Како је лепо кад се ближе избори, одједном оживи и деценијама мртав град. "Покренимо Сомбор заједно" (G17+, SPO, LSV) су Сомборце частили једним фрај концертом, на градском тргу, ево баш вечерас, и то ни мање ни више већ - прецењени Van Gogh. Колико је било масе, немам појма, знам да је било густо пред бином, али трг није био до краја попуњен (мало људи је и знало за концерт). Већина екипе у публици је иста она која их је слушала и последњи пут - овом приликом са сопственом децом под руком или на раменима. И неки нови клинци, као у свакој песми. А ови брате сморили, није да немају пар добрих песама, али ове нове су им редом ужас, а њих највише гурају... Остали смо 20 минута максимално...


Иначе, Ћимокс је ту у гостима па смо обишли град, показивао сам му куће познатих и сличне глупости, од учитељског факултета до једине радње која ради 24/7...

Posted in Под: Walking the Path, Живот, Музика и Филм 1 коментара Написао Walker у 11:58 PM

Помињао сам раније да поред конкурса припремамо још једно изненађење ове године, и данас смо га представили. У питању је први број бесплатног магазина у електронском облику.

Ништа претенциозно, 15 страна А4 формата, мала величина која ће радовати dial-up кориснике (3.4 MB), шарен садржај, припремљен у тајности. Следећи бројеви ће наравно бити отворени за предлоге, само овај априлски (рођендан сајта је 15. априла, пунимо 6 година!) је морао бити тајан и изненадан...

План је да магазин буде окренут књижевности, али да не изгледа као тоалет папир, мада немамо професионалног дизајнера, преламача... Такође, имамо и мале рубрике о филму, музици, играма, а планирамо да ротирамо и интернет, интервјуе, радионицу, ...

Заинтересовани могу да посете страницу на сајту (download са два mirrora за сад), или форуму, коментаришу...

Posted in Под: Freedom, Internet, Walking the Path, Књиге, Писање 3 коментара Написао Walker у 2:05 PM

Пре неко јутро гледам "Run fatboy run!" и поред чињенице да Eвропљани одавно имају много боље филмове од Амера (Hot Fuzz, Love Actually, Ali G, Four weddings and a funeral, Le Fabuleux destin d'Amélie Poulain, Jalla Jalla, Cops, ...) схватим да је једини разлог што ја никад нисам трчао рекреативно (маратон ми тек не пада на памет) то што сам лен и мрзи ме. Све остало су у суштини изговори.

• Прво сам одлучио да трчим.
• Друго, пронашао сам сјајне чланке на интернету о трчању за људе који не разликују леве од десне ноге (да - шетам, да играо сам баскет сто пута, али стварно никад нисам трчао, а последњи пут сам потрчао на кросу у првом гимназије, и иако нисам дошао последњи, тад сам одлучио да то није за мене...) и видео како треба да дишем, како да се припремим, колико и кад да трчим...
• Јутрос устао и одрадио први дан, вратио се кући, истуширао, попио воде и један олиговит за допуну витамина, и сад ћу да једем...

Како се осећам? Супер!

Циљ један - почети - испуњен!
Циљ два - наставити - очекује...

Posted in Под: Walking the Path, Живот, Спорт 4 коментара Написао Walker у 1:01 PM

... кад седнеш на први воз и одеш у други град...

Moguće da sam i malo hrkao, jer kad sam se probudio devojke koje su sedele na sedištima ispred mene su se okretale i nešto kikotale. Ništa, uzvratio sam im osmeh i to je to.

А ко мисли да је у другом граду досадно, нека уочи пасус:

izvinite jer možete da budete tu a da se ne okrećete, znate ja tu vršim nuždu, pa da mi ne bude neprijatno, a i vama jer jedete sendvič.

Одакле ми ово? Па, у контакту сам са доста људи, и ових дана су сви на некој ивици, чамотиња и сплин, проблеми, егзистенција и љубав, притисци...

А онда ми друг јави да погледам текст (2 заправо) који је управо написао, и ја кренем да се смејем од прве реченице (делом и због његовог уникатног почетничко-погубљеног стила) а истовремено ми се јављају још два друга који читају и умиру... И ето, отуд ова рекламица, за један опуштен доживљај који је потребан већини људи тамо а не знају да преломе и мало одморе...

Posted in Под: Freedom, Internet, Walking the Path, Блог 0 коментара Написао Walker у 3:05 AM

Како сам прошле године успешно заборавио 2 најважнија рођендана која сам требао да честитам (мојих кумова - обојице!) ове сам одлучио да обратим пажњу на разне "римајндере". Прошле сам се ослањао на гуглов календар, али ни он није свемоћан, и подложан је грешкама - људским :)

Углавном, посматрам страницу са рођенданима на facebook-у и смејем се. Цела моја генерација пуни 25 ових дана, разбацано по месецима горе-доле по страници. Сећам се кад смо сви пунили 18, у средњој, па је сваког месеца било 3-4 журке за "осамнаести" и друштво се само селило са једне локације на другу а забава није стајала...

И онда сконтам међу нама маторима (од нас ~25, преко Вас од ~27 до оних девојчица ситних што намерно више не остављају годину па се само дан види) гомилу клинаца који ове године пуне тек ~20, 21, 23... И стално су ту, проверавају, чекају, флертују, оцењују, продају...

И сетим се, како је било лепо кад сам ја био млад. Па ми смо тад радили свашта. "Као" смо ишли на факс, али смо лутали градом до зоре. Свако вече се седело код некога и зезало уз музику, фудбал, причу... Али дефинитивно нисмо висили по цео дан на facebooku, а не висимо ни сад... тек по мало...

Идем ја напоље, где је хладно и мрачно... а вама препоручујем 200 Degrees - The Darkness.

Posted in Под: Internet, Walking the Path, Размишљања 2 коментара Написао Walker у 8:05 PM

Таман сам помислио да се Марфи бар једном преварио, кад осетим да нешто шљапка унутар мојих распаднутих патика. Јбг, увек може бити горе. Али киша није зауставила осмех на лицу и ноге на асфалту - шетња се наставља... А фарке се суше на термо пећи :(


Је л' се види на овој мутној слици да пада киша? Елем, у питању је Венац Петра Бојовића, код Соколског дома, један од четири "венца" који окружују уже језгро града...

Ако ухватим мало сунца покушаћу да ставим Норму коју је основао давно Аврам Мразовић, и напишем нешто о тој установи... И мислим д аје крајње време да набавим IR-сензор...

Posted in Под: Walking the Path 3 коментара Написао Walker у 3:51 PM

... али се жути као лишће. Шта је то?



Ево већ три дана после доручка шетам. Сомбор можда није Нови Сад (па не могу да изађем ноћу око 4 ујутро јер нема осветљења а зезнуто је ако у мраку нагазиш неког од стотина паса луталица који спавају на све стране) али је Walker остао Walker. Само нема ни довољно простора да се прошета, па су моје туре од 3 сата и 20 километара спале на пола сата... Јуче сам био до Мостонге, вратио се Апатинским до семафора и отишао некаквом обилазницом до дома пензионера и булевара на Селенчи, вратио се до центра... Данас сам ишао поред ватрогасног до паркића на Првомајском, па до Филипа Кљајића и назад до кружног тока... Искрено, не знам ни куда да идем, то је тих пар занимљивих улица...

Иначе, видео сам фијакер са две девојке смрзнуте, и пала ми је идеја - како би било супер имати такси службу која би имала затворене кочије оне црне као из Лондонских магловитих сцена из филмова, једнопрег, кочијаш напред горе седи на крову, црни цилиндри и полуцилиндри на главама... Мислим, мрак и магла су већ исти... А и привукло би туристе...

Posted in Под: Walking the Path, Размишљања 2 коментара Написао Walker у 12:31 PM

Ја сам потпуно необавештен и немам појма шта Ортодокси раде ноћас у Новом Саду, али знам шта једу. Знао сам да ће кад тад затребати слика оних ћевапа.
Наиме, кад сам пре пар сати кренуо у шетњу (јбг, дуга шетња 15+ км) видео сам их у башти "Сарајевског ћевапа" у Темеринској. Тамо је иначе 100 динара мала порција од пет, а 200 велика, тј. права - 10 у пола с луком и те форе...
Свако ко се запита зашто немам слику да покажем, нека размисли како би се осећао да га неко слика мобилним са метар и по удаљености док покушава да једе... Толики сељак баш нисам, оставио сам људе на миру...

Posted in Под: Walking the Path, Музика и Филм, Хумор 1 коментара Написао Walker у 2:29 AM

Прешли смо данас стару руту (ону коју смо прошле године користили сваки други дан) за 2 сата, 36 минута и 59 секунди. ово је јако близу 20 километара, али како ми ПланПлус одбија активацију, мораћу да сачекам понедељак и техничку подршку, па ћу видети шта смо тачно урадили на "кондиционом"... Ово је први тренинг ове године које је далеко преко 10 километара... И други званични откако смо реактивирали идеју 100 км марша...

Posted in Под: Walking the Path 0 коментара Написао Walker у 9:03 PM

Поставио сам тему о шетању на форуму клуба путника Србије, и чудна му чуда, изгледа да има још лудака попут нас, који су заинтересовани да се ово уради. Наравно, видећемо ко ће на крају стварно и кренути на тај 100км дуг пут пешице, и куда тачно и како ћемо ићи...

Posted in Под: Walking the Path 0 коментара Написао Walker у 2:43 PM

Неко нормалан би помислио да је 10+ километара од Лединаца до Новог Сада доста за један дан, али сам ја после тога направио 3 pizze, вечерали смо нас двојица и Шаман који се затекао ту, а онда смо Ћима и ја опет испали на улицу и ударили још једну шетњу, да се одморимо...

Чик погодите на основу фотографија којим градом смо шетали...

Posted in Под: Walking the Path, Живот 0 коментара Написао Walker у 1:28 AM

Припреме су почеле, за датум је одређена средина јула или августа, у зависности од обавеза и временских прилика. Прошле године нисмо успели да то урадимо (пређемо 100 километара између два града пешке за један дан) због мог здравственог стања које се погоршавало како се крај године ближио, али како ми је хвала Богу боље у последње време (специјална исхрана!), данас смо обавили прве званичне припреме. Кратке додуше, али освежавајуће. Прешли смо неких 10 километара од Нових Лединаца до Новог Сада, успут направили пар фотки мобилним, чисто реда ради. Заправо, ово ми је и био први дужи излазак из стана у последњих 6-7 месеци, пошто пут до мензе и назад, или кратке шетње по центру, не рачунам...

На питање зашто желимо да урадимо тако нешто уопште могу да одговорим само - зато што верујемо да можемо!

Posted in Под: Walking the Path, Живот 0 коментара Написао Walker у 1:01 AM