крају, где 24/7 ради комп... па...) што је, рекло би се, подношљиво уз стално туширање и испијање хладне воде...
Е па, досадило ми је, па сам ископао из ладице базен (који сам прошле године купио у мају кад су биле велике врућине и деинсталирао га крајем јула) и уз огромну помоћ Ћимокса, сад је поново надуван и активан. На истоку већ "руди", тераса је на сунчаној страни већи део дана и има сунца све до шест после подне... Предпостављам да ћу ја већ око 15 часова да се пробудим, истуширам и легнем да читам... Тренутно штиво ми је Баркерова "Игра проклетства"... Слика је од прошле године. Немам апарат. Јбг. Како Ви издржавате ове врућине?

After we were all asking our selves where the hell this world is going, when we were forced to wear long sleeves in the beginning of the July, now we have 44 degrees Celsius, and some kind of "it came from Africa over Mediterranean" heatwave... Well, I'm done with cooking myself in front of computer. Maybe I am a University student, and maybe I have no money to go to the sea, but this student will read his book in an improvised pool from now on... Pic is from last year. Yes, I had the same cooling-technique then. I was just too lazy to set it up again this year... Until tonight. So, I will read Barker's "Damnation game" tomorrow, just like in this pic. And what will You do?

Posted in Под: English, Живот 1 коментара Написао Walker у 4:16 AM

Како у околини важим за "лика који се разуме у те компујтере" често ме питају да ли знам у чему могу да гледају спотове са youtube након што их сачувају. Наравно, о томе сам већ писао овде, реч је о FLV Playeru. Друга ствар коју ме питају - "А знаш ли неки програм којим то може да се гледа преко целог екрана"?

-Пих, па наравно - ГОМ плејер

To make short story even shorter - If FLV Player does not satisfy your needs for fullscreen *.flv video then simply use GOM Player. The End.

PS
Намерно пише "компујтере".

Posted in Под: English, Музика и Филм 0 коментара Написао Walker у 12:25 AM

To my friends in GB:
I've just met a cutest British girl around here. It happened while I was checking Yamaha Dragstar 1100 parked in the middle of the street. I caught her figure with the end of my eye just before it was too late, so we didn't crash in to each other. Apparently, she was standing and looking for someone to ask for directions. Or, it looked like that, but she allowed five people to pass and not approaching them. Anyway, she stepped forward and said something I didn't hear.

Then:
She - Do you speak English?
Me - A little bit...
She - (Eye rolls) We are looking for a bank machine, do you understand?
Me - You mean the ATM?
She - (Blink) Yes... I tried that one over there and it refused my card...
Me - Which bank is your card from?
She - ....some name... It's a British bank...
Me - OK, then you should try foreign banks, like Reiffeisen or Societe General... Their ATM's should work fine... Come, I'll show you...
She - Thanks, let's go...

And the story goes on, until the point where her girl friend steps in and urges her not to go, blah, blah, ... I did not want to persuade her, who knows what they think of us locals, so I wished her luck and said goodbye...
So, what I did next? I went to the ATM where I was already going before I even met her, because I needed some money too... That was the reason I was on the street in this heat in the first place :)

Posted in Под: English, Живот, Хумор 1 коментара Написао Walker у 5:32 PM

Понекад се стварно запитам колико мало поноса неко може да има. Онда се запитам имам ли снаге да будем довољно велики скот да неког отерам заувек. За сад ми успева, али што је превише, стварно је превише... Добио сам јуче, пре пута, поруку од једне особе коју сам познавао, као ето, брине се за мене јер је добила неке узнемирујуће вести о мени од своје другарице која ме је видела пре испита неки дан...
И онда се човек нађе у очи са поруком на телефону, за коју му треба неко време и гадан осећај у стомаку да сконта од кога је. Онда је прочита још једном, и сва култура и одгој му налажу да одговори и захвали се на питању. Али зна да не може. Да не сме, јер и најмањи одговор би нарушио "потпуни прекид контакта" на којем је сам инсистирао и онда ништа опет не би урадио...
Враћам се на мисао о поносу... Ако некој особи у лице кажеш да не желиш више никада да је видиш, а она настави да те зове, па игноришеш позиве и поруке месецима... Зар није довољно? Ко би нормалан себи допустио и пресретање на улици након пар месеци, и повремено слање порука скоро пола године касније? Морају ли људи тако да... Не знам...
У чему је фазон? Не можеш да прихватиш да те неко не жели у близини? Или ти је само досадно...

Sometimes, I wonder about people who have no honor, and are no proud at all. Then I ask myself do I have enough strength to be bastard to someone just to keep her away for good. Long time ago, I knew a person, and then, after some time, because of my own reasons known to her and me, I said to her that I don't want to see her again. Ever again. Not once. But that didn't stop her. She called, and sent me sms, and ambushed me in the middle of the street, and... then after some time, she realised its over finally.
Yesterday, I received an sms from her, asking me something about university exams, and saying she is concerned for me... Almost six months later...
So, when is enough? After ignoring phone calls and not replying to messages, or after hanging up calls, or... What should one do to get free of disturbance for good? Whats the deal?

Posted in Под: English, Freedom, Размишљања 6 коментара Написао Walker у 4:42 AM

Кум јури празним магистралним путем, јуче, 29. маја, на путу ка Сомбору, негде након изласка из Руменке а пре... нечега...
Godfather driving on the open road...

Пауза од 10 минута у Врбасу
Mini break in Vrbas

Ја се борим са крволочним сладоледом од Врбаса
Me, fighting the Ice-cream

Тамо далеко се надвијају мрачни облаци
Clouds above and far ahead

Након сунчаног дана и сладоледа у Врбасу, између Куле и Црвенке смо пројурили кроз мало кише, а после Кљаићева, на 11км од Сомбора, ухватио нас је гадан пљусак и неки аутобус нас је испрскао до голе коже, иако смо имали 3 слоја одеће
After this sign, we ended up in the middle of the storm and get wet to the bone even if we did have all 3 layers of protective cloths

Нико нас није очекивао, али то није био разлог да нас лепо не дочекају
Nobody expected us, but we were excepted nicely

Последњи пут: Паприка није салата, паприка и кромпир су прилог!

Кад идеш на пут мотором, обавезно баци поглед на сат и утеши се... Сомбор, пијаца "у ланцима", негде око једанаест увече...
One of these is your last! Omen at the clock in Sombor

Дискусија са колегом Глишом о појавама у савременој књижевности, Дез Артс, Сомбор, после поноћи...
We found one colleague awaken and dragged him to the cafe for a talk after midnight

За сигуран пут назад, досули смо још 5 литара горива. Не може то без кабла...
Fuel station at the exit of Sombor, and road back ahead of us

Савремени друмски јахач при уласку у стан... Кацига главу чува, али јакна привлачи женске погледе...
Back at home

И тако, то је било укратко, у десетак слика, како смо отишли, покисли, јели, причали, вратили се и правили глупости... Млади, луди и слободни, јебига...

PS
Зашто смо ишли? Било нам досадно... А могло нам се...

Posted in Под: English, Freedom, Живот 1 коментара Написао Walker у 6:41 PM

Млађи вероватно и не знају за овај Михин надимак, нити се сећају кутија шибица са сликама звездиних играча '91, али сигурно памте "Пилс Лајт стварно најбоље" рекламу, те ударце левицом који су рушили све живе зидове и слали одбранбене играче на носилима ван терена...
Утакмица се ускоро завршава, Миха се опрашта од зеленог тепиха, а огроман број светских фудбалских звезда окупио се да га испрати у легенду.


Такође, велики број Новосађана који нису успели да уђу на утакмицу (приход иде у добротоворне сврхе) окупио се на главном тргу у центру где се на великом платну преноси утакмица...
Young ones probably dont know that Sinisa Mihailovic was also known as Barby because of his hairstyle in 80s, or have no idea that there were matchboxes with Red Star player pictures on them in '91, but they do remember comercial for Pils Light, and power shots he made with his left foot wich took many defenders from the game on streches...
The match is almost finished, Miha is saying goodbye to green carpet, and many of world class soccer stars came to escort him to legend.

Also, hundrieds of people from Novi Sad gathered in central square to view the game on video bim, because there were no more place on stadium...

Posted in Под: English, Размишљања, Спорт 0 коментара Написао Walker у 10:03 PM

Најбољи сладолед који се годинама могао купити у Србији без премца је била Нирвана са кексом. А онда, пре две године, нема је више. Једноставно, тек тако. Кружиле су приче да је то зато што им је нестало увозног кекса (???), зато што се слабо продавала, јер је била и тада 55-65 динара, ...
А онда, прошле године, Фриком избацује сладолед са Плазмом. Ха! Две године након што је Делта повукла Нирвану, и оставила ружног брата са орасима (На које су многи алергични! Зна ли неко број људи алергичних на коштуничаво воће?)...


Ове године (хвала Фрикому!) вратили су нам Нирвану са кексом, цена је 95 за стандардно, и 350 за породично паковање... Судећи по цени, овај мој данашњи први овогодишњи ће бити и последњи... ;(

There was awesome ice-cream by the name of Nirvana - cookies and cream, and producer decided not to sell it anymore three or more years ago. Then, last year, another company makes huge success with similar product - vanilla cream and plazma cookies, and now, we have Nirvana back - and price is trough the roof.

Друга ствар је ватромет над Дунавом, претпостављам у оквиру 13. мото феста у организацији рајдерса...


Second picture shows a firework above Danube, courtesy of 13th motorbike fest...

Posted in Под: English, Размишљања 5 коментара Написао Walker у 11:28 PM

Douglas lives on! And Cimox failed to take a picture of me with the towel at my shoulder... Never mind, there is always next year...

A towel, it says, is about the most massively useful thing an interstellar hitch hiker can have. Partly it has great practical
value - you can wrap it around you for warmth as you bound across the cold moons of Jaglan Beta; you can lie on it on the brilliant marble-sanded beaches of Santraginus V, inhaling the heady sea vapours; you can sleep under it beneath the stars which shine so redly on the desert world of Kakrafoon; use it to sail a mini raft down the slow heavy river Moth; wet it for use in hand-to-hand-combat; wrap it round your head to ward off noxious fumes or to avoid the gaze of the Ravenous Bugblatter Beast of Traal (a mindboggingly stupid animal, it assumes that if you can't see it, it can't see you - daft as a bush, but very ravenous); you can wave your towel in emergencies as a distress signal, and of course dry yourself off with it if it still seems to be clean enough.

More importantly, a towel has immense psychological value. For some reason, if a strag (strag: non-hitch hiker) discovers that a hitch hiker has his towel with him, he will automatically assume that he is also in possession of a toothbrush, face flannel, soap, tin of biscuits, flask, compass, map, ball of string, gnat spray, wet weather gear, space suit etc., etc. Furthermore, the strag will then happily lend the hitch hiker any of these or a dozen other items that the hitch hiker might accidentally have "lost". What the strag will think is that any man who can hitch the length and breadth of the galaxy, rough it, slum it, struggle against terrible odds, win through, and still knows where his towel is is clearly a man to be reckoned with.

Towel Day official website

Posted in Под: English, Живот, Хумор 0 коментара Написао Walker у 1:12 AM

Јуче сам се цео дан осећао изгубљено. Другарица ми рече да је то због врућине која влада, али осећам да није, да је нешто сасвим друго по среди. Као да неки део недостаје, изгубљен у сивим токовима док воз непрестано јури кроз таласе у само једном правцу. Они који су гледали Spirited Away препознаће пејзаж, али и причу о изгубљеном имену...

Данас бих требао да одем на консултације, јер испит је у понедељак. Кад положим, остају ми још два и дипломски. Одлагао сам га скоро годину дана. Гледајући Ван Вајлдер 2, сетио сам се првог филма, разних окупљања, журки које смо правили, људи које сам упознао, феноменалног времена... Много успомена у ове 4 1/2 године... Углавном лепих, некако имам срећу да не памтим ништа лоше чак и ако се догоди... Ваљда је било и таквих ствари, а ако јесте, то су вредне лекције, које сам заборавио очигледно...

Нећу отићи на консултације, у суштини ми и не требају да положим испит, само ћу се потрудити да сазнам кад тачно треба да се појавим у понедељак... Још увек нисам припремио "наступ", нити имам икакву идеју шта ћу да урадим, али знам да ће бити добро... Знам ли?

Свако тело тежи стању мировања? Је ли тако беше?
Стварно се тешко одупрети тој тежњи...


I was feeling somewhat lost all day yesterday. My good friend told me its because of a heat outside, but i think not. It feels like something is missing, like, something is lost in murky waters where train runs always in one direction only. Those who have seen Spirited Away know the picture, and story about lost name...

I should go to professor and consult her about my exam that is scheduled for Monday. When I pass that one, there are only two of them left, and Master of arts (or compatible) degree is mine. But watching Van Wilder 2 made me remember the first movie, and also made me remember all the parties we made, all the quality time with friends, all the people I met here... A lot of memories, good memories mostly. Maybe there was bad things, but I do not remember them, even if they should be my lessons in life.

Well, I am not going to make any consultations, i don't need help to pass the exams. Maybe just to find out when exactly should I get there on Monday. Still have no idea what should I do, how to teach that children about literature, but I think it will come naturally... Will it? It always had...

It's really hard to make yourself moving forward all the time...

Posted in Под: English, Живот, Размишљања 0 коментара Написао Walker у 4:17 AM

Између 22 и 22:15 се возим бусом, кад на раскрсници Темеринске улице и Зрењанинског пута ротирајућа светла, полицијске патроле, и гадан удес - бордо комби и Лада караван, добро оштећени, Лада се мало и ротирала изгледа од удара. Бус је прошао, а слика је ухваћена у покрету, као и увек - мобилним телефоном. Надам се да нема повређених.



Between 10pm and 10.15 I was on the Bus to town centre, and in one moment I had seen rotating lights of police patrol. One look trough the windows and there it is - crash. Pic is little blurry, but you can see dark-red van and Lada wagon in the middle of the intersection. I have no idea what really happened, but I do hope there is no victims.

Posted in Под: English, Живот 1 коментара Написао Walker у 10:35 PM

Размислите добро, да баш Ви, када вечерас мирно склопите очи, и ушушкате се у сигурној топлоти сопственог јоргана, у свом дому, где сте потпуно слободни и сигурни. Сетите се својих рођака, деце, пријатеља, радости и брига, и верујте да долази боље сутра шта год да се деси...

А онда се запитајте колико вере, наде и сигурности би осећали Ви да вам неко у ноћи означи врата. Да ли би се насмејали, или се сетили ноћи разбијених излога? Ова врата су фотографисана малопре, на повратку из шетње, а заједно са овом сликом од јуче, и констатацијом да не верујем у случајности, остављам Вам да се сами запитате у каквом то свету ми живимо...



Tonight, when you shut your eyes and curl yourself under the blanket, think about it - You are in your home, safe and free. Think of your relatives and friends. Believe that better tomorrow will come one day...

And then ask Yourself, how much faith would you have if someone marked your door with star in the middle of the night? Would you just laugh, and feel free as before, or would You remember the Night of Broken Glass? This picture is taken not long time ago, when I was going back from a walk. Connect it with that one from yesterday... I don't Believe in coincidence...
Now ask yourself ... In what kind of world do we live?

PS
Ја лично не познајем некога ко је Јевреј, али сам осетио (Балкан је ово) расну мржњу...
I don't even know anyone who is Jew, but I do know how it is to be hated because of your race...

Posted in Под: English, Freedom, Живот, Размишљања 4 коментара Написао Walker у 1:29 AM

Понекад се стварно запитам колики утицај Мел Гибсон има на грађане света (у овом случају Новог Сада) и зар Саут Парк није већ довољно исмејао све ово... Можда је Мел само љубоморан на Бруса ;) али какво оправдање имају ови... људи... Неки изгледа мисле да су главни Картмен у крају...


Sometimes I wonder how much influence Mel Gibson really have on citizens of the world... Maybe he's just jealous of Bruce, but... Wasn't South Park already made fun of people who do this kind of stuff? Or there is someone who thinks he is more Cartman then Cartman?

Posted in Под: English, Freedom, Живот, Размишљања 3 коментара Написао Walker у 3:36 PM